Ubiti Srbina nije krivično delo: Zapadni boj na Kosmetu i Srpskoj

Tužilac Bami, koja je na Kosovu sedam godina, progovorila je i o “strahovitim troškovima” koje misija EULEX ima u istragama i pomenula primer kako je Džonatan Ratel u slučaju “Medikus” obišao celi svet da istražuje, a na kraju je sve završeno sa šest meseci zatvora.

Zanimljivo je da Ratelu, koji je vodio slučaj “Medikus”, nisu bili dovoljni dokazi o trgovini organima u “žutoj kući” koje je prikupila Karla del Ponte, a ni iskazi svedoka i dokazi Dika Martija da bi dokazao zločin i zadovoljio pravdu.

Glavni tužilac EULEX-a Klint Vilijamson ljetos je izjavio da “nema dokaza” da je bilo trgovine organima. A i kako da ih ima ako se zna da je na čelu kriminalne organizacije koja se bavila trgovinom organima bio prebogati Hašim Tači?!

Mediji na Kosmetu ovih dana izvlače iz depoa istrage koje Ratel nije završio, a najnovija je obustavljena istraga protiv deset osoba osumnjičenih za organizovani kriminal, teška 100 miliona evra, u koju su bili uključeni poznati biznismeni i političari, među kojima i Azem Sula, poslanik i visoki zvaničnik DPK Hašima Tačija i bivši glavni komandant OVŠ(K) –Okupatorska vojska šiptara.

Marija Bami otkrila je da joj je Ratel oduzeo istragu i u slučaju Američkog univerziteta i mnogih privatizacija, da je stalno ometao njene istrage. – On je potpuno uništio EULEX-ovu istražnu jedinicu za finansijski kriminal – rekla je ona.

Vredi barem podsetiti da su sve “velike” i “bombastične” istrage koje je tužilac Džonatan Ratel u toku svog četvorogodišnjeg rada u Tužilaštvu BiH vodio protiv “krupnih riba” (a radio je samo takve) završile ili obustavljanjem ili sudskim fijaskom i isplatama odšteta.

Tako je Ratel tri godine vodio istragu protiv vlasnika kompanije EFT Vuka Hamovića i ministara i direktora “Elektroprivrede RS” Svetozara Aćimovića, Boška Lemeza i Sloboana Mrdića, nakon što je javnosti saopštio da nije uspio da prikupi dokaze za podizanje optužnice.

Temelj za ovu istragu bila je revizija koju je sačinio međunarodni revizor i ustanovio da je ERS prodavala struju EFT-u po veoma niskim cijenama, a da je ta kompanija preprodavala trećim zemljama po nekoliko puta većim. Revizor je utvrdio da je RS samo u 2002. tim poslom oštećena za 166 miliona KM.

Ratel je pisao optužnicu i protiv SDS-ovih funkcionera Mirka Šarovića i Milovana Cicka Bjelice za malverzacije u Privrednoj banci Istočno Sarajevo, ali je sud odbacio sve tačke te optužnice. I ne samo to. Bjelica je zbog povrede časti i ugleda, pretrpljenog duševnog bola i protivpravnog pritvora iz budžeta BiH naplatio 153.000 KM odštete, a Šarović 102.000 KM.

Propala je i Ratelova optužnica protiv nekadašnjeg zamenika direktora Interpola BiH Asima Fazlića, kao i protiv lidera HDZ-a BiH Dragana Čovića i braće Lijanović za organizovani kriminal. I ta optužnica je 2008. godine rezultovala oslobađajućom presudom.

Ni Boga, ni pravde

Jasno je dakle da haos u Sudu i Tužilaštvu BiH, koji ovih dana doživljava kulminaciju, nije od juče. Selektivna pravda, političke optužnice, porast kriminala i korupcije, amnestija terorizma, kupovina “sertifikata” o poštenju, nameštanje istraga, sve to su domaći tužioci i sudije usavršili do perfekcije uz mentorstvo stranih kolega.

 Da su đaci nadmašili profesore govori i činjenica da su se od Ratela naovamo sve velike istrage i spektakularna hapšenja “krupnih riba” završavale pravosudnim fijaskom.

Ako se ovome dodaju i brojne afere u samom Tužilaštvu, kao što je prisluškivanje tužilaca, nezakonito upadanje u njihove i-mejlove, nezakonite suspenzije, veliko trošenje budžetskog novca, seks afere i još koješta onda je jasno da je mast davno otišla u propast.

Za dvije godine od kada se na čelu Tužilaštva BiH nalazi Goran Salihović zaposleni u toj instituciji tvrde da ne postoji seminar u svetu na koji nije otputovao.

Tvrde i to da je, kada se sve sabere, u Tužilaštvu proveo maksimalno jedan mesec.

Ali u tom jednom mesecu, istina je, pokrenuo je istragu protiv “opasnog” direktora SIPA (policijske agencije sa kojom treba da sarađuje) Gorana Zupca, sa kojim ne priča već celu godinu.

Ništa bolje nije ni u Sudu BiH. Samo u posljednjih nekoliko sedmica tamo su popadale sve prvostepene presude, uglavnom zbog proceduralnih razloga.

Narodnim jezikom rečeno, Sud BiH oborio je sve, jer je našao dlaku u jajetu.

Sud BiH tako je oborio presudu protiv teroriste koji je priznao da je digao u vazduh policijsku stanicu u Bugojnu Harisa Čauševića, vođe kriminalne grupe Zijada Turkovića, policijskog funkcionera koji je dilao drogu Rame Brkića.

Pre toga poništili su presudu i na početak vratili suđenje optuženim za teroristički napad na Ambasadu SAD u Sarajevu. Opet iz proceduralnih razloga.

Tu je i “sto godina” otvorena istraga protiv Atifa Dudakovića za ratne zločine, istraga za zločin u Dobrovoljačkoj, istraga za zločine u Sarajevu.

Za sve to vreme ne prestaje obučavanje sudija i tužilaca po svetskim destinacijama, ali ni organizovanje seminara u zemlji.

Ako se tome doda i strukturalni dijalog o reformi pravosuđa u BiH pod palicom EU i vide efekti u praksi i budali je jasno da je sve to šuplja priča osmišljena za isisavanje miliona maraka.

Tako je u Sarajevu ovih dana održana stohiljadita po redu “naučna konferencija o izgradnji modernog pravnog sistema” na kojoj je više od 200 učesnika iz zemlje i svijeta zaključilo da je “moderan pravni sistem jedan od najvažnijih elementa u izgradnji ove države”.

Efikasan pravni sistem po svim anketama želi oko 85 odsto stanovnika BiH, a kako se on gradi, ili barem pokušava, ovih dana lekciju i tužiocima i sudijama, ali i medijima ovdje održali su Marija Bami i “Koha ditore”.

Mi nismo imali tu sreću, jer nismo imali tužioca ni sličnog Mariji Bami. Našim medijima i sudije i tužioci obraćali su se što javno, što ispod stola, samo kada su odlučili da “pakuju” jedno drugom ili onom trećem.

Zloupotrebljavali su medije doturanjem detalja iz istraga od kojih na kraju nije bilo ništa, pa je ostalo otvoreno pitanje da li su to možda radili da bi reketirali osumnjičene, da bi im se svetili ili da bi ih eliminisali jer su nekom zasmetali?

A ako je tako sa novinarstvom, šta je onda sa pravosuđem? Ono što je evidentno je da pravda nije misija ni Suda ni Tužilaštva BiH. A kada će i hoće li biti ne zna se. Kako sada stvari stoje i ako bude, biće to mnogo poslije evropskog boja na Kosovu.

(Glas Srpske -Mirjana Kusmuk, Srbin.info)