Učenica Iva Gavrilović na razmeni đaka u Čileu

0
442
Iva / Foto: Instagram @interkultura_srbija

OVAKVA PRILIKA SE PRUŽA SAMO JEDNOM U ŽIVOTU!

Hola!

Zovem se Iva, dolazim iz malog grada u centralnoj Srbiji, Gornjeg Milanovca i svoju razmenu provodim u dalekom Čileu. Često me pitaju zašto sam odabrala zemlju koja se nalazi na drugom kraju sveta, na šta odgovorim: „Baš zato“. Kada će mi se pružiti prilika da provedem godinu dana na drugoj strani zemljine polulopte. A osim toga Južna Amerika me je oduvek privlačila-njihov temperament, način života, prisnost. U početku mi je bilo baš čudno što se stalno ljube, pri pozdravu, dolasku, odlasku, STALNO! Kada uđem u prostoriju, ili učionicu prvo se izljubim sa svima.

Provodim dosta vremena sa svojom porodicom koju sačinjava devet članova sa mnom. Trude se da me upoznaju sa različitim krajevima Čilea. Svaki vikend imamo zajedničke aktivnosti kao što su kupovina, igranje monopola ili tvista, karaoke ili kraći izleti u kojima uživam.

Živim u predgrađu glavnog grada – Santijaga, što naravno ima svoje prednosti. Sa drugarima iz odeljenja često obilazim muzeje, zabavne parkove, zoo vrtove… Međutim, moram da spomenem da sam došla u Čile u istorijskom trenutku. Trenutno se na ulicama održavaju veliki protesti. Često se drugari šale sa mnom da sam upravo ja donela sve ove nemire. 😊

Važan deo dana predstavlja ispijanje čaja sa porodicom. Čaj se pije za doručak, posle ručka, i za onse(naziv za večeru, kada se takodje konzumira čaj) i u svako godišnje doba. Obroci znaju da potraju i po nekoliko sati i tada razgovaramo o proteklom danu, situacijama u državi i svetu. Za doručak i onse se stalno priprema isto: tost hleb, na nekim namazom, kačkavaljem, šunkom. Dok za ručak, na primer, nikada ne jedu hleb, što je meni bilo veoma čudno, ali sada sam se navikla. Obožavam njihovu nacionalnu hranu koja se najviše sprema za njihov najveći državni praznik koji se održava osamnaestog septembra. I tada se igra njihova nacionalna igra-kueka, jedu kompletosi, empanade, ćurosi, ispija teremoto, što u prevodu znači zemljotres koji je ovde normalna pojava. Niko se oko toga ne potresa, čak su i kuće napravljene tako da im zemljotres ne može ništa 😎.

Da Vas podsetimo:  Dirljiv i nesvakidašnji oproštaj profesorke iz Leskovca s maturantima
Porodica domaćin / Foto: afs.org.rs

Kuće su pravljene od drveta, u njima ne postoji ni jedno grejno telo, tako da po kući idemo u patikama i čizmama, sve sa zimskim jaknama. Najveći deo dana provodim u školi koja počinje u osam sati ujutru, ali ja moram da ustanem u šest da bih se spremila, istuširala(ljudi se ovde najčešće tuširaju ujutru, i skroz je normalno da sa mokrom kosom odu na posao, ili školu, iako je napolju mraz), spremila doručak i doručkovala. U školi nosimo uniforme. I striktno je zabranjeno lakiranje noktiju, farbanje kose, pirsing i slično. Škola traje do šest sati uveče (ne svaki dan) i zaista me iscrpi. Jedina olakšavajuća činjenica je ta da je škola znatno lakša nego u Srbiji, tako da ne moram da provodim sate i sate učeći. Takođe su zabranjeni iznenadni kontrolni zadaci i propitivanja👌. Odnos profesora i učenika je više prijateljski što čini da atmosfera na času bude mnogo opuštenija.

Svakoga dana saznajem nešto novo, upoznala sam ljude iz celoga sveta i stekla divno iskustvo za ceo život. A sada, dok vi spremate zimnice i borite se sa snegom, ja vam šaljem puno pozdrava iz tropskog Čilea.

Izvor: afs.org.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime