Ucenjeni, poniženi, uplašeni

Ko se (ne) boji bebe još

1
1243
Vladimir Beba Popovic
Vladimir Popović (kao Majkl Korleone?)

Intervju Vladimira Bebe Popovića u prošlonedeljnoj emisiji Olje Bećković „Utisak nedelje“ nedvosmisleno pokazuje koliko je srpska politička scena postala podla, podmukla i zla, pre svega prema vlastitom narodu i društvu u celini, a potom i prema određenim pojedincima. Najpre da se podsetimo na dva momenta, koje je Beba Popović te večeri posebno podvukao gospođi Bećković i srpskoj javnosti. Između ostalog, on je rekao i sledeće:

„Ako me pitate koliko i kako se čujem i viđam sa Vučićem, nekada se viđamo dva-tri puta nedeljno, nekada jednom u 15 dana, nekada se čujemo po nekoliko puta dnevno, a nekada se ne čujemo ni po 20 dana.“

„…Moj institut se bavi poslovima koji su direktno vezani za rad vlade a to je intenziviranje, pojačavanje i osnaživanje procesa evrointegracija. Vučić me je poslednji put zvao pre nekoliko dana da me pita da li mogu da prisustvujem nekom sastanku koji ima veze sa nekim njegovim putovanjem u Brisel. Ja sam došao na satanak tema je bila u vezi sa tim putovanjima, a razgovarali smo o recimo poglavlju 27 koji se tiče ekologije u pregovorima sa EU, to je najkatastrofalnije poglavlje, a moj Insitut radi neke projekte u vezi sa tim…“

Najpre, niko iz SNS nije demantovao gornje navode Bebe Popovića, što samo po sebi potvrđuje da taj čovek ima veliki uticaj ne samo na Vučića, nego i da ima ogroman uticaj na odluke Vlade Srbije. Sedište Popovićevog „Instituta za javnu politiku“ nalazi se u Podgorici. U Crnoj Gori nije više nikakva tajna da je Vladimir Beba Popović „blizak prijatelj crnogorskog predsednika vlade“. Iz toga jasno proizilazi da je nedavno oglašavanje Mila Đukanovića po pitanju „događaja iz 2003. godine“ i njegovog upozorenje srpskom premijeru – da se ovaj danas nalazi u sličnoj situaciji kao i Zoran Đinđić neposredno u vreme atentata – smišljeno u Popovićevoj kuhinji.

Da Vas podsetimo:  „Sikter sa tim papirom, bando“

Dodatno, slučaj sa Vanjom Ćalović i isfabrikovanim (montiranim) snimcima, koje Popović „sa zadovljstvom“ distribuira javnosti, ukazuje da je tu reč o čoveku spremnom na svaku vrstu podvale; čoveku koji kao da je izronio iz filmova strave i užasa – iz samog središta pakla.

Popović ne krije da je počeo intenzivnije da sarađuje sa današnjim srpskim premijerom 2005. godine, nakon one „čuvene“ emisije „Insajder“ u kojoj je on optužio Tomislava Nikolića da je u selu Antin „ubio četiri starice“. Kasnije će Popović broj starica, koje je Nikolić „ubio“, povećati na „desetak baba“. Dakle, kako vidimo, Vladimir Beba Popović je stupio u neraskidive odnose s Aleksandrom Vučićem u onom času kada je lažno optužio njegovog kuma Nikolića za stravičan zločin. Za to je svakako morao da zna i sam Tomislav Nikolić, jer je nemoguće da ovakva politička veza ostane neprimećena godinama. Naravno, ovde se nameće logično pitanje, kako je moguće da neko ko vas optuži za ubistvo, bude kasnije sa vama u bliskoj komunikaciji i da se s vama viđa „dva-tri puta nedeljno“? Ili, zar je moguće da neko bude prijatelj sa osobom koja ga nabeđuje da je ubica? Kažemo „prijatelj“, jer je jasno da se samo prijatelji mogu viđati tako često. Ko se još viđa sa neprijateljem bilo gde, osim na bojnom polju?

Dakle, iz svega rečenog može se izvući samo jedan logičan zaključak: Čovek se viđa sa svojim neprijateljima samo u situaciji kada je na to prinuđen. To jeste, s neprijateljem se čovek susreće samo onda kada mora da se brani od direktnog napada ili onda kada je žestoko ucenjen. Pošto u ovom slučaju Popović ne prilazi Vučiću kao jasno deklarisan neprijatelj, tada, očigledno, ne postoji drugo objašnjenje za njihovu neobičnu „kopulaciju“, osim jednog, a to je – ucena!

Da Vas podsetimo:  Rađanje kaste

A kako je to Aleksandar Vučić ucenjen? „Koreni“ su na tu temu više puta pisali, ukazujući na činjenicu da se bivši Nikolićev i Vučićev šef već trinaestu godinu nalazi u Haškom tribunalu, a da se još ne zna kada će (i da li će ikada) protiv njega biti donesena presuda. Otuda, ova dva bivša radikala su ozbiljno shvatili poruku koja glasi: Ko te pita jesi li ili nisi kriv. I ako nisi kriv, ostatak života ćeš provesti u tamnici, dokazujuću istinu! A takva poruka im je iz Haškog suda stizala putem Nataše Kandić (i njenog FHP-a), kao i od Vladimira Bebe Popovića. Naime, Zapad dobro pazi da na vlast u banana zemljama dođu samo oni ljudi koji će ih bespogovorno slušati. A jasno je da možete biti sigurni da vam se nikada neće odmetnuti samo oni režimi čije su vođe debelo ucenjene.

Kako vidimo, predsednik Srbije je ucenjen činjenicom da bi mu se moglo dogoditi da, ni kriv ni dužan, život skonča u Tribunalu kao „baba-ubica“. Naravno, tu su i druge stvari, ili one iste za koje se trinaest godina tereti lider SRS. Jeste, da u takvim optužbama nema ničega, ali, pošto je čovek (posebno Srbin) pred „međunarodnom pravdom“ unapred kriv (u Haškom kazamatu ne važi prezumpcija nevinosti), na okrivljenom ostaje da (ako ikako može) dokaže svetu da nije kriv.

S druge strane, srpski premijer ima nešto „opipljiviju krivicu“ i od svojih bivših radikalskih vođa i kumova u onoj svojoj „čuvenoj“ izjavi u Skupštini Srbije 1995. godine o egzekuciji „sto muslimana za jednog Srbina“. I zato čelni ljudi srpske države danas moraju da trpe „prijateljstvo“ osoba koje ih stavljaju na paklene muke i koji ih drže u šaci kao svoje pione. A najstrašnije u svemu je to, što, sa ovakvom ucenjenom vlašću, čitava država Srbija (sav narod) može, koliko sutra, da skonča u daleko gorim (paklenim) mukama.

Da Vas podsetimo:  Kad 10.700 dolara znači siromaštvo

Za www.koreni.rs

T. Rajić

1 KOMENTAR

  1. Pa eto povremeno bivamo potsećeni kako stoje stvari, svi su ucenjeni i onda se samo povremeno zamenjuju poslušni prema imperiji još poslušnijima prea imperiji. Vuka su ucenili još odavno, „mladog prijatelja“ drže u šaci zbog ubistva Djindjića, jer uvek može da se selektivno prikaže šta je i koliko znao i radio na uklanjanju premijera koji se u to vreme nije dao ucenjivati, pa je zato i uklonjen. A u policiji sede ucenjeni kadrovi i rade kako im se kaže. Setite se kad je stigla optužnica i potraživanje protiv Sretena Lukića, kad je aktuelni ministar Mihajlović burno reagovao, jer je valjda bio obećao Lukiću da neće biti diran, ali to obećanje ovima ništa nije značilo kad je trebalo dati jasnu poruku ostalima da i oni mogu tako da prođu. Ima li rešenja? Pa, sem državnog udara i uvođenja prosvećenog apsolutizma (nema ko, ja sam zazet ranije preuzetim obavezama) jedino što ostaje je davanje im na znanje da su pročitani i da ne nasedamo na njihove hepeninge i loše režirane predstave.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime