Učesnicima „Marša mira“: „Šteta što živite na svetu“

0
1042

mars

„Marš mira“

Nekoliko reči povodom takozvanog marša mira. Konfuznih, zato što taj događaj već samom činjenicom svog postojanja nagoni srce da kuca jače. Zbog ogorčenosti.

Nisu slučajno nekoliko ljudi različitih uverenja, sa različitim, kako je sad uobičajeno da se kaže, „kulturnim kodovima“, i samim tim neodređenog međusobnog odnosa, pa i oni koji se uopšte međusobno ne poznaju, okarakterisali «one koji su marširali» kratkim i opsežnim terminom „ološ“. Evo, na primer:

„A kod nas će nešto ološa otići u nedelju da mitinguje za pravo ukrajinskih fašista da i dalje ubijaju, pljačkaju i siluju“ -Pavel Danilin.

„Marš mira“ ne sme da postoji jer nas je zbog njih užasno stid pred ljudima sa Krima, iz Donjecka, Gorlovke, Luganska, Harkova, Odese. Ne samo da su ih bombardovali, žive spaljivali, mučili, tukli, vređali, bacali u zatvore SB Ukrajine, nego još ološ i po Moskvi, na koju s nadom gledaju, šeta sa ukrajinskim zastavama“ – Dmitrij Oljšanski.

Ovo je na brzu ruku. Ja uopšte nisam začuđen zbog upotrebe ove grube reči. Apsolutno se s njom slažem: jer, tačnije se ne može ni reći.

Ali, u ovakvim slučajevima dalje počinju obavezni atributi – na primer, ološ korumpirani. Američki novac, sir-parmezan, kafić „Žan-Žak“.

Patriotska (u stvari, to društvo je veoma heterogeno i u njemu su ljudi često malo kompatibilnih stavova koji su objedinjeni samo istim osećanjem bola zbog onoga što se dešava u Ukrajini) i liberalna (a to društvo je, naprotiv, užasno homogeno) javnost uglavnom se konstantno međusobno optužuju zbog korumpiranosti. Jedni su se, navodno, „prodali“ Putinu, drugi – Obami.

Treba priznati: i među jednima i drugima ima onih koji brane određenu poziciju za novac, ali oni su manjina. I zato takvo pojednostavljivanje, u stvari, šteti razumevanju osnovnog i – najstrašnijeg – u čitavoj ovoj priči. Ološ korumpirani – to je objašnjivo. I popravljivo.

Da Vas podsetimo:  Epigrami: Vladajući hir

Ali, na primer, ona nedavna „svadba za podršku Ukrajine“ – zar je ona bila korumpirana? Nisu li se ljudi iz američke ambasade uputili kod matičara? Ne, po zapovesti srca prekrili su se i odenuli se ukrajinskom simbolikom i srećni su zbog toga kako su spretno, lukavo i kreativno „upecali“ glupi ruski Sistem.

A kako je matičare bilo stid (ili su za tu akciju iznajmili posebne „elitne“?) – verovatno isto kao i policiju koja je morala da obezbeđuje još jedan „mirni marš“.

Na primer, čovek je zastro ukrajinskim zastavama radno mesto – fotelju, zid, sto – i raduje se tom „otkriću“, tom „stvaralačkom uspehu“. Jesu li mu direktno iz američke ambasade doneli i postavili tu dekoraciju? Ne, sam je – zato što „ne može da ćuti“, zato što ga „savest grize“.

Istina, da na monitor ne prilepi ukrajinsku zastavu, nego objavljenu fotografiju „Donbaske madone“ pored svog monitora – to je baš ono za šta se naši „Ukrajinci“ mole i zašto proslavljaju Ukrajinu i heroje – bilo bi više iskrenosti. Ipak, i tako je ima dovoljno da se shvati.

Moj najomiljeniji, divni pisac, Roman Sečin, koji je uvek pisao o običnim ljudima, o njihovom gorkom i tegobnom životu, o traganju za srećom, snagom i nadom – pisao je darovito – takođe se izjašnjava protiv Krima, za Ukrajinu, za to da oni tamo, tobože, nesrećnici, brane slobodu od nas, on takođe ide na mitinge. Zbog čega vi, Romane Sečin, pišete o ruskim ljudima?

Odabira li pisac tek tako za zanat čitavog života crni, surovi realizam? Izgleda samo zato da bi „malo zarzao nad stokom“? Pa, nijedan od vaših likova ne bi podržao ubistva i teror protiv civilnog stanovništva u bivšoj Ukrajini.

Da Vas podsetimo:  Bela bajadera: Neodoljiva kombinacija keksa i kokosa – Moćan ukus koji oduzima dah!

Stalno slušam da se vodi rat između Amerike i Rusije, za čiju scenu je izabrana teritorija bivše Ukrajine. Ne osporavam učešće „stranih partnera“ u tekućim događajima, međutim, govorimo otvoreno: nas ne bombarduju,sada se vodi, ne najstrašniji, nego važan rat unutar nas samih, unutar ruskog društva.

Od tog rata zavisi veoma mnogo da bismo ga ignorisali živeći u lažnom uverenju da „oni nemaju šanse“, da je „čitava Rusija protiv njih“, da „njih ima veoma malo“. Mržnja uvek ima šansu. I što je strašnije od svega – to je upravo njihova iskrenost sa kojom nas mrze.

Obraćajući se samim učesnicima „Marša mira“, koji me, naravno, nikada neće čuti, želim da im kažem samo jedno: šteta što živite na svetu. Nikada vam ljudi neće oprostiti niti vas razumeti, budući da za sebe smatrate da ste iznad Boga i ljudi.

Ja bih iskreno želeo da nikada niste postojali, ja želim da živi evo, ova žena u Lugansku, a ne želim da vi živite. Ali, jasno mi je zašto vi iznova i iznova izlazite na svoje marševe i odlično znam da vi to iskreno činite.

U stvari, sada se u Rusiji (kao i u čitavom svetu) odvija konflikt dva stanovišta – životinjskog i ljudskog. Životinjski pretpostavlja da su za jedinku oduvek svi okolo neprijatelji, život je – beskrajna borba svih protiv svih i dostojni su ga samo oni koji naokolo pregrizu što više grkljana.

U takvoj logici pravo na sreću imaju samo „uspešni, aktivni, energični, efikasni“, a sve društvene institucije – policija, obrazovanje, medicina, kultura – postoje samo da njih opslužuju.

LJudsko stanovište potpuno se uklapa u jednu reč – pravednost; oni, za koje ova reč zahteva objašnjavanje ili je „složen filozofski termin koji ima bezbroj tumačenja“, danas šetaju po Moskvi pod zastavom „Desnog sektora“.

Da Vas podsetimo:  Originalni recept za NOVOPAZARSKE MANTIJE: Specijalitet kome niko ne može odoleti

A Ukrajina je tu samo kao sredstvo za identifikaciju, sredstvo za označavanje svoje pozicije: ko je izabrao životinjsko – liberali, fašisti – naravno, zalažu se za Ukrajinu, zato što se ono upravo tamo sada realizuje, a njima je žao što to nije ovde, nije kod nas.

Ko je za Novorusiju (podsećam, uopšte nisu svi oni ranije bili „patriote“ u sadašnjem značenju reči, samo su se objedinili protiv životinjskog) – oni su za ljudsko.

Sve se preokrenulo, obrnulo naopačke – oni koji podržavaju rat, istrebljenje ljudi i filtriranje – izlaze da mašu zastavicama „za mir“, a oni koji su za mir, istinski – primorani su da podržavaju rat zato što krah Novorusije i pobeda Ukrajine označavaju beskrajni bol i beskrajne patnje – i tako do kraja veka.

„Privatizovali su“ savest mašući njom kao zastavom „Desnog srca“, a predvodnica zveri, Aljbac, pobornik genocida, sramoti kao prostitutku čoveka sa trakom Sv. Đorđa – simbolom pobede nad tim genocidom.

Nikoga od svih onih koji „marširaju“ ne interesuje Ukrajina kao takva. Dok tamo traje pravi rat, kod nas je još „igračka“ (samo u tom smislu da se u poređenju sa pravim ubistvima jezik ne pokreće da naziva ratom histerične postove na „Fejsbuku“) – ali se prema njemu nikako ne sme neozbiljno odnositi.

On pokazuje ko je ko i skida maske: ko kakav izbor čini za sebe u najvažnijem civilizacijskom pitanju – biti životinja ili čovek.

Za sada je pakao negde blizu. Ali, nije u našoj kući.

Georgij Pankratov

Prevela Ksenija Trajković

Fakti

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime