„Učtivi ljudi“ će se pojaviti i u Srbiji

1
829

rusija srbija

U Srbiji treba da se pojave „učtivi ljudi“, još učtiviji od onih koji su bili na Krimu. Podsetićemo, tako se nazivaju ruski vojnici, koji po rečima predsednika Putina, „stoje iza leđa samoodbrane“ poluostrva. Ali, ne treba izvlačiti dalekosežne zaključke. Radi se o „mekoj moći“.

U Moskvi je uz učestvovanje ruskih, srpskih i bugarskih političara i diplomata održan sastanak posvećen perspektivama stvaranja Balkansko-crnomorskog foruma, svojevrsne platforme za ujedinjenje intelektualaca radi razvoja saradnje u cilju obezbeđenja ekonomskog suvereniteta zemalja iz ovih regiona i sprečavanja „opasnosti u boji“. Bilo je reči i o nevladinom sektoru, oblasti u kojoj Moskva zaostaje za Vašingtonom. Direktor Balkanskog centra za međunarodnu saradnju Viktor Kolbanovski je izračunao: SAD na finansiranje NVO u zemljama koje ih zanimaju troše na desetine puta više sredstava od Rusije. Važno je da vlast čuje ovaj problem i da on naiđe na razumevanje građana Rusije, – smatra on:

Jer, podržavamo trošenje sredstava iz budžeta za svoju odbranu, uključujući i snage nenukleranog zadržavanja, koje su u poslednje vreme poznate kao „učtivi ljudi“. A nevladin sektor i međunarodni programi su izuzetno učtivi ljudi koji bez uniforme i specijalne tehnike, u saradnji s diplomatama, obezbeđuju formiranje jedinstvenog, humanitarnog, ekonomskog i kulturnog prostora na Evroazijskom kontinentu od Lisabona do Vladivostoka.

Zašto su potrebni dodatni napori u propagiranju ruskih inicijativa? Bivši ambasador RF u Srbiji Aleksandar Konuzin smatra da je, na primer, vanblokovski sistem bezbednosti – u interesu, kako Rusije, tako i cele Evrope. Istina, u uslovima sadašnjeg antiruskog kursa dijalog je krajnje otežan:

Zato smo računali na svoje prijatelje koji su pre ulaska u EU više puta obećavali da će biti „naši ambasadori u Briselu“ i da će nam pomagati. Želimo da uz pomoć javne delatnosti ujedinimo napore za normalizaciju, pošto Rusija nije protiv EU, to je naš najveći ekonomski partner. Nažalost, mnogi u Evropskoj uniji imaju drugačiji stav. Ujedno, u Starom svetu raste nezadovoljstvo evrobirokratijom i posledice po zemlje koje su ušle u Evropsku uniju nisu uvek nedvosmislene. Budućnost nesumljivo pripada integracionim procesima, ali ne sme se ignorisati raspoloženje ljudi koji žele da odbrane suverenitet i nacionalnu samosvojnost.

Da Vas podsetimo:  Zapadni strah od “praznog prostora“

Rezultat ovakve politike ignorisanja je, na primer, zatvaranje projekta „Južni tok“, – smatra Aleksandar Konuzin:

Kad je Brisel doveo „Južni tok“ u ćorsokak, da li je uzimao u obzir interese Bugarske, Srbije, Mađarske i BiH? Očigledno da nije. Doneta je, – i to u Vašingtonu – politička odluka da se na sve načine pruži otpor ovom projektu. Nažalost, često su vlasti zemalja iz Istočne Evrope nedovoljno radile u interesu svojih naroda i samo su izbegavale rešavanje problema ponavljajući da je to stvar Moskve i Vašingtona. A gde je uticaj javnosti?

Još jedan kamen spoticanja između EU i Rusije je Krim. Zamenik predsednika Saveta ministara ove republike Georgij Muradov je pozvao ljude „da se ne plaše reči ‘ Krim ’ “. Učesnici na konferenciji iz stranke „Treća Srbija“ – predsednik Miroslav Parović i generalni sekretar Aleksandar Đurđev – „se nisu uplašili“ i doputovali su na poluostrvo. Planirano je da se nakon ovog putovanja pokretne inicijativa za bratimljenje između Novog Sada i Sevastopolja. Ruskog Sevastopolja, – precizirao je za „Sputnik“ u telefonskom razgovoru s Krima Miroslav Parović:

Mi smo apsolutno svesni da će dobar deo srpske političke scene odregovati negativno, ali naš stav je da je Krim imao i demokratsko i istorijsko pravo da se pripoji Rusiji. Ovo je način da javno pokažemo da smo prijatelji sa ljudima koji žive na Krimu i koji sada prolaze kroz teške trenutke, jer im su nametnute sankcije, slično kao što Srbima devedesetih godina. Ali ljudi su uglavnom zadovoljni, razumeju da je ovo prelazni period. Po mom mišljenju, spremni su da istraju u tome, jer znaju da će posle toga doći stabilniji period.

Timur Blohin – Glas Rusije

Da Vas podsetimo:  Godine koje će pojesti migranti

1 KOMENTAR

  1. Ekipa FK Gotovusa iz Gotovusa na kosmetu zahvaljujuci drustvu srpsko ruskog prijateljstva letos je imala priliku da poseti poluostrvo Krim odigra nekoliko prijateljskih utakmica sa lokalnim timovima i poseti znamenite spomenike na ovom poluostrvu.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime