Kuželka jedini Belocrkvanin koji se popeo na Atos

0
700

U organizaciji PD “Kopaonik” iz Beograda, na najviši vrh planine Atos popeo se i Uglješa Kuželka iz Bele Crkve. Dodirnuti krst koji se nalazi na samom vrhu koji sam često gledao ali samo u reportažama na TV-u, i uživati u predivnom pogledu neprocenjivo je i vredi svakog truda tvrdi ovaj belocrkvanin, jedan od osnivača PD “Karpati”.

atos-kaver-640x300Na Svetu Goru, to jest na najviši vrh planine Atos krenula je grupa od 14 planinara iz Srbije. Koliko je Uglješa želeo da se popne na Atos oseća se iz svake njegove reči. U tri dana kaže Uglješa, stalo je mnogo kilometara puta, mnogo vekova istorije i bezbroj utisaka.

-Za ulazak na Svetu Goru potrebna je svojevrsna dozvola, „diamontirion“ koju izdaju sveštene vlasti autonomne monaške oblasti Svete Gore. Pristup Svetoj Gori je moguć jedino brodom, nikako kopnom iako je u pitanju poluostrvo. Uspon smo počeli iz svetogorske luke skita Svete Ane, na krajnjoj tački trećeg „prsta“ Halkidikija. Od nulte tačke (nivoa mora) trebalo je preći stazom dugom oko 8 kilometara do najvišeg vrha, odnosno 2033m. Staza tehnički nije zahtevna (u pitanju je neka srednja kategorija) ali, u pitanju je konstantni uspon, kako kroz šumu tako i kroz goleti i kamenitu podlogu.

Na 1500 metara nadmorske visine nalazi se kapela Panagija (Bogorodica) u kojoj je uvek neko od monaha, u kojoj ima bunarske vode i u kojoj postoji prostorija za noćenje 20-ak hodočasnika. Ostavivši rančeve i time olakšavši sebi uspon na poslednjih 500 metara približavali smo se cilju. Iako je savladavao umor, očekivanje predivnog pogleda i samog uspeha u ovom podvigu izvlačio je poslednje atome snage. I tako i bi. Vreme je bilo promenljivo dok smo se penjali, a na samom vrhu nas je dočekalo lepo i vedro vreme. Uspon na Atos za mene nije bilo samo planinarenje već i svojevrsna duhovna vertikala u kojoj spoznaješ sebe, a i druge. „Sveta Gora je carstvo bez krune, država bez vojske…“, rekao je još davno Vladika Nikolaj…a danas se često dodaje i „poslednji ostatak drevne Vizantije“. Interesantni su susreti sa prirodom, monaštvom, manastirima, isposnicama, građevinama na nepristupačnom mestu, ushićeno govori Uglješa Kuželka.

Da Vas podsetimo:  Baka Ruža (91) nema ni za hleb! Jede travke koje nabere ispred kuće...

Neizostavna stanica na Svetoj Gori za sve planinare i hodočasnike iz Srbije jeste naš manastir Hilandar drevna srpska carska lavra, koji je po značaju peti od svih 20 svetogorskih manastira. U manastiru smo prenoćili, prisustvovali bogosluženjima, zajedničkim trpezama sa monasima i sumirali utiske.

www.juznibanat.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime