Ugovori o nezakonitim donacijama i dalje na snazi

0
187

Ni dva meseca otkako je Ministarstvo zdravlja javno obećalo da će „odmah raskinuti ugovore“ o nezakonitim donacijama uz pomoć kojih farmaceutska kuća „Diahem Gramim“ pobeđuje na javnim tenderima Zavoda za transfuziju krvi u Nišu – do raskida nije došlo, saznaje Pištaljka. Umesto najavljenog raskida potpisan je aneks ugovora kojim se ukida član sa eksplicitnom ucenom te farmaceutske kompanije, ali njegovo ukidanje nije ukinulo i monopol u kupovini potrošnih sredstava niti je promenilo stanje na terenu.

Izbačenim članom ugovora kompanija „Diahem Gramim“, srpski zastupnik švajcarske kompanije Diahem, uslovljava Zavod za transfuziju krvi da kupuje potrošni materijal za aparat za analizu krvi upravo od navodnog donatora – „Diahem Gramima“. Ovim članom, niški Zavod za transfuziju krvi se obavezao i da reagense kupuje u „dovoljnoj“ meri, a u suprotnom aparat će morati da vrati navodnom donatoru. O tome šta je „dovoljno“ odlučivao je donator – „Diahem Gramim“ koji reagense i prodaje.

Izmena ugovora nije ništa promenila jer reagense za donirani aparat na tržištu prodaje samo firma „Diahem Gramim“.

Aleksandra Manasijević, načelnica odeljenja za finansije Zavoda za transfuziju krvi u Nišu potvrdila je da će taj zavod reagense i dalje kupovati od „Diahem Gramima“. „Reagense za taj aparat i dalje može da nam proda samo firma „Diahem Gramim“ – na tržištu ih jedino oni prodaju. Sada je samo izbačena odredba eksplicitnog uslovljavanja“, rekla je Manasijević za Pištaljku.

Manasijević je u telefonskom razgovoru osporila da je Zavod za transfuziju prekršio zakone kada je prihvatio ove kvazi donacije i objasnila da zavod ima obavezu da analizira krv određenom metodom po pravilniku Ministarstva zdravlja: „Tu metodu moguće je obaviti na malom broju aparata koje mi u momentu donošenja pravilnika nismo imali – a tada nam je Diahem Gramim ponudio na poklon aparat. To je bilo jedino rešenje“.

Nedostatak finansijskih sredstava navela je kao razlog zbog kog aparat nije kupljen. Na pitanje kako to da nemaju sredstva za aparat, a imaju novca da kupe reagense koji su daleko skuplji od samog aparata, načelnica Manasijević kaže da oni ne mogu da kupuju osnovna sredstva. „Po pravilu je da nam osnovna sredstva kupuje osnivač (Ministarstvo zdravlja), a novac koji zavod dobija od RFZO-a ne sme da se troši na kupovinu osnovnih sredstava, što je aparat“, kaže Aleksandra Manasijević.

Na pitanje da li je zavod obavestio ministarstvo da nema potrebne aparate, ni novca da ih kupi, ona je odgovorila da stalno imaju sastanke i pričaju o problemima, ali i da se „retko dogodi“ da dobiju sredstva koja traže. Za slučaj analizatora krvi tvrdi da nema dokaz u pisanoj formi da su se pre donacije obratili ministarstvu.

Iz Uprave za javne nabavke Pištaljci su odgovorili da je u „jednom momentu postala praksa, naročito u medicinskoj oblasti“ da se donacije uslovljavaju kupovinom reagenasa, ali smatraju da oni nisu nadležni da reaguju na ovu nezakonitost. „Ovde je ključno pitanje da li je taj aparat koji donira treće lice stvarno donacija, imajući u vidu da donacija mora biti bezuslovna i bespovratna da bi se mogla smatrati donacijom. Drugim rečima, problem nije u vezi sa javnom nabavkom. Kod nabavke aparata javne nabavke ni nema, a prilikom javne nabavke reagenasa i drugog potrošnog materijala naručilac sprovede zakoniti postupak, ali izostanak realne konkurencije otvara put monopolskog ponašanja „donatora“, jer je naručilac uslovljen da nabavlja reagense od donatora pošto ima eksluzivna prava na distribuciju reagenasa koji su jedini kompatibilni sa „doniranim“ aparatom“, piše u njihovom odgovoru Pištaljci.

Uprava za javne nabavke takođe navodi i da Zakon o javnim nabavkama dozvoljava da se u slučaju kada samo jedna firma može da izvrši javnu nabavku ne sprovodi tender, ali da je za takve slučajeve potrebna saglasnost Uprave.

„Uprava je kroz davanje mišljenja utvrđivala da ekskluzivitet de facto postoji ali je kroz mišljenja uvek usmeravala naručioca da sagleda da li je donacija aparata za koji se reagensi nabavljaju zaista donacija i da vodi računa o primeni načela ekonomičnosti u takvim pregovaračkim postupcima, odnosno da ugovorena cena ne bude veća od uporedive tržišne cene.“

Iz Uprave tvrde i da ove postupke nisu dozvoljavali kada je „postojala nesrazmera u vrednosti doniranih aparata i reagenasa i drugog potrošnog materijala koji se za te aparate nabavljaju“.

Ovim problemom Uprava se, kako kažu, bavila još 2015. godine i u svom izveštaju za poslednja dva meseca 2015. godine dala je „preporuku da se nabavka reagenasa vrši u otvorenom postupku javne nabavke, ali tako da predmetom nabavke bude obuhvaćeno i korišćenje uređaja. Na taj način bi se obuhvatili i prikazali svi troškovi („trošak životnog ciklusa“), a ne samo deo troškova koji upućuje na manje isplativu opciju za naručioca“.

Kada smo Upravu međutim pitali da li su Zavod za transfuziju krvi u Nišu upoznali sa ovom preporukom kao i da li će pokrenuti postupke protiv odgovornih u Zavodu koji ne poštuju preporuju Uprave, nismo dobili odgovor.

Iz Zavoda za transfuziju krvi u Nišu takođe nismo dobili informaciju zbog čega ignorišu preporuku Uprave za javne nabavke jer je direktorka Vesna Knežević na službenom putu.

Odgovore nam nije dostavilo ni Ministarstvo zdravlja koje je na pre dva meseca prvo tvrdilo da ovakvih donacija u zdravstvenim ustanovama nema, a onda je, suočeno s dokumentima, obmanulo javnost navevši da će ugovori biti raskinuti odmah.

Iz Zavoda za transfuziju krvi Niš tvrde da sa njima u vezi sa tom temom nije kontaktirao niko iz Ministarstva zdravlja. „Inspekcija je pregledala dokumenta o donacijama. Međutim, do sada nismo dobili njihov izveštaj, a iz Ministarstva zdravlja nas na temu donacija niko nije kontaktirao“, tvrdi načelnica za finansije u zavodu Aleksandra Manasijević.

Pištaljka je zatražila izveštaje Zdravstvene inspekcije. Inspektor i šef odseka zdravstvene inspekcije u Nišu Goran Stamenković odgovorio je Pištaljci da su naša pitanja prosleđena na odgovornima za odnose s javnošću u Ministarstvu zdravlja.

Iz Ministarstva zdravlja do objavljivanja teksta izveštaje nismo dobili kao ni odgovore na pitanja – kako će se vršiti analize kada se ugovori o donacijama raskinu i aparati za analizu krvi vrate i ko će odgovarati za sklapanje štetnih ugovora.

U međuvremenu, Zavod za transfuziju krvi Niš dobio je još jedan donirani aparat. Ovog puta firme „Makler“, koji takođe za analizu krvi troši specifična punjenja koja prodaje samo firma ona. U ovom ugovoru o donaciji zavod se obavezuje samo da neće otuđiti donirani aparat. Načelnica finansijske službe Manasijević za Pištaljku je objasnila da će primanjem donacija od različitih proizvođača opreme niški zavod pokušati da stvori konkurenciju u nabavci potrošnih materijala za analizu krvi.

Snežana Đurić
Izvor: pistaljka.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime