Ukrajina: Jedno srpsko viđenje

0
983

85695_vest_dimitrijevicKad pravoslavni Srbin gleda situaciju na Ukrajini, sa bolom u duši (zar je moguće da je banda ukrajinskih nacista nasrnula i na Kijevo – Pečersku Lavru?) i sa strepnjom (hoće li Ukrajina potpuno otpasti od svog maloruskog identiteta, i pretvoriti se u NATO poligon za rat protiv Rusije?), on ne može a da ne izvuče paralele koje postoje između onoga što se dešavalo sa Srbima na Balkanu i onoga što se dešava sa narodima Velike, Male i Bele Rusije. Jer, ona mržnja koja je, u toku „Majdana“,vadila oči ukrajinskim specijalcima, i ona mržnja koja interes Ukrajine vidi samo na Zapadu (iako je očito da ga tamo nema i ne može biti), a ne u zajednici s „Moskalјima“, odavno je nastala. Mi, Srbi, prepoznajemo je.

Jer, mnogi današnji Hrvati potomci su pravoslavnih Srba koje je Vatikan pokatoličio od 16. do 19. veka i kasnije ( a proces katoličenja nastavlјa se i dalјe ). Ti pokatoličeni Srbi (današnji Hrvati) stolećima su nosili mržnju prema svojoj „nesjedinjenoj“, „šizmatičkoj“ bivšoj braći,kao klјučnu osobinu novostečenog identiteta. Jedan od „otaca“savremene Hrvatske, Ante Starčević, primitivni šovinista iz 19. veka, koji je Srbe zvao „nakotom za sjekiru“, po majci je bio srbskog porekla. Najstrašniji ustaški zločinci iz Drugog svetskog rata često su bili iz Zapadne Hercegovine, Like i Dalmacije – opet potomci vatikanizovanih Srba(1).

A ko su najveći ukrajinski šovinisti i rusofobi? Unijati, potomci negda pravoslavnih Malorusa, koji su 1596. godine i kasnije pristali na Brest – Litovsku uniju, i napustili veru svojih otaca. NJima su se pridružili i raskolnički autokefalisti, nimalo daleki od unijatskog duha, mrzitelјi Moskovske patrijaršije, Majke Crkve čitave ruske civilizacije. Slične autokefaliste, koji ratuju protiv Srbske Crkve, imamo među crnogorskim „Montenegrinima“, čija je odlikovna osobina mržnja prema identitetu nemanjićke Crne Gore, kao i pokušaj da se istorija naroda Svetog Petra Cetinjskog i Njegoša pretumači u drugom, latinofilnom klјuču (Jevrem Brković, jedan od osnivača novoizmišlјene montenegrinsko – duklјanske nacije,svojevremeno je, za hrvatski „Glas koncila“, tvrdio da su Crnogorci imali svoju autokefalnu crkvu s elementima katoličanstva, ali ih je „genocidni Sava Nemanjić popravoslavio“).

Da Vas podsetimo:  Skicofrenia serbica

Ako sve ovo znamo, treba gledati u koren.

A koren je, kao i mnogo puta do sada, u Vatikanu, koji je stolećima ratovao protiv pravoslavnih, da bi im, što milom, što silom, nametnuo svoje tumačenje hrišćanstva (po Dostojevskom i Svetom Justinu Ćelijskom, papizam je gori od ateizma, jer propoveda lažnog, velikoinkvizitorskog „Hrista“).

PAPSKI „SVETAC“ SA UKRAJINE: JOZAFAT KUNCEVIČ

Kao što već rekosmo, 1596, grupa pravoslavnih episkopa sa teritorija današnje Belorusije i Ukrajine, želeći da sačuva privilegije i politički uticaj u Kralјevini Polјskoj, primila je uniju sa Rimom – zadržali su vizantijski obred, ali su priznali vrhovnu vlast rimskog pape i počeli da ga pominju na liturgiji. Veliki deo maloruskog i beloruskog naroda nije se dao prevariti – lјudi su tajno išli na službe pravoslavnog sveštenstva, tajno se krštavali, venčavali, sahranjivali. Jozafat Kuncevič je, kao unijatski vladika, uz pomoć državne sile, krenuo je da se obračunava sa onima koji ne priznaju papsku vlast. Otkrivao je tajna liturgijska sabranja pravoslavnih i rasturao ih, naređivao hapšenja onih koji ne pristaju da se pounijate, bacao neposlušne na sud, denuncirao ugledne pravoslavce kao neprijatelјe polјske države.

U “protomajdanskoj“ mržnji iskopavao je leševe sahranjenih po pravoslavnom obredu i – spalјivao ih. Litvanski kancelar Lav Sapjega, opunomoćenik polјskog kralјa, morao je, 12. maja 1622. godine, da ovog bezumnika pismeno opomene da ne sme lјude da „privodi uniji tako nasilnim sredstvima“. Naveo mu je niz teoloških razloga, ali nije prećutao ni političke – rekao je da je pravoslavno stanovništvo bilo mirno i radno pre no što je Kuncevič došao da im nameće papizam, a da sada stalno postoje bune i nemiri izazvani verskim razlozima. Upozorio ga je na nasilno zatvaranje pravoslavnih hramova. Pa ipak, Kuncevič se nije urazumio –1623, sa svojim nasilnicima,upao je na pravoslavni bogoslužbeni skup i počeo da ruši sve pred sobom. Razjareni narod ga je ubio… I papa Urban Osmi je ovog zlikovca nazvao blaženim, a papa Pije Deveti svetim. Papa Pije Jedanaesti koji je 1937. godine,pretio Srbima da će zažaliti što nisu prihvatili konkordat, povodom tristagodišnjice Kuncevičeve smrti napisao je encikliku, tvrdeći da je Kuncevič „zalog mira i žig jedinstva“ i pozivajući pravoslavne na uniju s Rimom. Otac Justin Popović tom prilikom je zapisao da takav papin gest „jasno pokazuje kolika provalija postoji između Rimokatolicizma i Pravoslavlјa, između rimokatoličkog i pravoslavnog poimanja crkve, svetosti i jedinstva“(2).

Da Vas podsetimo:  U potrazi za Vrhovnikovim protivkandidatom

PAPSKI „SVETAC“ IZ HRVATSKE: ALOZIJE STEPINAC

Vojni vikar ustaške vojske, član ustaškog državnog sabora, krivac za nasilno prekrštavanje 250.000 Srba u NDH, doživeo je da ga papa Vojtila proglasi blaženim 1998. godine. Beatifikovan je zbog svog robijanja i konfinacije pod Titom, ali i zbog navodne humanosti prema gonjenima u doba Pavelićeve NDH. U hagiografiji mu piše da se suprotstavlјao ustaškom režimu. Doduše, izvesnih sukoba je bilo (Stepinac se nije slagao sa ustaškom politikom prekrštavanja samo običnog naroda, dok srpsku elitu treba obavezno klati – tvrdio je da baš intelektualci mogu postati dobri katolici), ali je u svemu načelnom ovaj prelat bio vatreni branitelј NDH.

Recimo, 24. maja 1943. godine lično Stepinac u pismu vatikanskom moćniku, kardinalu Malјoneu,brani vlast NDH, tvrdeći da su zločini počinjeni u toku „nacionalne revolucije“ delo neodgovornih pojedinaca. Vlada Hrvatske je, po Stepincu, učinila mnogo dobra: bori se protiv abortusa, za koji su u bivšoj Jugoslaviji bili krivi „jevrejski i pravoslavni lekari“, kao i protiv pornografije (i za nju su bili odgovorni „Jevreji i pravoslavci“). NDH vojuje protiv masonerije, komunizma, blasfemije, vaspitava vojsku u hrišćanskom duhu, ima veronauku u školama, izdržava semeništa, dobro plaća sveštenstvo, podstiče haritativnu delatnost rimokatoličke crkve, pomaže obnovu hramova. Stepinac kaže da je surovost Hrvata bila izazvana prethodnom vladavinom Srba, koji su za dvadeset godina Jugoslavije hrvatska prava gazili nogama. Zbog svega toga je jasno zašto je Stepinac dobio najveće odlikovanje ustaške države 1944. godine – jedno od obrazloženja je bilo da je „kao nadbikup raskrinkavao neprijatelјe u zemlјi i inozemstvu“. Stepinac je ovo odlikovanje nosio javno do 3. februara 1945. godine.

Ove, 2014, saznali smo da papa Franjo sprema da Stepinca proglasi za opšteg sveca svoje zajednice – da ga kanonizuje.

Da Vas podsetimo:  Grudi njene Balkanske… atomske…

RAZMIŠLJANJE ZA KRAJ

Ako sve ovo znamo (a znamo!), moramo se uvek vraćati svesti o tome šta je koren naših sadašnjih nevolјa i nedaća – to je činjenica da su Rusi i Srbi pripadnici Novog Izrailјa, pravoslavnog naroda Božjeg, koji se, stolećima, nalaze na udaru vođe papske jeresi i njegovih sledbenika. Činjenica je i to da je Vatikan pokatoličio tolike Srbe u Hercegovini, dedovini Svetog Save, gde je bila najstarija srbska država na Balkanu, i gde su se prvi Srbi krštavali. Činjenica je da je Vatikan pounijatio tolike Maloruse, pretvorivši ih u svoja slepa oruđa ( danas oruđa osovine Vašington – Brisel ). Na žalost, bar u Srbiji, i u vrhu SPC, o tome se sada ćuti (3). Patrijarh srbski g. Irinej odlazi na latinsku misu povodom dana državnosti Srbije(4), dok nadbiskup beogradski slavi stogodišnjicu konkordata Kralјevine Srbije s Vatikanom koji nikad nije stupio na snagu, jer su Beč i Berlin, s papinim blagoslovom, udarili na srbsku državu da je slome i unište (5).

Znajući sve ovo, i moleći se Bogu za pobedu Novog Izrailјa, ostajemo verni Hristu, Koga je Sveti Justin Ćelijski zvao Bogom slovenskih očajnika, i pojemo, kao na praznik izbavlјenja Rusije od najezde dvanaesta naroda, vođenih Napoleonom:“S nama je Bog, razumejte, narodi, i pokorite se, jer je sa nama Bog!“ A on, po Svetom knezu Aleksandru Nevskom, nije u sili, nego u Istini; i Nјegovo je, po knezu Lazaru, carstvo uvek i doveka.

V. Dimitrijević

mojenovosti.com

UPUTNICE:

  1. Kako je pokatoličena zapadna Hercegovina, „Zbilјa“, 220-221-222, 2013.
  2. . Prepodobni Justin Ćelijski: Ko je „sveti“ Jozafat Kuncevič“, u knjizi „Istina je jedna/ Sveti Oci Pravoslavne Crkve o rimokatolicizmu“, Lio, Gornji Milanovac, 2001, str. 275 – 278
  3. http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srpsko-cutanje-o-Stepincu.sr.html
  4. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%
  5. Videti više u ogledu mr Zorana Čvorovića: Sloboda veroispovesti u Kneževini i Kralјevini Srbiji, http://borbazaveru.info/content/view/5092/95/
  6. http://srb.fondsk.ru/news/2014/02/25/ukraiina-iedno-srbsko-razmishlane.html

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime