Ukrajinski zločini kao udar na Vladimira Putina

0
1100
Dragan Milašinović
Dragan Milašinović

Genocidna vojna ofanziva koju je Porošenko poveo protiv ruskog stanovništva u Ukrajini, očigledno koristeći metodologiju “spržene zemlje” i otvorena podrška Zapada takvom pristupu, bez obzira na neselektivna dejstva po civilnim ciljevima, imaće za sve učesnike u ovom sukobu dalekosežne posledice. Nema dileme da Porošenkova, naizgled nagla, odluka o prekidu primirja nije slučajna, niti da je izvršena po zahtevu SAD, ali ne treba previše verovati onim evropskim diplomatajima koje tvrde da se to događa bez njihovog znanja i podrške i koje zamajavaju Rusiju nekakvim mirovnim inicijativama koje druga strana ne poštuje, istovremeno podržavajući cinična saopštenja i besmislene ultimatume koji Rusiju tretiraju kao glavnog uzročnika krize. Jer, niti su te zemlje toliko nezavisne od globalističkih centara moći, u čije ime istupa Amerika, niti će to biti u dogledno vreme.

Takođe, prilično je jasno da sva ova genocidna zverstva (od rušenja bolnica do paljenja žitnih polja) ne mogu biti osnov bilo kakvog trajnog rešenja postojećeg konflikta u Ukrajini, pa se postavlja logično pitanje šta je primarni cilj (uvek postoje i sekundarni) zločinačkog delovanja raznih ukrajinskih vojnih i paravojnih formacija, tim pre što im se zna i naredbodavac, i finansijeri, i izvršioci?

U ovom tekstu prvo ću Vam ponuditi odgovor, a zatim navesti argumente i objašnjenja. Glavni cilj načina na koji se vrši i javnosti predstavlja genocidni udar na ruske oblasti u Ukrajini je Vladimir Putin, odnosno njegova pozicija vođe koji je ostvario puno idejno i duhovno jedinstvo sa svojim narodom i koji iz tog jedinstva crpi snagu za velike društvene i državne projekte koji Rusiji na dugi rok garantuju slobodu, nezavisnost i prosperitet, a Čovečanstvu pravo na život i dostojanstvo. U sadašnjem trenutku za Zapad nema važnijeg geostrateškog cilja od rušenja, ili bar podrivanja snage ovog mega-lidera.

Da bi se to razumelo potrebno je poznavati osnovne ciljeve, principe i metode delovanja savremenog globalizma, odnosno ideologiju totalitarnog društva u nastajanju koje njegovi gospodari nazivaju Novim svetskim poretkom, a njegove žrtve Četvrtim rajhom.

Da Vas podsetimo:  Posledice potpisivanja Sporazuma u Vašingtonu

Ovo, naravno, ne znači da genocidnih radnji prema ruskom stanovništvu u Ukrajini ne bi bilo da nema Putina. Naprotiv. Bilo bi ih sigurno (setimo se samo spaljivanja u Odesi), ali bi one bile drugačije oblikovane i predstavljane javnosti.

putin-pred-veliku-turneju-po-juznoj-americi_6735_2799_e

Odnos lidera, nacionalne države i novog svetskog poretka

Budući da izgradnja Novog svetskog poretka podrazumeva pretvaranje država u teritorije, odnosno neutralisanje državnih granica i struktura kako bi se direktno ili indirektno, od strane globalističke elite, suspendovala i preuzela prava tih država nad prirodnim, industrijskim i ljudskim resursima kojima raspaložu, prirodno je da nadnacionalne globalističke strukture kao glavnu prepreku razvoju svog projekta vide ideju nacionalne države, odsnosno dva njena ključna elementa:

  1. vođu (lidera) koji nacionalnu ideju oblikuje u jasnu i prihvatljivu političku opciju, i
  2. narod kao samosvesni politički faktor koji prihvatanjem te opcije postaje artikulisana snaga koja brani i ostvaruje svoje nacionalne interese.

Uspostavljanje čvrstog jedinstva i poverenja između naroda i nacionalnih lidera smatra se posebnom opasnošću sa aspekta zapadnih struktura koje pokušavaju da prekroje savremeni svet, jer što je to jedinstvo veće to raste mogućnost nacionalne države da pruži otpor udaru korporativnog kapitalizma i njegovih nadnacionalnih struktura, da sačuva svoju slobodu i suverenitet na svim nivoima. Otuda su jaki lideri Zapadu neprihvatljivi čak i kada su spremni da im služe. (1)

Nakon trijumfalnog dolaska na Krim popularnost predsednika Putina u Rusiji dostigla je za savremene prilike nezamislivih 82 % (2), a Putin je uprkos satanizovanju od strane vodećih zapadnih medija, ostao najpopularniji svetski političar. I ne samo to. Podrška koju je ruski predsednik dobio od zapadnih intelektualnih i političkih krugova za svoje principijelne stavove bila je sigurno neprijatno iznenađenje za kreatore novog svetskog poretka, a nije bila bez uticaja ni na uspeh nacionalnih stranaka prilikom izbora za Evropski parlament (najbolji primer je Mari le Pen koja je tokom svoje kampanje dala jasnu podršku Putinu). Takav lider, koji u praksi pokazuje da je unipolarni svet neminovna prošlost, morao je biti napadnut na svim nivoima kako bi poluge njegove moći bile uzdrmane, a poverenje koje uživa u zemlji i svetu što više narušeno. U takvim situacijama Zapad ne žali sredstva, niti ima skurpula, već podmuklo i surovo udara gde najviše boli.

Da Vas podsetimo:  Trovanje nacije ili trijumf buke i besa

Zašto zverstva?

Genocidna dejstva prema civilima nisu novost u istoriji vojnih sukoba, a kao sastavni deo teritorijalnih osvajanja i oblik specijalnog rata posebno često su ih primenjivali Hitlerovi nacisti, čije tradicije otvoreno sledi niz profašističkih organizacija u Ukrajini, iz čijih redova je i regrutovana glavnina jedinica koja danas vrši zločine u oblastima Novorusije. Sa njima su, naravno, i zapadni plaćenici koji su vršili njihovu instruktažu, a sada upravljaju vojnim operacijama i usmeravaju borbena dejstva u cilju dobijanja što boljih psihološko-propagandnih efekata.

U odnosu na Vladimira Putina ova dejstva treba da u svetskom i ruskom javnom mnjenju izazovu sledeće efekte:

  • pokažu da Putin nije tako odlučan lider kakvim se predstavlja
  • praktično demonstriraju da nije spreman na totalnu konfrotaciju sa Zapadom, čak ni po cenu stradanja sopstvenog naroda, a kamoli zbog drugih
  • podriju poverenje i podršku koju kod svojih prvih saradnika i naroda uživa kao beskompromisni nacionalni lider
  • prikažu ga vojsci kao nesigurnog i neodlučnog vrhovnog komandanta (ni jedna armija ne voli „kreni-stani“ upotrebu)
  • poseju sumnju u njegove dugoročne projekte i strateška opredeljenja
  • oslabe njegove pozicije u odnosu na političku, finansijsku i privrednu prozapadnu elitu koja svoje materijalne interese stavlja iznad državnih i nacionalnih, a koja u Rusiji još uvek nije ni malobrojna, ni bezazlena
  • kroz sve napred rečeno otvore prostor za ponovno aktiviranje svojih plaćenika u smislu izazivanja tzv. „obojenih revolucija“

Sve ovo praćeno je konstantnim političkim pritiskom Zapada na ruskog predsednika, koji ima za cilj da ga izoluje i potceni, a ogleda se kroz upućivanje Rusiji neprihvatljivih zahteva (poput onog o razoružavanju „pobenjenika“, ili „predaji“ graničnih prelaza), ciničnih odgovora na iskrene pokušaje ruske diplomatije da krizu reši mirnim putem, konstantne pretnje novim sankcijama, kao i lažnim mirovnim inicijativama.

Kada se ovome dodaju stalne, na Putina usmerene, manipulacije u zapadnim majnstrim medijima, dezinformacije kroz sajber-prostor, kao i svi drugi oblici psihološko-propagandnog delovanja onda je jasno kakvog je obima negativna kampanja kojoj je izložen Vladimir Vladimirovič, a čiji je sastavni deo i prolivanje ruske krvi u Ukrajini.

Da Vas podsetimo:  Iz daleka

putin-lideri

Umesto zaključka

Na početku ovog dela želim da ukažem kako autor ovog teksta čvrsto veruje da Putinova prividna pasivnost na sadašnja dešavanja u Ukrajini nije znak slabosti niti kolebanja, već poštovanje sleda određenih prioriteta. Nema sumnje da Putin ima razloge za svoje ćutanje, i da će, kao i mnogo puta do sada, iznaći način da pruži dosledne odgovore izazovima koje mu nameće Zapad.

Nažalost, negativna kampanja kojoj je izložen daje rezultate, pa već ima onih koji su do pre dva meseca slavili državničku odlučnost i patriotizam Vladimira Putina, a danas izražavaju sumnju u njegove sposobnosti i iskrenost njegovih namera. Neki od njih to rade po zadatku, a neki iz ubeđenja. Otuda je veoma važno kako će se Putin postaviti prema ovom udaru globalističke mašinerije. Napravio bi veliku grešku ako bi, siguran u svoju snagu, ove napade ignorisao, kako je to dugo vremena činio Slobodan Milošević.

S tim u vezi morao bi se zauzeti aktivniji odnos odgovarajućih ruskih instituta i medija u demaskiranju metoda i ciljeva kampanje koju je Zapad poveo protiv Vladimira Putina sa ciljem da ga udalji od saradnika i naroda.

Jer, čovek koji je podigao Rusiju iz neoliberalnog blata u koje su je gurnuli Gorbačov i Jeljcin, koji je, izdržavši mnoge udare, oživeo i preusmerio ruske privredne potencijale, osnažio vojsku vrativši joj ponos i dostojanstvo, a Rusiju uzdigao na nivo svetske sile koja ima šta da kaže u geopolitičkoj sferi, ne zaslužuje nepoverenje.

Dragan Milašinović

_____________________________________________

Odrednice:

(1) Primer svrgavanja Hosnija Mubaraka u Egiptu to najbolje pokazuje
(2) http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=05&dd=07&nav_category=78&nav_id=845059


Izvor: CEOPOM-Istina

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime