Ukrupnjavanje sitnine

Verbićevo verbalno vrebanje

1
825

ciro

Prosvetni radnici na protestu u Beogradu polili su vodom mlađanog ministra prosvete, onoga istog koji jednako prži otkad su ga onako (pre)vrelog izvukli iz SNS nestranačke „Pećnice“. Valjda su siroti prosvetari pomislili da će Verbić c(v)rknuti i u verbalnom i u materijalnom smislu (o moralnom i duhovnom da ne govorimo). Pokazalo se da im je to bila velika greška. Da Verbić ima svoj ponos i dostojanstveno držanje pokazalo se na samom mitingu, gde se on „go“ pojavio pred deset hiljada „demonstranata“, prkosno dignute glave: „Čik, ne možete mi ništa! Zar vi, umna sirotinjo, ne vidite na meni ovaj neprobojni MMF oklop!?“ Već sledećeg dana, sabravši se od prvobitnog šoka i neverice da neko sme da ga bilo šta pita, udario je šakom po svom (ne)radnom stolu i kriknuo: „Zar oni bednici mene ovako moćnog da poliju vodom! Pokazaću ja njima! Upamtiće oni Verbića i verbalno i bukvalno“. Odmah je pozvao svoje adolescentne doglavnike i rekao im da se rastrče po Srbiji, da zavire u svaku školu, da sve prosvetne radnike izvrnu naopačke i iz njih istresu svaku zlu misao, da u njihovoj glavi pogledaju svaku kosu crtu i uspravnu debelu; a potom, da ih „ukrupne“ tako da na kraju budu toliko sitni da se ni pod mikroskopom neće moći videti.

A sve je, samo nekoliko dana ranije, delovalo sasvim drugačije. Prosvetnim radnicima Verbić je delovao kao nedoraslo ljudsko biće (dijete Verbica), s kojim će oni, onako vrhunski edukovani i višestepenski kvalifikovani, lako izaći na kraj. Naime, nastavnicima se činilo da Verbić priča nekako usiljeno, kao da otkida reči zaglavljene duboko u njegovoj utrobi; činilo im se, na dao Bog, da sa tim „dijetetom“ nešto nije u redu, kao da je imalo nekakve teške traume u odrastanju. Ipak, u datom slučaju, pokazalo se da izgled vara. Ono „dr“ ispred Verbićevog imena ipak ne služi samo za ukras. To što on izvlači reči iz svog grla, kao da, bez čekrka, vuče vedro s vodom iz dubokog bunara, sigurno nije dokaz (kako se nekima učinilo) njegove slabosti, već obrnuto – time je on iskaz(iv)ao (verbalizovao) svoju (Verbićevu) superiornost u čupanju, presađivanju i podmlađivanju fertilno-sterilnog diskursa zaštićenog od svake vrste dijalektičkog zagađenja.

Da Vas podsetimo:  Mića završio sa Megatrendom i zapalio

Istina, ono „ukrupnjavanje“ do potpune (nepovratne) atomizacije možda i neće ići tako lako kako je to Verbić u svom dubokobunarskom verbumu (ne)verbalno over(b)io. Naime, po zakonu i po kolektivnom ugovoru i danas stoji zabrana primanja novih radnika, dok se sva radna mesta u prosveti ne popune tako da svi nastavnici na kraju ostanu sa punom normom časova. Istina je da još ima dosta slučajeva gde nastavnici rade sa normom manjom od 40-časovne radne nedelje. Ali. dobija se utisak da doktor Verbić uopšte nema uvid u pravo stanje u školama, jer da ga ima, morao bi znati da se pomenutim „ukrupnjavanjem“, onako kako ga je on zamislio, ništa ne može uštedeti i da budžet Srbije time neće dobiti ni jedan jedini dinar. Naš veliki pesnik kaže, „ko na brdo ak i malo stoji…“, pa nije isključeno da jedan „brđanin“, kakav je doktor Verbić, bolje vidi ono što ne vidi niko od onih koji spadaju u svet sa prosečnim umnim količnikom. Ipak, u konkretnom slučaju, hajdemo da vidimo šta jedna škola dobija ako „ukrupni“ nastavnika. Da li će se iz budžeta manje plaćati za „krupnog“ nego za više „sit(n)ih“ nastavnika? Naravno da neće, jer kako god da je usitnjavaš ili ukrupnjuješ, količina od 100 posto ostaje neokrnjena. A da li će tu biti eventualnih ušteda kada su u pitanju putni troškovi nastavnika? Opet neće, osim ako bi se ukrupnjavanje uradilo tako (što je teško izvodljivo) da u školama rade samo nastavnici koji stanuju negde u blizini škole.

Uostalom, čovek može da ode u banku i ukrupni deset stodinarki u hiljadarku, ali opet u džepu ima istu svotu novca.

Da li je onda ministar Verbić pogrešio negde u takvim svojim razmišljanjima. Naravno da jeste, ali za takvu grešku nikako nije kriv on. On je takav kakav je, primeren je vremenu u kome srpsko obrazovanje rapidno tone u glib iz kojeg se teško nazire spas. Opet, pošto je greška napravljena mnogo ranije, to jeste, onog časa kada je klimavo-usporeni verbalista Verbić (onaj koji je predan ćorsokačkom dijalogu s „masom“, a u velikom stilu nenadležnosti i MMF-ovske posvećenosti) postavljen za ministra srpskog obrazovanja, dalje greške ne pripadaju onom ko ih bezglavo izvršava. Odnosno, ako, umesto brzih pruga i brzih vozova, postavimo šine uskog koloseka i na njih posadimo „Ćiru“, tada niko ne može da očekuje da takav vozić bude mnogo brži od konja ili magarca. Nije „Ćir0“ kriv što je spor, već je kriv onaj ko je „Ćiru“ nepromišljeno „uposlio“. Naravno, onaj ko ne uklanja „Ćiru“ i usku prugu kriv je za sporost i onemogućavanje društvenog progresa, što je svojevrstan apsurd, jer nam se na čelu države već tri godine nalazi Srpska „progresivno-napredna“ stranka (SPS ili SNS, sasvim svejedno).

Da Vas podsetimo:  U cirkusu između očeva i dece, tj. srpskih Radikala i SNS-a, ponovo došlo do obračuna

Za www.koreni.rs

D. Gosteljski

1 KOMENTAR

  1. Priča o ukrupnjavanju je samo da se skrene u drugi pravac i kaže mi smo to i to uradali. Sada su 10000 zaposlenih u prosveti višak. Tehnološki višak koliko znam ne utvrđuje se u sred godine, nego juna meseca prema planiranom broju odeljenja za novu školsku godinu.
    Pitam se da li su višak načelnici ŠU, gde većina njih od 2011. godine ne ispunjava uslove za ta radna mesta. Ministra Verbića novembra 2014. godine obavestio sam o tom slučaju, ali ništa nije preduzeo i ako je gostujući 14.01.2015. godine u Čačku kazao da će do febraura biti raspisani konkursi za načelnike ŠU. Februar je prošao, ali konkursa nema!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime