Ulepšajmo treće doba

6
1619
Foto: pixabay

Društvo u celini premalo pažnje posvećuje starima i nemoćnima. Nažalost, mnoga deca prepuštaju svoje roditelje da se sami snalaze, iz tog razloga, mnogi padaju u očaj i beznađe.  Pored materijalne oskudice pate i emocionalno, jer su često usamljeni i napušteni od svojih najbližih.

Doba u kojem živimo,trka sa vremenom, briga o vlastitoj deci, često ne ostavljaju vremena za brigu o roditeljima. Iz sistema vrednosti izbačeno je ono najbolje iz tradicionalnog, a preuzet  je negativni način življenja sa Zapada,  Otuđena  je komunikacija, a sve prisutnija sebičnost, Zaboravio se pojam solidarnosti, briga o bližnjima…  U današnje vreme svako gleda svoja posla, ne interesuju ga oni od kojih nema koristi. Sebičluk i koristoljublje glavne su osobine koje nas danas krase. Mladi se bave  brigom o sopstvenoj  egzistenciji, a najstarijih se sete samo onda kad mogu da uzmu deo njihove penzije.  Stari  su kao i deca, nemoćni za rad, a suviše ponosni da bi molili. Ima mnogo načina da ih učinimo srećnim. Našim prisustvom dajemo im i volju, motivišemo ih na izdržljivost. Nekada je dovoljan jedan osmeh i lepa reč  i time im ulepšamo dan. Dajmo im moralnu podršku i razumevanje, oni će se osećati mnogo bolje.

Kvalitet života starih ljudi u Srbiji je veoma nizak. Malo ih je dobrog zdravlja, materijalnog statusa i življenja u skladnim porodičnim odnosima. Većina starih ljudi živi sa skromnim penzijama, ako ima i zdravstvenih problema, a  pri tome, nema  podršku i pomoć porodice, što je čest slučaj, starost se pretvara u pakao.

Društvo danas na stare gleda kao na neku vrstu opterećenja, oni  su u većini slučajeva višak u kući. Sveprisutno je uverenje da su stariji ljudi opterećenje za društvo i da ni na koji način ne doprinose zajednici. To su zapravo predrasude i stereotipi prema starijima i oni su najčešći izvor diskriminacije starijih osoba.Većina starih egzistira usamljeničkim životom, zaboravljeni od potomaka i od društva.

Briga o starim roditeljima  predstavlja visoko moralni čin i izraz ljubavi koji su oni sami u nas ugradili. Mi svojim primerom prenosimo to na svoju decu.

Stari ljudi neretko su zapostavljeni, često iskorišćavani od svojih najbližih ili čak zlostavljani. Nasilje nad roditeljima je sve prisutnije, ali se o toj pojavi ne priča dovoljno, jer se roditelji stide da prijave, smatrajući da su pogrešili u vaspitanju.

Potrebno je da svako od nas starije uvažava, pokazuje zahvalnost, brine koliko može, jer, i mi ćemo jednog dana imati njihove godine.

Ana Milas

6 KOMENTARA

  1. Evo ga još jedan Anin tekst, malopre sam poslao komentar, pohvale uredniku za lepi i fino sročeni tekst. Ako joj je ovo i prezime, sva čast.😊

  2. Ti stari su i doveli do ovog haosa.U većini slučajeva su to oni koji na flasanje idu čim ustanu,da bi glasali vlast,ne razumem šta to drugo se od njih očekuje.Nisu valjda mala deca dovela do ovoga.

  3. Lep tekst posvećen “trećem dobu” – da izbegnem ono “starima”. Ali stvari stoje i drugačije. Bila bi deca i nežna i pažljiva prema roditeljima da je život nežan prema njima.Opet – da ne kažem “društvo” Naša deca su mučenici – sa ili bez posla, plata mala ili nikakva, radno mesto nesigurno, kod privatnika rade mesec dana na “probnom radu” – tek da vlasnik ne plati dažbine. Uz blagoslov mudrih nam zakonodavaca. Bolesni idu na posao – opasno je izostati. Radno vreme plus prevoz – ceo dan!!! Nemojte samo da mi neko dodaje…”A kafići puni, a letovanja rasprodata…” E to su neki drugi dobro uglavljeni u sistem, a to niti ume svako, ali čestiti i neće….Većina se još uvek oslanja na pomoć starih roditelja, ne idu na letovanja, ne sede po kafićima…Idu po prodavnicama i jure “akcije”. Ima jedna šala: Kaže muž ženi: Moramo da zaposlimo dedu, ovako više ne možemo…”Naravno, moja komšinica radi za platu od 20.000 dinara. Pitaće neko :A šta radi? – aludirajući na neki nevažan posao. Šta god da radi, ali RADI! A od 2o.ooo može samo da kuka. Na sreću, majka joj malo doda od penzije.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime