Ako ste mislili da će se mediji u Srbiji baviti ičim drugim osim pretnjom po bezbednost predsednika vlade naše zemlje – prevarili ste se. S jedne strane – to je normalno. S druge strane – to je veoma loše. Jer – što se više piše o (eventualnoj) ugroženosti, to je upravo on zapravo – više ugrožen. Kada postoji objektivna ugroženost po život prvog čoveka neke zemlje, onda se to taji i rešava tiho. A kad se reši – onda se objavi na sva zvona. U normalnim zemljama, naravno.
Čini vam se da branim Velikog Vođu? Ne. Čini vam se da verujem u njegovu (trenutnu) ugroženost? Ne. Ali – ponavljam ono što sam već mnogo puta napisao u svom novinarskom životu: Srbija sebi ne sme da dozvoli da joj se desi još jedan politički atentat. To što neko ne voli osobu koja vodi ovu zemlju, ili što smatra politiku koju ta osoba sprovodi krajnje pogrešnom – ne rešava se atentatom. Već izborima. Nego, da se vratimo na ugroženost. Ili „ugroženost“ Aleksandra Vučića.
DOPRINOS „MEDIJA“
Naslovi u nekim provladinim tabloidima su i dalje dramatični i (u velikoj meri) naravno, izmišljeni. Logika je jednostavna: Tabloidi moraju da po svaku cenu dramatizuju situaciju zarad većeg tiraža i zarad učvršćivanja poljuljane pozicije Velikog Vođe. Pritisci iz Brisela (koji nas, inače, strahovito uvažava i naš je najveći prijatelj) su sve veći. Postali su – kažu dobro obavešteni – otvorene ucene. Berlin se bavi svojim problemima, Angela (koja je takođe naš najveći prijatelj) više ne zove Gospodara Vučića tako često (šta će žena i njoj se klima stolica). Vašington i dalje gura po svom (valjda mu se tako može jer su u tom Vašingtonu takođe – naši najveći prijatelji). Onaj najveći prijatelj, brat i šeik (tri u jedan, što bi se reklo) – sa Velikim Vođom samo priča o prodaji naših strateških dobara. To isto radi i u Prištini, gde je već dobio orden.
Elem, „mediji“ se time (u ovom trenutku) ne bave. Oni „ekskluzivno otkrivaju“ „tajne“.
Tako je jedan od tih „medija“ precizirao da je „osam ubica čekalo Vučića“, dok je drugi „ekskluzivno otkrio“ (a kako bi drugo, moliću) kako je zolja pripadala Arkanovom pukovniku Miloradu Stričeviću Pukiju. Uz to se pojavila i izjava čoveka koji služi kaznu od 40 godina robije za ubistvo predsednika vlade Srbije Zorana Đinđića da je Puki „imao legitimacije nekoliko naših službi“ i da je „radio za keš za sve zaraćene strane“.
E, Srbijo međ’ šljivama… Kako to dobiše Legijinu izjavu? Kako li pobrojaše osam ubica? I kako otkriše da je „trotil pet puta jači od klasičnog eksploziva“??? Pa trotil (u narodu poznat kao TNT, trinitrotoluol ili trinitrotoluen) jeste zapravo klasičan, brizantni eksploziv i čini osnov svih kombinovanih eksploziva koji se koriste u industrijske svrhe! Često je u upotrebi zato što je stabilan (ne može spontano da eksplodira). Čak i da uzmemo u obzir pretpostavku da je „genijalni“ stručnjak govorio kako je trotil jači od, recimo, dinamita, što se često uzima kao „mera“ osnovnog eksploziva, gustina energije (Džul po kilogramu ili J/kg) dinamita je oko 7,5 MJ/kg u odnosu na 4,7 MJ/kg TNT-a.
Ali, ipak: Važno je držati hipnotisanu gomilu uz TV ekrane. U direktnom prenosu otkrića. I važno im je za male pare prodati četrdesetak strana hartije na kojima će naravno, biti otkriveni svi detalji zavere protiv Vučića.
DOPRINOS „MINISTRA“
Paceraj Nebojše Stefanovića koji obavlja dužnost ministra unutrašnjih poslova ovih dana je na vrhuncu.
Upravo Nebojša Stefanović, koji bi trebalo da brine o bezbednosti predsednika vlade Srbije (ali i svih njenih građana – to mu je formacijski posao), čini neverovatne greške koje dovode do toga da se pola javnosti pita – da li čovek izmišlja ili govori nekontrolisano i pokazuje da svoj posao ne ume da radi i time ugrožava bezbednost „čoveka koga poznaje 20 godina“.
On otkriva (ili je bolje reći „otkriva“) kako je u vreme pronalaska zolje i pancirne municije u Jajincima (onaj blindirani auto se volšebno više nigde ne pominje), bilo ni manje ni više 97 bezbednosno interesantnih osoba, a da je „već 30 ispitano“. Kad pre? A onih 67? Gde su? Nestali?
Pa rođače, kako smeš tako nešto da kažeš?
Dalje, Stefanović govori kako je Aleksandar Vučić zabrinut za bezbednost njegovog jedinog brata, Andreja i napominje kako su „sve agencije koje su radile psihološke profile utvrdile da Aleksandar Vučić ima samo jednu slabu tačku, a to je njegov brat Andrej“. Meni bi, istina, bilo logično da mi slaba tačka budu deca. Ali – dobro. Ako ministar kaže da je u pitanju brat – on bolje zna. Nego recite vi meni – kako sme ministar unutrašnjih poslova da kaže da je Andrej slaba tačka predsednika vlade?
Pa time je čak nacrtao metu na Andreju! I zašto bi on (i po Vučićevim i po Stefanovićevim rečima), bio meta, kada ga je premijer opisao kao miroljubivog čoveka koji se nikad nikome nije zamerio, nikad mrava nije zgazio?
Dodatno, Nebojša Stefanović kaže da „za dvadeset godina koliko poznaje Aleksandra Vučića“ nikad ga nije „video u ovakvom stanju u kakvom je u poslednja dva dana“?! Pa koju poruku, aman, šalje? Da su sposobnosti predsednika vlade smanjene zbog (normalne) brige? Pobogu!
Da imam ovakve prijatelje, neprijatelji mi ne bi bili potrebni.
SLUČAJ RENO MEGAN
U vreme kada je sukob narko-klanova i drugih raznih mafijaških grupa u glavnom gradu Srbije u punom „zamahu“, u vreme kada je samo pitanje gde će da padnu prve nevine, civilne žrtve, naša policija na Novom Beogradu pronalazi ukradeni reno megan, sa heklerima, 200 metaka i 400 grama već pomenutog trotila, detonatorima i ostalim stvarima potrebnim da se izazove belaj neviđenih razmera. Pohvalno.
Međutim – Stefanović je odmah medijima rekao da je taj arsenal direktno povezano sa atentatom na Vučića. Glupost:
Hekler (naročito model koji su usnimile kamere) nije oružje koje se koristi u političkim atentatima, već u bliskoj borbi. Hekler se koristi veoma često u mafijaškim likvidacijama jer ga je lako pronaći na crnom tržištu, a praktičan je zbog svojih dimenzija za upotrebu. Snajper, s druge strane, jeste oružje koje se koristi u atentatima, što smo, nažalost, i videli ne tako davno.
Što se tiče trotila, prema podacima koje je Politika objavila 14. jula 2009, da bi se u vazduh digao automobil prosečne težine (oko jedne tone) potrebno je najmanje kilogram TNT-a. Na pitanje da li je 400 grama dovoljno da ošteti i blindirano vozilo (teško i više od četiri tone), Radomir Misaljević, bivši policajac i stručnjak za eksploziv odgovara u Politici negativno. Objašnjava da blindirani automobili imaju čelični oklop i na podu i sa strane, na vratima, pa je samim tim potrebna i veća količina eksploziva.
Ja vas više ne bih zadržavao.
„Medijima“ bih predložio da se bave činjenicama, umesto izmišljanjem otkrića. A ljudima koji se brinu o bezbednosti prvog čoveka vlade preporučio bih da manje pričaju. A više rade. Mnogo, mnogo više.
Aleksandar Bećić
http://kolumnista.com
Vučićev ministar je rekao – naš predsednik vlade je deprimiran i zaplašen i radno nesposoban. I dok Vučić prebira po glavi da li je „neko“ hteo da mazne njega, njegovu Ahilovu petu u vidu bate Andreja, Noletovu taštu ili se samo radi o lovokradicama koji su hteli da marnu 4 zekana i tri veverice iz šume u Jajincima, mi moramo da mislimo na budućnost Srbije. Budimo ljudi, dozvolimo našem vrlom AV da se odmori a mi nađimo nekog hrabrijeg, sposobnijeg i srboljubivijeg čoveka za predsednika vlade. Red je da se čovek odmori od tolikog rada i straha. A što se tiče drmr Neše i vesti , tretiram ih kao „Mućke“ na srpski način i umirem od smeha dok Rodni Stefanović iznosi „svoju odbranu“ AV i obrazloženje igrokaza. Jest da se posle rastužim kad shvatim ko nam vodi državu i radi o glavama ali,…..