Uloga stida u diplomatiji

0
597

Fotografije-citalaca-Predrag-Trokicic_01Odlaganje otvaranja poglavlja 23 i 24 šef naše diplomatije, Ivica Dačić, nazvao je sramnim. Kao da mu nisu poznata pravila igre i da nikakvu važnost ne pridaje tome što su saglasnost uskratile Velika Britanija i Hrvatska, dodao je da EU treba da prekine sa tragikomičnim objašnjenjima da nas ove dve države blokiraju. Nije propustio, međutim, da naglasi da ako merilo za ulazak u EU može da bude i takva država kakva je Hrvatska, kroz koju se posle genocida u NDH i etničkog čišćenja u Oluji “još prolama fašistički pozdrav”, trebalo bi da se zapitamo da li idemo u pravom smeru!

Na šta mislimo kada nečije poteze nazivamo sramnim? Koga bi i zbog čega trebalo da bude sram? Razume se, na umu imamo nečasne pobude, sredstva i ciljeve, njihove kreatore i izvršioce. One koji zloupotrebljavaju tuđu dobru volju ili nevolju, neukost i lakovernost. One koje pokreću pakost i zluradost, koji pribegavaju obmani, prevari, podmetanju i otimanju, koji se ne libe pretnje i nasilja. One koji postupaju nemoralno, nesavesno ili nezakonito, ili na očigled čine stvari neprilične, sablažnjive, proste i nedostojne, koji se brukaju neznanjem, neuspehom, izdajom ili neverstvom. Moglo bi se nabrajati još. Istina, ima i takvih koji pate od umišljenog ili preuveličanog osećaja krivice, ali to je tema za sasvim drugačiju priču.

Izraz “sramno” u diplomatiji se ne koristi. Ili se koristi samo prema onima s kojima ste raskrstili ili vam je to čvrsta namera. Jer, on podrazumeva i difamaciju i prepotenciju. Optužba je dvostruka: korite nekoga zbog toga što je svesno drugome naneo zlo, ali i zbog toga što se zbog toga ne kaje ili ne stidi. U isto vreme sebe stavljate u poziciju arbitra koji je svetao primer nedužnosti.

Da Vas podsetimo:  Vulin otvorio fabriku 2013, ona danas počela da radi

Na stranu to što ozbiljan diplomata, osim eventualnog izražavanja zabrinutosti, ne može pripisati EU bila šta sramno. Daleko više čudi podatak da upravo mi sami činimo previde ili svesne propuste zbog kojih bi ovde nekoga morao biti sram. Prema dostupnim informacijama, osim dve pomenute države, određenu ulogu u odlaganju otvaranja poglavlja igrao je naš ambivalentan odnos prema EU, uključujući činjenicu da se Srbija dva puta nije odazvala na sastanke posvećene upravo pravosuđu i unutrašnjoj politici, što, prema rečima slovačke ambasadorke u Beogradu, dovodi u pitanje želju Srbije da ostane na putu evropskih integracija. Prirodno bi bilo očekivati da će delilac lekcija, da bi se pojavio kao moralni starešina onih koji bi trebalo da se stide, sam poslužiti kao korektiv i biti primer takvih koji nemaju čega da se stide, ni on lično kao besprekoran visoki državni funkcioner, ni kao predstavnik države koja je bila i ostala svetionik političke čestitosti i pravde. Da li?

Dačiću se naprosto podsmehnula vest da je, baš nekako u vreme davanja opakih izjava, Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo da nema mesta pokretanju krivičnog postupka protiv bilo kog učesnika u pripremanju i izvršavanju zadatka u kome je pre više od godinu dana pao vojni helikopter i poginulo sedam lica. Posebno je zanimljivo da javno tužilaštvo nije našlo čak ni najblaži oblik sumnje (osnov sumnje) dovoljan za pokretanje istrage, nego se zadovoljilo predistražnim postupkom. To mu ipak nije smetalo da u saopštenju pominje izjave “više desetina saslušanih svedoka” i “činjenično stanje”, iako je u Zakoniku o krivičnom postupku jasno propisano da se u predistražnom postupku građani ne mogu ispitivati u svojstvu svedoka, a da činjenice, koje je utvrdio u krivičnom postupku, u obrazloženju presude iznosi samo sud. Istraga se i pokreće radi prikupljanja dokaza i podataka potrebnih javnom tužiocu za ocenu da li će podići optužnicu ili obustaviti postupak, a ne radi utvrđivanja “činjeničnog stanja”! Uzgred, istraga se mogla voditi i protiv nepoznatog učinioca.

Da Vas podsetimo:  Care, care govedare, koliko je sati?

Ako, dakle, u svemu tome išta deluje “sramno” i “tragikomično” bilo bi to isticanje oreola bezgrešnosti u vođenju politike krcate demagogijom i greškama. Dakako, mogao bi se neko setiti i naše spoljne politike, ali i sposobnosti našeg tužilaštva da ispuni svoj osnovni ustavni zadatak kojim se, između ostalog, dokazuje i spremnost za otvaranje poglavlja o kojima je reč. Prigovaranje zbog srama u diplomatiji ne ide skupa sa ulogom bestidnosti u vlastitoj politici i unutrašnjem pravu.

Slobodan Beljanski

Peščanik

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime