Mnogi građani Srbije nemaju dovoljno novca da kupuju maske
- Zašto Srbi svakog jutra prvo ulaze u apoteku
- Mnogi nemaju novca da kupe maske, a država narodu odredila drakonske kazne za nenošenje maski
- Da li će se kazne za nenošenje maski u crkvama i hramovima vernicima naplaćivati crkvena lica ili državni činovnici imajući u vidu razdvojenost crkve i države.
- Ko drži monopol u vrlo unosnom poslu pravljenja miliona maski u Srbiji
- Krenulo dodatno kažnjavanje građana od strane države, jer su siromašni da kupe zaštitne maske!
Ne zato što su sada više bolešljivi nego ranije prvo mesto u koje Srbi svakog jutra ulaze i kupuju nije više prodavnica, pekara, pijaca, kiosk – već je to apoteka! Prvo se kupuju zaštitne maske, a ko ima novca kupuje i rukavice…
Vlast je naredila da moramo da nosimo maske kad idemo u prodavnicu, banku, poštu, apoteku, opštinu, na šalter EPS-a, kod lekara, ili kad se vozimo autobusom, tramvajem… Maske su obavezne i u mnogim drugim situacijama iz svakodnevnog života da se ne bi širila zaraza virusom korone… A poželjno je, kaže već uveliko kompromitovana „struka“, i nošenje rukavica.
Drakonske i nepravične kazne
Da bi građani bili disciplinovani i da bi što masovnije primenjivali naređenje o nošenju maski vlast je odredila i novčanu kaznu u slučaju kršenja pravila. Kazna je visoka i iznosi 5.000 dinara za sve one koji se zateknu u nekom zatvorenom prostoru bez maske, pa bila to čak i kladionica – to kultno mesto države koje je uvek otvoreno, čak i kad su bile zatvorene sve druge vrste javnih objekata kao što su vrtići i škole – država je držala otvorene kladionice?!
Ostao je još nedefinisan detalj da li će se kazne za nenošenje maski u crkvama i hramovima naplaćivati crkvena lica ili državni činovnici imajući u vidu razdvojenost crkve i države.
Apoteke i ceo lanac proizvođača zadovoljno trljaju ruke, promet im je udesetostručen, milioni prodatih maski i rukavica donose im zavidne prihode. Uz to, cene maski i rukavica su takođe povećane od početka epidemije u martu od 500 do čak 1.000 odsto. Par rukavica je bio 5-6 dinara, danas staju od 40 dinara naviše… A jednokratne maske nesigurnog kvaliteta su sa 20-tak dinara pre epidemije dostigle cenu od 60 do 200 i više dinara po komadu. A troslojne i četvoroslojne maske staju više od 350 dinara po komadu.
Milioni siromašnih nemaju pare za maske
„Umesto da ujutro kupim burek i jogurt, ili žu-žu, pogačice, neku kiflu ili pecivo moram da kupujem maske i rukavice, a povremeno i flašicu aerosola za dezinfekciju… To košta prosečno oko stotinu dinara, a ako kupujem više od jedne maske onda je dnevni trošak i preko 150 dinara. Pita li se iko u ovoj zemlji imam li ja penzioner pare za ove potrepštine. Sa mojom niskom penzijom nemam dovoljno novaca za kupovinu maski i rukavica. I zato ih povremeno i ne nosim, jer nemam odakle da ih kupim“, kaže nam komšija koji prima penziju od 28.000 dinara mesečno.
Tako će nedavna „pomoć“ države u visini od 100 evra data svakom punoletnom građaninu pred izbore najverovatnije biti potrošena na kupovinu zaštitne opreme protiv virusa korone. A u slučaju da mera obaveznog nošenja maski potraje duže od mesec dana, a po svoim pokazateljima hoće, troškovi će višestruko prevazići iznos koji je država „udelila“ građanima.
Za 30 dana ako svako od nas kupuje samo jednu masku dnevno trošak iznosi oko 3.000 dinara. Postavlja se pitanje imaju li siromašni građani i armija nezaposlenih i drugi socijalni slučajevi toliki novac za kupovinu ovih potrepština.
Ako se na mesečnom nivou izračunaju troškovi jedne četvoročlane porodice, koja ima normalnu komunikaciju oni iznose najmanje 12.000 dinara. To je već značajna stavka u budžetu svake srpske prosečne porodice.
Budući da je jasno da mnogi građani Srbije nemaju dovoljno novca da kupuju maske bilo bi razumno ukinuti predložene drakonske kazne za nenošenje maski, jer je nelogično kažnjavati ljude za nešto što ne mogu da obezbede.
I drugo, država bi trebala da onima koji nemaju dovoljno novca za kupovinu maski obezbedi maske i tako iz zaštiti od zaraze. To bi bio pravi izraz brige ove, kako sama sebe zove, „narodne vlasti“ za zdravlje siromašnog naroda.
Ovako sleduje dodatno kažnjavanje građana od strane države, jer su siromašni da kupe zaštitne maske!
Na kraju, naprednjaci vlast doživljavaju sasvim suprotno od svega toga. Oni državu razumeju kao plen i zato samo umnožavaju načine kako da građane oglobe i otmu im novac. Ne bi nimalo začudilo da se uskoro otkrije da prodaja maski ide preko nekog biznismena naprednjaka koji ima monopol na ovu stratešku robu.
U protivnom već bi se pojavila konkurencija i cene maski i rukavica bi se vratile na normalu. Takođe, ne bi bilo nimalo čudno da neki takav uticajni naprednjak iskoristi državnu represiju da uvede obavezno nošenje robe koju monopolisano prodaje. Tipična privatizacija državnog aparata za lične interese, što se već dešava. Bilo da je akter u profitabilnom poslu brat moćne dr Darije ili nečiji drugi moćni brat…
Jovo Vukelić
Izvor: Između sna i jave
