Nebriga za potomstvo

0
681

sssPre nekoliko dana u Beogradu je održana „mini gej parada“, a najavljena je i ona velika za jesen ove godine. U medijima se nameće da su prava samozvane LGBT populacije najveći problem Srbije.

Naravno, o prioritetnom problemu se ćuti. Srbija će 2030. godine imati tek nešto više od šest miliona stanovnika, od kojih će dve trećine živeti u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i još nekoliko gradova. Danas nas je 311.139 manje nego 2002. godine. Prosečna starost stanovnika Srbije je 42,2 godine, a u pojedinim selima u istočnoj i južnoj Srbiji i preko 50 godina.

Sve ove brojke i slova jasno pokazuju da je Srbija na ivici demografskog sunovrata koji će svoje pravo lice pokazati već za dvadesetak godina.

Nova vlada je ove godine drastično srezala izdatke za trudnice i porodilje, uz opravdanje da „mora da se štedi“. Štednja s jedne strane jeste neophodna kako bi Srbija opstala kao zemlja, ali se postavlja pitanje šta nam je prioritet za takvu štednju?

Da li ćemo iz državnog budžeta i dalje izdvajati veće sume za razne NVO organizacije sumnjivog delovanja ili je bolje da taj novac ipak namenimo za besplatne vantelesne oplodnje parovima koji imaju problema sa začećem i boljoj zdravstvenoj zaštiti beba i mališana?

Neverovatno zvuči podatak da je država za bezbednosnu organizaciju gej parade u Beogradu potrošila više od dva miliona evra. Takođe, prema podacima Centra za razvoj neprofitnog sektora, godišnje se ovo izdvoji oko 90 miliona evra, od čega 30 odsto ide za NVO. Što znači da građani Srbije godišnje finansiraju nevladine organizacije sa – 27 miliona evra. Ako se na ovu cifru doda novac namenjen za organizaciju gej parade, dolazi se do sume od gotovo 30 miliona evra, koji su i te kako mogli bolje da se iskoriste u borbi protiv bele kuge.

Da Vas podsetimo:  Doći će žuti ljudi, Srbija će postati srećna zemlja

Nejasno je šta je još potrebno da kao narod shvatimo da su zapravo trudnice i porodilje u Srbiji najuvaženija i najugroženija kategorija stanovništva. Možda bi na primer trebalo da prošetaju u paradi trudnica po beogradskim ulicama, da bi ih napokon svi ozbiljno shvatili…

I pored toga što se stanovništvo Srbije nalazi bukvalno na putu sigurnog izumiranja u sagledivoj budućnosti zbog tragično niskog nataliteta, što se vrlo precizno može matematički izračunati na osnovu sadašnjih trendova – čini se da nema snage, pa čak ni volje, da se nešto. Ovakvo stanje traje već 15 godina, a nijedna vlada nije se dovoljno posvetila ovom ozbiljnom problemu.

Nevolje oko porodilja

I poslednji primeri ne ulivaju mnogo nade da će se stvari pokrenuti nabolje. Zbog štednje, koja je srpskom budžetu doduše zaista neophodna, odlučeno je da se drastično umanji jednokratna finansijska pomoć novopečenim majkama, koja je ionako bila skromna i nedovoljna. U Beogradu novčana pomoć za njih umanjena za čitavih 60 posto i od sada će moći jednokratno da dobiju manje od 100 evra, čime ne mogu da pokriju troškove čak ni potrošnog materijala potrebnog za njihove bebe.

Takođe, u sličnoj nezavidnoj situaciji su se našle i mlade mame u drugim gradovima, kao na primer u Kragujevcu gde su nedavno porodilje u očajanju blokirale saobraćaj jer im finanansijska pomoć u iznosu od jedva stotinak evra kasni već godinu dana, ili recimo u Kruševcu gde nisu dobile obećani iznos, nego samo simboličnu sumu koja nije dovoljna ni za kolica i pelene.

Nestajemo kao narod

Za samo deset godina Srbija je od populacione katastrofe u kojoj je svaki treći par imao svega jedno dete danas spala na to da svaki treći par uopšte nema decu. Prema poslednjem popisu – u čak 1.458 naselja (31 odsto) nije rođeno nijedno dete. Pored toga, svake godine u Srbiji umre oko 34.000 ljudi više nego što se rodi. Da ćemo kao nacija izumreti, više je nego jasno, upozoravaju demografi, ali retko ko je očekivao da će to se odvijati ovolikom brzinom.

Da Vas podsetimo:  Potresna poruka generacije iz prošlog veka: Čestitajte, uspeli smo, a ne bi trebalo da smo živi!

U Srbiji je u konstantnom padu i stopa fertiliteta. Ona pokazuje koliko žene u proseku rode dece dok su u plodnom razdoblju, između 15 i 49 godina starosti. Za prostu reprodukciju jednog naroda potrebno je da stopa fertiliteta bude minimum 2,1 a kod nas je ona 1,4 još od 2005. godine.

Drugim rečima, spasiće nas jedino da svaka porodica ima bar troje dece. Iz ove perspektive veoma je teško, jer smo nacija koja po procentu penzionera prednjači u Evropi. S ovakvim natalitetom verovatno je da za 10 do 15 godina uopšte nećemo imati problem nezaposlenosti, naprotiv. Postoji mogućnost da ćemo čak biti prinuđeni da uvozimo radnu snagu.

Ipak, na pad nataliteta ne utiče samo finansijski problem i trenutno velika nezaposlenost. Sve manji broj rođenih je upravo karakterističan i za bogate države Zapadne Evrope, dok je veliki priraštaj u nerazvijenim zemljama Trećeg sveta. U celom mediteranskom pojasu koji pati od pada nataliteta, dominantni su kulturološki i psihološki faktor, otuđenost, problemi oko pronalaženja odgovarajućeg partnera, nestabilne emotivne veze.

Današnje generacije su, čini se, u velikoj meri razmaženije od svojih predaka, koji su živeli u znatno težim okolnostima, ali su se ipak odlučivali na rađanje i stvaranje velike porodice. Mnogi smatraju da je prvi problem sa rađanjem nastao u posleratnoj komunističkoj Jugoslaviji, kada je promovisano da „moderna i socijal noodgovorna radnička porodica” ne bi trebalo da ima više od dvoje dece. Ovakav trend se nastavio sve do devedesetih godina prošlog veka, kada su nam došli ratovi i sankcije i dodatno pogoršali ekonomsku, ali i društveno-socijalnu situaciju.

Ruski recept

Primeri drugih zemalja, a pogotovo Ruske Federacije, pokazuju da se protiv “bele kuge” može boriti jedino država sa odlučnim sistemskim merama i velikom novčanom podrškom Podsetimo, u Rusiji se već duži niz godina trudnicama dodeljuje takozvani majčinski kapital, koji se konstantno uvećava – i ove godine iznosi preko 9.000 evra. Ta suma novca se daje porodicama, koje ga mogu potrošiti na otplatu stambenog kredita, izgradnju kuće, remont stana, a takođe i za plaćanje dečjeg vrtića i za obrazovanja deteta, ali taj novac se može uplatiti i u penzioni fond majke. Povrh svega toga, višečlane porodice u Rusiji dodatno primaju i finansijsku pomoć iz tamošnjih regionalnih budžeta, pa tako ukupna suma novca koju dobijaju za svako novo dete premašuje 10.000 evra.

Da Vas podsetimo:  Dok živiš budi živ

A u Srbiji svake godine u državi nestane jedan grad veličine Negotina, Knjaževca ili Požege… Takođe, najveći broj sela van Vojvodine i doline Morave biće napušten. Zdravstveni i socijalni fondovi da dožive kolaps, jer će biti gotovo dvostruko više starih nego mladih koji rade i stvaraju.

Stručnjaci procenjuju da ćemo već za dve decenije popiti prvi demografski šamar, koji će upaliti alarm u društvu. Sva je prilika da će tada već biti prekasno da se bilo šta promeni. U poslednjih deset godina u inostranstvo je otišlo da živi i radi 146.500 mahom visokoobrazovanih ljudi na vrhuncu reproduktivne zrelosti.

facebookreporter.org / srbin.info

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime