Unapredili smo izborne uslove i ispunili sve dogovoreno

Poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Orlić je, u svom obraćanju u Skupštini Srbije, izborne uslove u Srbiji ocenio kao “nikada bolje„.

“Ovakve izborne uslove imali niste. U smislu, toliko su dobri – u smislu, toliko su dobri, a ponajbolje za one koji… da nismo ove mere mi sproveli, ne bi verovatno imali čemu da se nadaju na izborima”, kazao je Orlić.

Usvojene promene u vezi sa Regulatornim telom za elektronske medije (REM), tvrdi, poslednji su čin u unapređenju uslova za fer izbore.

“Kada pričamo o REM-u, kada pričamo o stanju medija, kada pričamo o izboru preostala dva člana saveta Regulatornog tela za elektronske medijie, pre svega, mi govorimo na temu unapređenja izbornih uslova u Srbiji. Zašto? Zato što je ovo poslednja preostala mera, obratite pažnju, na spisku svih onih mera koje su rezultat našeg međustranačkog dijaloga koji smo svi zajedno vodili u Narodnoj skupštini Republike Srbije za one koji su to zaboravili ili to i dan-danas ignorišu. […] Izabrali smo već tri člana REM-a krajem prethodne godine, a evo danas razgovaramo o još dva. […] Ne postoji ni jedan jedini aspekt izbornog procesa koji nije unapređen, i to značajno unapređen”, kazao je Orlić.

On je rekao da su “ponosni na činjenicu” da su unapredili izborne uslove u Srbiji, “bolje, kvalitetnije nego ikada iko”.

Njegove stranačke kolege davale su slične izjave i za to ih je Istinomer već ocenjivao. Šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović je kazao da su ispunili sve što je od njih traženo, za šta je dobio ocenu – „neistina“. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je rekao da se opozicija buni oko zakona koje je sama donosila i, kako je rekao, sada za njih pričaju da su “katastrofa”, a za to je od Istinomera ocenjen sa – „zloupotreba činjenica„.

“Spisak postoji”

Poslanik Orlić sada govori o “nikada boljim izbornim uslovima u Srbiji”, tvrdeći da je ispunjeno sve što je dogovoreno tokom dijaloga u Narodnoj skupštini.

Istinomer je već pisao šta je zaista ispunjeno posle prvog kruga međustranačkog dijaloga koji se vodio na Fakultetu političkih nauka. CRTA je kroz iscrpnu analizu pokazala šta je od preporuka, komplementarnih sa preporukuma OEBS-a, prihvaćeno i usvojeno, kao i šta u praksi znače pojedine izmene. Tada je, u konačnom bilansu, odbačeno 12 od 31 preporučene mere.

Za drugi krug razgovora u Narodnoj skupštini, uz posredovanje evroparlamentaraca, u Tabeli zaključaka navedeni su svi predlozi.

Dakle, kada Orlić kaže da je sve završeno i “sve dogovoreno ispunjeno”, zanemaruje nekoliko stvari. Neke od mera, kako se može videti u Tabeli, poput obuke službenika koji učestvuju u izbornom procesu, kao i javne kampanje za bolju informisanost birača, nisu još završene. O jednoj od tačaka, kao što je usvajanje nove uredbe zasnovane na primerima najbolje prakse za javne emitere kako bi se obezbedio “pravičan pristup i izveštavanje tokom izborne kampanje”, razgovaraće se, kako je najavljeno, tek posle novog saziva Narodne skupštine. Dakle, i formalno nije moguće da sada sve bude ispunjeno.

I tema političkog marketinga, čija pravila treba pojasniti, kako se navodi, izuzetno je složena, pa je “potrebno još rada”.

Pritom Orlić, poput Aleksandra Martinovića, propušta da govori o stvarnom efektu usvojenih izmena, kao i o tome šta je precizno urađeno u kom krugu razgovora i šta je dogovoreno. Kako je Orlić naveo tokom svog izlaganja: “Definisali smo šta je zloupotreba izborne kampanje, izmenili smo četiri izborna zakona, izabrali Nadzorni odbor, smanjili cenzus sa pet na tri odsto i od devet članova REM-a izabrali pet novih.”

Međutim, u praksi, funkcionerska kampanja je i dalje ostala “bolna tačka” izbornog sistema u Srbiji. “Novo” rešenje koje je usvojeno zapravo je preslikano staro. CRTA je predložila da se zabrani javnim funkcionerima, kao i službenicima na svim nivoima vlasti, da se u izbornoj kampanji pojavljuju na javnim događajima koji promovišu planove ili rezultate rada javnih institucija, organizacija ili službi – prvenstveno na otvaranju ili promovisanju infrastrukturnih projekata izgradnje, adaptacije ili renoviranja objekata koji su finansirani javnim novcem.

Amandmani ove organizacije nisu prošli u Skupštini.

Snižavanje cenzusa pred samu trku

U toku međustranačkog dijaloga definisana su načela unapređenja izbornih uslova, nabrojana i u Tabeli ispunjenih obaveza, koju Orlić spominje kada kaže da je REM pod stavkom 17 među dogovorenim zaključcima. Između ostalog, navodi se da nezavisna regulatorna tela treba osnažiti da proaktivno i delotvorno vrše monitoring i svoju nadzornu ulogu. Osim toga, dodaje se, trebalo bi garantovati jednake uslove za učesnike na izborima i strogo poštovati načelo razdvojenosti između stranačkih i državnih aktivnosti. Navodi se da je potrebno rešiti pitanje neuravnotežene zastupljenosti u medijima, a sve reforme treba sprovesti transparentno.

Šta se u međuvremenu dešava?

Izborni cenzus je spušten sa pet na tri posto. Orlić i taj podatak navodi u kontekstu “nikad boljih izbornih uslova”. Međutim, takva promena, tek nekoliko meseci uoči izbora, nosi određene kontroverze. Pritom, ta tema se ni ne pominje među predlozima tokom dijaloga. Prema preporukama Venecijanske komisije, u godini pre izbora ne bi trebalo da se menja izborno zakonodavstvo, a to je ponovio i Sem Fabrici, šef delegacije Evropske unije u Srbiji.

U analizi Vuja Ilića za Istinomer o spuštanju cenzusa, navodi se da bi “promena izbornog cenzusa u ovim okolnostima služila nedemokratskoj svrsi, stvaranju privida participacije na izborima i simuliranoj reprezentativnosti u predstavničkim telima”.

Kako Ilić navodi, vladajuću većinu suštinski ne zanima poboljšavanje izbornog sistema, ili izbornih uslova, već ih interesuje da preduprede posledice najavljenog bojkota izbora.

Šta ćemo sa RTS-om?

Mediji u Srbiji su i dalje problem, posebno kada je reč o “jednakim uslovima”. Tanja Fajon, šefica delegacije u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije, prilikom nedavne posete Beogradu kazala je da su članovi delegacije bili zadovoljni u decembru, kada su videli neke pomake, ali da je danas glavna poruka koju imaju „sloboda medija, sloboda medija, sloboda medija“. Tom prilikom je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji, na pitanje da li postoje uslovi za fer i poštene izbore u Srbiji, odgovorio – „stižemo ka tome“.

U kontekstu slobode medija, ni rezultati medijskog monitoringa televizija sa nacionalnom frekvencijom nisu ohrabrujući. Organizacija CRTA, u okviru posmatranja izbora, radi medija monitoring kroz koji prati program pet televizija sa nacionalnom frekvencijom, u proširenom prajmtajmu – od 17.30 do 24 sata.

Prema podacima od sredine oktobra do početka februara, na RTS-u je 80 odsto sadržaja posvećeno političkim akterima vladajuće koalicije i oni su prevashodno pozitivno predstavljeni.

U centralnoj političkoj emisiji na RTS-u, Dnevniku 2, dominiraju – predstavnici vlasti. I to tako da u prvih osamnaest aktera nema opozicije. Aleksandar Vučić sam zauzima trećinu vremena na RTS-u.

Dakle, s obzirom na stanje u medijima i dominaciju vladajuće stranke, izmene cenzusa uoči izbora, odnosno promene izbornog sistema blizu datuma održavanja, uprkos evropskoj praksi i preporukama da se to ne čini u godini pred izbore, kao i pojedinim rešenjima, koja su, zapravo, samo prepisana stara, ne može se govoriti o “dobrim izbornim uslovima”. Takođe, iako je tabela zaključaka iz druge runde dijaloga skoro ispunjena, neke od stavki se i dalje ispunjavaju, a neke to mogu da budu tek u novom skupštinskom sazivu. U ovom konktekstu ne bi trebalo zaboraviti da je od 31 preporuke Crte, koje su saglasne sa preporukama OEBS-a, odbačeno njih 12.

Prema tome, budući da zaključak da je vladajuća koalicija “unapredila izborne uslove u Srbiji bolje, kvalitetnije nego ikada iko” zasniva na premisi da je kompletiranjem Saveta REM ispunjena poslednja dogovorena stvar u međustranačkom dijalogu, Istinomer izjavu poslanika Orlića ocenjuje kao – zloupotrebu činjenica.