UNS plaća 2,5 puta veći porez od tajkuna

0
454
Foto: printscreen

Država od Udruženja novinara Srbije traži da u ovoj godini plati ukupno više od 60.000 evra za porez na imovinu zbog čega novinari mogu ostati bez dela imovine, zaduženi dugoročnim kreditom i sa upola manje novca u fondovima solidarnosti za pomoć ugroženima.

Umesto da UNS nastavi da pruža materijalnu podršku novinarima od oko 140.000 evra godišnje za beskamatne pozajmice i bespovratnu pomoć, ogromni novac preusmeriće u budžet beogradskih opština.

Da ovo neprofitno udruženje ne plaća visok porez zato što ima veliku imovinu svedoči činjenica – da je, umesto UNS-a, vlasnik istih nekretnina neki srpski tajkun, na ime poreza platio bi 2,5 puta manji iznos.

Poreski se, dakle, više isplati Miroslavu Miškoviću, Filipu Cepteru, ili, recimo, Petru Matiću, koji nemaju dodirnih tačaka sa zaštitom novinara i slobodom govora, da kao velika pravna lica poseduju Dom novinara, nego njegovom vlasniku „malom“ UNS-u.

Kada bi, primera radi, UNS svoju imovinu iz Beograda preselio u centar Ljubljane ili Zagreba, glavne gradove zemalja koje su u Evropskoj uniji, platio bi triput niži porez ili ga uopšte ne bi platio jer ga nema.

Podaci UNS-a za region pokazuju da je finansijski najteže biti novinarsko udruženje sa imovinom u srpskoj prestonici Beogradu zbog ekstremne visine poreskih nameta i njihovog selektivnog ubiranja.

Ima li logike

Predstavnici novinarskih organizacija iz regiona zatečeni su iznosom od nešto više od 60.000 evra koje ukupno UNS treba da plati u ovoj godini kao vlasnik 3370 kvadrata u centru Beograda.

Tačnije, opštinski poreski organi od nekoliko dana pred Novu godinu traže 40.000 evra za tekuću i retroaktivno više od 20.000 evra za prošlu godinu, za koju je UNS već redovno izmirio 15.000 evra.

Da Vas podsetimo:  Pinku prete mere REM-a zbog vređanja novinarke N1

„Iznos od 40 hiljada evra poreza je stvarno enormni iznos. Lani smo platili nešto manje od 700 evra za 182 kvadrata“, odgovorila je UNS-u Anastazia Stepić iz Društva novinara Slovenije.

U Sloveniji pravna lica ne plaćaju porez na imovinu, ali opštini plaćaju godišnju naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta

„Iznos se razlikuje iz godine u godinu. Zadnjih nekoliko godina raste. Lani je bio 3,83 evra na kvadratni metar površine“, objasnila je Stepićeva.

Tako bi za imovinu UNS-a da je u Ljubljani i da je smestimo na mesto slovenačkog novinarskog društva, porez na građevinsko zemljište za prošlu godinu iznosio 12 907 evra, što je triput niže od onoga što UNS treba da plati u Beogradu.

U Hrvatskoj je još povoljniji sistem jer nema poreza na imovinu za pravna lica i građane.

„Porez na građevinsko zemljište kao i porez na imovinu ne plaćamo. Plaćamo godišnje oko 1400 evra komunalnu naknadu koja odlazi lokalnoj samoupravi i plaćaju je svi građani i pravna lica“, rekao je UNS-u Filip Lukina iz Hrvatskog novinarskog društva.

Zgrada HND-a u centru Zagreba ima ako se računa i potkrovlje više od 4000 kvadrata.

Da vlasništvo preseli u Zagreb iznos koji bi UNS plaćao bio bi bar 30 puta niži nego u Beogradu.

Za Udruženje novinara Makedonije koje ima u vlasništvu dva objekta u centru Skoplja ukupne površine 250 kvadrata nema iznenađenja poslednjih deset godina.

„Jednom godišnje dobijemo fakturu Grada Skoplja za uplatu poreza na imovinu koji je uvek na istom iznosu od 200 evra“, kaže za UNS Elizabeta Stojanović.

Kada bi svoje vlasništvo smestio u centar Skoplja UNS bi bio u obavezi da plati 2.696 evra na ime poreza na imovinu, što je skoro 15 puta niže nego u Beogradu.

Da Vas podsetimo:  Crta: U vanrednom stanju vlast dominantna na nacionalnim frekvencijama

„U Bosni i Hercegovini ne plaćamo porez na imovinu niti naknadu za građevinsko zemljište. Posedujemo prostor od 270 kvadrata“, rekla je UNS-u Amra Crvenjak iz Društva novinara BiH.

Za UNS bi tako u Sarajevu porez iznosio 0 evra.

Gušenje porezom

Paradoks srpskih državnih finansija, pokazalo je istraživanje UNS-a, vidljiv je i u tome što mali treba da plate znatno više od velikih.

Primera radi UNS kao malo pravno lice treba da plati 40.000 evra poreza na imovinu godišnje, a da je iste te imovine vlasnik veliki biznis s početka teksta platio bi 15.000 evra.

„Normalan čovek ovo ne može da razume. UNS godinama plaća porez između 15-16 000 evra što je više nego u zemljama koje imaju dva ili tri puta bolji standard od našeg. A sada od nas traže više od 40.000 evra što tumačim kao pritisak i poreski progon“, kaže generalni sekretar UNS-a Nino Brajović.

On objašnjava da je postupanje poreskih organa s kraja prošle godine došlo preko noći.

Kaže da je UNS konsultovao brojne stručnjake, analizirao mišljenja Ministarstva finansija, zakone iz ove oblasti, i zaključio da su poreski organi od 2014. godine omogućili malim firmama koje su prešle na međunarodne računovodstvene standarde da iskazuju vrednost imovine po fer tržišnoj vrednosti i plaćaju porez kao i velike firme.

„Poreski organi su shvatili razmeru katastrofe. Tumačili su da mali imaju ako se prihvate međunarodnih računovodstvenih standarda, skraćenih na šta ih zakon obavezuje, pravo na fer vrednost imovine. Zaključili smo da je sa promenom Zakona o porezima na imovinu krajem 2018. godine usledio preokret koji je doveo do diskriminacije malih, a favorizovanje velikih“, kaže Brajović.

Brajović je zabrinut što izricanje enormnog poreza UNS-u može opravdano biti protumačeno kao snažan pritisak na ovo novinarsko udruženje kojim se ugrožava njegov nezavisni rad.

Da Vas podsetimo:  Vidojević nikada nije gonjen ni za kakvu drogu, već za tuče, nije član kavačkog klana

„UNS je tražio od svih lokalnih poreskih administracija u Beogradu podatke kome je još nametnuto takvo poresko uvećanje i dobio je 15 istih odgovora da ’ne raspolažu traženim informacijama’“, kaže Brajović.

Brajović kaže da je UNS u situaciji da mora ili da proda deo imovine ili da se zaduži kod banaka da bi platio porez.

Imovina

U svom istraživanju UNS je došao do podataka da u Crnoj Gori Udruženje novinara Crne Gore i Sindikat medija Crne Gore nemaju imovinu. Isti je slučaj sa Sindikatom novinara Slovenije, Nezavisnim sindikatom novinara i medija Makedonije, Udruženjem BH novinari, Udruženjem novinara Republike Srpske.

D. Bjelica, J. Pešić
Izvor: UNS

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime