Ekskluzivno- Predsednik Srbije Aleksandar Vučić hitno pozvao na unutrašnji dijalog o skoku Ivane Španović!
„Zapravo, reč je o onom dijalogu o Kosovu i Metohiji, samo sam promenio naslov u zaglavlju, napisavši Ivana i Španović, ali suština je ista- da sednemo svi za sto pa da bude kako ja kažem…
Naravno da očekujem široku podršku po ovom pitanju, jer Ivani skok simbolično predstavlja skok BDP-a, standarda i nade u Srbiji, a taj skok ne sme biti osporen zbog odlepljivanja nekakvog broja jer narod za mene nije broj ili tek puka statistika, već zaletište, odskočna daska i pesak u koji doskačem, da se tako izrazim.
Razume se da Kosovo i Metohija neće pasti u drugi plan, naprotiv, sad u Ikei možete kupiti sve što vam treba da sastavite svoju ličnu „svetu srpsku zemlju“ sa sve predivni krevetićima na sprat za preostale Srbe južno od Ibra, ali pitanje sinoćnjeg skoka mora biti raspravljeno po cenu da sve ostale afere u državi nikada ne budu rešene!
Mislim, bile bi rešene do ponedeljka, ali kako ćemo sva raspoloživa sredstva usmeriti na ovo, nešto će morati da zastari, viša sila, nažalost…
No, vratimo se samom skoku i nepravdi učinjenoj Ivani, koja, budimo iskreni, delom jeste i sama kriva za ono što joj se dogodilo, jer da je umesto broja zalepila one naše divne predizborne nalepnice na koje je mogla ispod Vučić ovlaš, blago da dopiše- Španović…pre bi otpao čitav kostim nego nalepnica, no…
Jel nešto falilo onim devojčicama iz fudbalskog kluba „Mašinac“ što su se fotografisale sa zastavama SNS- nije!
E, pa mogla je i Ivana tako, mogla je i da skače ogrnuta u jednu koja bi je nosila kao jedro do pobede, ali…
To su te početničke greške koje ljudi prave, ne shvatajući da bez naše članske karte, ovaj, znamenja ne mogu napraviti ni dva koraka a kamoli skočiti pošteno, no ne želim bilo koga da osuđujem, prozivam ili da eventualno potenciram kako je Maja Gojković sinoć iz mesta skočila devet i po metara, uplašivši se da je pritom doskočila u drugi stranku iako se jasno vidi da je pala na Vulina koji je izigravao pesak, a zna se da dokle se on prostire dotle su i uspesi naše koalicije, tako da sam je jedva smirio i ubedio da neće biti smenjena i da joj priznajem skok za olimpijsku normu…
Naravno, skočio sam i ja! Onako u odelu i cipelama, bez zaleta, i još nisam doskočio tako da ovo govorim u letu, postavljajući intergalaktički rekord i mašući investitorima koji, kako vidim, satima čekaju u kolonama na ulazak u Srbiju…
Ako me pitate kada ću doskočiti reći ću vam bez uvijanja- za dve do dve i po godine! Kad prosečna plata bude 1800 evra i kad svaki penzioner u Srbiji bude mogao da skoči minimum šest i po metara u dalj, koliko su otprilike udaljeni kontejneri jedan od drugog- tada ću se i ja prizemljiti znajući da sam uradio za državu sve što sam mogao.
No, kako nije reč o meni već o Ivani Španović i učinjenoj joj nepravdi pozivam na jedinstvo, jer ako je neko žrtva svakodnevnih nepravdi onda sam to ja, ali kome ja da se žalim, ko mene da sasluša, koju konferenciju za štampu ja da sazovem i izjadam se šta mi je na duši?!
Koliko je samo skokova meni poništeno i zaboravljeno, pa..?
Ja svakodnevno preskočim Aleksandra Vučića od juče barem za metar, spremajući se da već sutra preskočim obećanja od juče i tako godinama, ali…
Nema veze, neću da kukam, nije to moj manir, možda svratim u „Ćirilicu“ ovih dana da snimim dve- tri epizode spontanih ispovesti ili naručim od Martinovića da uradi istraživanje koliko me iznad 98 odsto narod obožava, ali prave utehe nema…
Zbog toga i jesam inicirao ovaj unutrašnji dijalog o Ivani Španović, jer da je ponela tri džaka peska proizvedenog u fabrici za koju sam u letu postavio temeljac, sve bi bilo drugačije…
Dakle, da zaključim: pitanje Kosova i Metohije smo rešili, pitanje Ivane i Španović takođe, jer mi se izuzetno dopadaju ideje koje sam čuo od samog sebe, ostaje još samo da otvorimo unutrašnji dijalog o Aleksandru i Vučiću- najskupljoj srpskoj reči!
Pozvani su svi da kažu šta imaju, bez ustručavanja, samo nemoj posle neko da kuka kako mu se otkačio broj…ovaj, niste vi za mene broj već pesak za doskok i moj let je vaš pad, al onaj za medalju i rekord…“
Mihailo Medenica
dvaujedan.wordpress.com
