Uoči 24. aprila

Zavetnici su se tek formirali kao stranka, i već sam naveo da mislim da je šteta što ne idu u širu koaliciju na ove izbore, uz sve kvalitete koje imaju, posebno je važan taj, da se radi o pretežno omladini, u inače već starmaloj i (planski) demografski načetoj Srbiji, pa sama njihova pojava već u startu izaziva šire simpatije. Nakon izbora trebalo bi težiti što širem dogovoru programskom svih bitnijih sudeonika patriotske opozicije, gde Zavetnici svakako imaju svoje važno mesto. Ukoliko ne pređu cenzus sada, a bliži sam takvoj proceni kao verovatnijoj, ti glasovi će se preliti preko Dont sistema vodećoj stranci najviše, a to je SNS. Ukoliko pređu cenzus, to će biti podvig za divljenje, i izazvaće simpatije čitave patriotske opozicije u zemlji, uključujući i pisca ovih redova.

Srpski preporod je politička stranka koja ima stamenu glavu, odnosno lidera prof. Dr Slobodana Komazeca kao jednog od naših vodećih ekonomista i svakako čoveka koji je izuzetno razradio i prilagodio za naše prilike neokejnzijansku doktorinu sa socijalnim predznakom, što je koncepcija koja je bliska svim organizacijama patriotske opozicije. Međutim, Srpski preporod nema sa samostalnim izlaskom na izbore, i bez iole uočljive stranačke infrastrukture, praktično nikakvih realnih šansi da pređe cenzus u postojećim okolnostima, što je šteta za čitavu patriotsku opoziciju. Rodoljubivi su lepo osmislili koncepciju za manjinsku rusku listu, i verovatno je odluka Izborne komisije da im to ne prizna nepravedna i usmerena protiv patriotske opozicije u celini, pošto ova lista verovatno nema mogućnosti da samostalno pređe cenzus od 5 % a onako bi došla do jednog ili dva poslanika opoziciona i ušla u Narodnu skupštinu, ovako će i ti glasovi preko Dont biti rasuti. Sve ove liste imaju neke šanse možda u pokrajinskim izborima, i posebno u nekim slučajevima na lokalu da osvoje odbornička mesta. Zdrava Srbija ide na manjinsku listu i može doći do tog poslanika. Pitanje je da li lista Parović-Glišić uz svo uvažavanje prema njihovom srpstvu i kontinentalnoj geopolitici, zbog svog odnosa (pre svega Parovićevog) prema SNS i Vučiću se može tretirati i dalje kao opoziciona, mišljenja sam da može uslovno. U tom pravcu ona realno ne može da dođe do cenzusa na republičkim izborima 24 aprila, a da li će postići neki rezultat u pokrajini i na lokalu videćemo.

Možda bi se moglo spomenuti da ostale izborne liste, koje programski ne pripadaju patriotskoj opoziciji, imaju veće ili manje šanse za izborni uspeh, a svakako su u povoljnijim okolnostima tretirani od režima i mekookupacionog aprata. To je stoga što oni ne predstavljaju alternativu postojećem stanju i da ih i strani faktor spomenuti ne tretira kao opasnost za kontinuitet sprovođenja pogubne postoktobarske esencije, kako je to naprotiv slučaj u odnosu prema raznovrsnoj, ali ipak programskom antipodu koju za njih sve predstavlja patriotska opozicija. Najekstremnija peta kolona oličena u koaliciji Tadić, Jovanović, Čanak je i najpovezanija koalicija, i služi kao primer da okupacioni aprat spaja i povezuje izdajnike, a uz pomoć širokog arsenala, uključujući i službe razdvaja i slama patriotsku opoziciju. U tom pravcu postoji mogućnost da ova lista pređe cenzus, jer se ipak radi o tri udružene organizacije.

Kada je u pitanju Pajtićev DS on će verovatno ući u Narodnu skupštinu, što se svakako odnosi i na SPS listu. Dosta je bilo, predstavlja prelaz između patriotske opozicije i ostalih stranaka i lista, zbog prilično korektnog ekonomskog programa Radulovića, koji ipak ima dodira sa neolibralizmom, a geopolitički ova organizacija nije dovoljno izjašnjena, ali je jasno da je bliža EU i čak atlantizmu, nego kontinentalnoj geopolitici. Lista SNS favorizovana na svaki način i naduvana, dakle precenjena, daleko bi lošije prošla da su iole regularniji demokratski uslovi naročito što se tiče medija, ali i šire. Ipak prognoziram da će dobiti manje birača nego prošli put, upravo za koliko će dve liste patriotske opozicije ući u parlament. Sa druge strane preko Dont preliće im se lavovski deo svih lista koje ne pređu cenzus, što će izrazito uvećati procenat mandata u narodnoj skupštini u odnosu na procenat birača koji će dobiti. (ovog drugog će sigurno biti znatno manje od 50 %, a verovatno i manje od 40 % dobijenih glasova izašlih birača, a usled velike izlaznosti mogla bi da se spusti i na nešto preko 30 % dobijenih glasova izašlih birača).

Ostalo je još samo da se izađe na izbore 24 aprila i tu je veoma važno da građani shvate da se samo izlaskom na izbore može nešto promeniti nabolje u sadašnjim okolnostima. Iskoristio bih priliku da ih pozovem da izađu na njih, bez obzira na sve navedene neregularnosti i podmetačine koje su kao nikada do sada srozale ugled samog pluralizma, a naročito blokada medija i napadi na patriotsku opoziciju.

Glasanjem za neku od lista patriotske opozicije pokazaće da se ne mire sa postojećim stanjem u zemlji, a glasanjem za neku od ovih lista (prognozirao sam dve) koje će verovatno ući u Narodnu skupštinu direktnije utiču na našu buduću borbu i u samom parlamentu. A dalja borba će se svakako voditi jer kada se završe izbori i medijska laža suočićemo se ponovo sa svim užasima postoktobarske koncepcije koja se već četiri godine sprovodi sa drugom oblandom, a istom suštinom. O tome govori zaduženost zemlje koja je od 2008, dakle od kada je formirana Cvetkovićeva vlada iznosila osam milijardi evra, a upravo tada dolazi do teoretskog i praktičnog kraha neoliberalizma u svetu. No kao je Cvetkovićeva vlada nastavila, kao i ove dve poslednje vlade (Dačićeva i Vučićeva) propalu neoliberalnu koncepciju, što je dovelo pored svih ostalih gubitaka da sada spoljni dug zemlje iznosi 27 milijardi evra. O tadašnjem statusu Kosova, posebno strateški važnog za ostapnak otadžbine severa i onog danas stanja, kao rezultat Tadićevih izdaja, Borkovih predaja, i Vučić-Dačićevog Briselskog sporazuma, dakle o fundamentalnoj i suštinskoj predaji, lako se možemo uveriti. O mnogo čemu drugom, o tome da nas je svake godine za oko 35 000 manje (toliko više umre građana Srbije nego što se rodi), a još više od toga ode u inostranstvo, a ovde se doseljava putem puzanja ka EU, migrantskog pritiska, ali i readmisije sve veći broj arapskih izbeglica sa Bliskog istoka i tzv. azilanata iz EU (uglavnom Roma i Albanaca, za neke se predpostavlja da nisu uopšte poreklom iz Srbije a biće ih sve više), da ne govorimo o prodaji preostalog zemljišta strancima od sledeće godine u skladu sa Euideologijom. Alternativa je tu, ona je pored nas, samo što zbog velikog spinovanja u javnosti i jedne vrste specijalnog rata koja se vodi, građani su (planski) zbunjeni, ali ogromna većina na svojoj koži oseti da je sistem loš i da ga treba menjati.

Zato podržimo patriotsku opoziciju, jednu od njenih lista. Ako me neko od Vas pita pak za koga ću sam glasati, to će biti lista broj 5 DSS, Dveri, koja daje suštinsku alternativu postojećem bespuću i afirmativan program i put za izbavljenje zemlje i naroda iz krize. Izlaskom na izbore i glasanjem za neku od lista patriotske opozicije daćemo u suštini alternativu postojećem stanju i pospešiti šanse za dalju borbu za optanak koja nam predstoji i nakon 24 aprila. Stoga ne prihvatajte spinovane sugestije koje dolaze samo ka delu patriotske javnosti i birača da se bojkotuju izbori, zna se ko je zadužen za te provokacije.

Stoga u ovako kratkom roku možemo da damo svoj maksimalan doprinost za neku nadu u boljitak, izađimo na izbore 24 aprila zbog naše i budućnosti naše dece, prava na opstanak države Srbije, svih njenih građana, ali i Srptva u celini, te podržimo neku od lista patriotske opozicije.

Dr Dragan Petrović