Upravljaju novcem, a ne znaju da ga ima

Vlada Srbije oduzela je bez objašnjenja preduzeću „Jedinica za upravljanje projektima u javnom sektoru“ (JUP) 170 miliona evra namenjenih naučnim projektima posle primedbi banaka na način kojim Srbija upravlja novcem koji je od njih zadužila, saznaje Pištaljka.

Jedinica za upravljanje projektima u javnom sektoru – JUP – državno je preduzeće za koje malo ko u Srbiji zna i da postoji, a koje rukovodi budžetom od 800 miliona evra kredita, donacija i državnog novca, u kojem je zaposleno oko devedeset ljudi čija je prosečna plata 250.000 dinara bruto i kojim je do pre dve nedelje rukovodio dekan Fakulteta za menadžment u Novom Sadu na kojem je diplomirao i dosadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Sada bivši direktor JUP-a Goran Kvrgić, koji se na tom mestu nalazio od januara 2015. godine, razrešen je dužnosti odlukom Vlade Srbije 4. maja ove godine, mesec dana posle predsedničkih izbora, i na njegovo mesto je postavljena Vesna Vandić, savetnik u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Sve ove promene desile su se u tišini u kojoj JUP radi poslednjih sedam godina, a sudeći po ponašanju vlasti namera je da se u istom tonu i nastavi.

U javnosti je malo poznato da je preduzeće JUP formirano u julu 2010, kada je ministar nauke bio funkcioner Demokratske stranke Božidar Đelić, na inicijativu Evropske investicione banke, koja je tada dala kredit Srbiji za razvoj nauke u iznosu od 200 miliona evra. JUP je naknadno u nadležnost dobio i projekte za renoviranje škola i pomoć izbeglicama, ali najveće probleme do sada je imao sa projektima za razvoj nauke, od kojih je za šest godina jedva završena četvrtina, iako su prvobitni rokovi istekli 2015. godine.

„Nisu se proslavili ni sa izbeglicama“, rekao je u pola glasa Marko Blagojević čija je Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima preuzela rukovođenje preostalim „naučnim“ novcem od JUP-a. Međutim, na pitanja novinara Pištaljke o poslovanju JUP-a i tome gde je utrošeno stotine miliona evra namenjenih nauci, neće da odgovara. Nije nadležan, kaže.

U najdubljoj tišini, iako očigledno nezadovoljna lošim rukovođenjem projektima, Vlada Srbije je još u junu 2016. godine donela odluku da se kreditna sredstva namenjena finansiranju naučnih projekata obustave i preusmere na Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima, koja će njima finansirati izgradnju, rekonstrukciju i opremanje bolnica u Beogradu. Taj novac se, tvrdi Blagojević, nalazi u međunarodnim bankama i biće povučen nakon dobijanja njihove saglasnosti za nove projekte.

Vlada Srbije je tada naredila JUP-u i da na račun Kancelarije prebaci neraspoređena sredstva u iznosu od 7.670.572 evra u dinarskoj protivvrednosti. Iz JUP-a potvrđuju da to ni godinu dana kasnije nije urađeno, iako sve to vreme građani Srbije plaćaju kamate na povučen, a neraspoređen novac uzet od stranih banaka. Da novac još nije prebačen, potvrđuje i Blagojević, koji sleže ramenima i kada ga pitamo zašto je to tako.

Na loš rad JUP-a ukazivali su međunarodni kreditori, pre svih Banka za razvoj Saveta Evrope koja je imala primedbe na efikasnost realizacije kredita. Naime, krediti uzeti 2010. i 2011. godine trebalo je da budu povučeni i realizovani do kraja 2015. godine, ali pošto do toga nije došlo, Vlada Srbije je tražila produženje roka za njihovu realizaciju, za šta je i dobijena saglasnost. Pošto je od 305 miliona evra kredita za razvoj nauke povučeno manje od polovine – 135 miliona, krajnji rokovi za realizaciju uzetih kredita su produženi za tri i pet godina, odnosno do 2018. i 2020. godine.

Za prenamenu „naučnih“ sredstava Vlada Srbije se odlučila tri meseca nakon opomene dobijene 29. februara 2016. iz Banke za razvoj Saveta Evrope da će povučena kreditna sredstva, ukoliko se ne namene, morati da budu vraćena toj banci, za šta je postavljen rok decembar 2016. godine. U pismu ministru finansija Dušanu Vujoviću avgusta 2016, čelnik banke pozdravlja predaju „naučnih“ kredita Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima i ističe da „očekuje poboljšanje komunikacije i dinamike realizacije“.

Međutim, uporedo sa rastom nezadovoljstva banaka, naučne javnosti, pa i vlasti sve lošijim rezultatima, u JUP-u raste i broj zaposlenih. Sa dolaskom Kvrgića na čelo JUP-a kreće i povećano zapošljavanje u ovoj dobrostojećoj firmi. Za vreme njegovog mandata broj zaposlenih je sa 60  povećan na 97. Inače, JUP je po osnivanju imao samo 17 zaposlenih.

U isto vreme rasla su i izdvajanja za plate zaposlenih u JUP-u pa je sa 12,6 miliona dinara, koliko se izdvajalo za bruto plate zaposlenih u JUP-u u 2010, ta suma narasla na 229 miliona dinara u 2016. godini. Finansijskim poslovanjem za 2017. godinu za njihove plate predviđeno je izdvajanje od 288 miliona dinara.

Od početka 2015. godine, kada je imenovan na tu funkciju, pa do razrešenja Kvrgić je primao platu od 160.000 dinara, a u nekim periodima plata mu je bila veća od 200.000 dinara, pokazuju podaci objavljeni na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije.

Prema podacima objavljenim u Informatoru o radu JUP-a, neto zarade rukovodilaca za, na primer, jun 2012. godine su iznosile: direktor 180.000 dinara, direktori za ekonomske i pravne poslove po 178.000 din, tehnički direktor 189.000 dinara dok je zamenik direktora za ekonomske poslove primao 172.000 dinara.

Prosek neto zarada po sektorimu u JUP-u, prema podacima iz Informatora, za jun 2012. u Kabinetu direktora iznosio je 108.333 dinara, u Sektoru za planiranje i upravljanje projektima 129.909 dinara, u Sektoru za ekonomske poslove 112.600 dinara, u Sektoru za pravne i opšte poslove 116.888 dinara, dok su u Sektoru za informatiku i statistiku primali „samo“ po 89.241 dinar.

Iz JUP-a za Pištaljku kažu da se sredstva za zarade dobijaju iz subvencija dobijenih od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za realizaciju projekta „Istraživanje i razvoj u javnom sektoru“, sredstava obezbeđenih sporazumom sa Bankom za razvoj Saveta Evrope i prihodima ostvarenim sopstvenom delatnošću.

Na loš rad JUP-a poslednjih godina je ukazivala i naučna javnost Srbije, koja je upozoravala na nesvrsishodnost celog projekta od kojeg je, kako kažu, najmanje koristi imala nauka.

Nepravilnosti su utvrđene i po pitanju dodele stanova mladim naučnicima koje je JUP izgradio u Beogradu. Odluka o dodeli stanova prepuštena je Fondaciji za rešavanje stambenih potreba mladih naučnika Univerziteta u Beogradu, koja je u julu prošle godine jedan od stanova dodelila redovnoj profesorki Tehnološko-metalurškog tog fakulteta, koja ima unuku!

Predsednica Sindikata zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti Srbije Đurđica Jovović rekla je za Pištaljku da predstavnici nauke nisu ni znali za osnivanje JUP-a, ali i da su zbog njegovog lošeg rada tražili ukidanje tog preduzeća.

Ona je rekla da je nabavka opreme preko projekata JUP-a minimalna, te da su  naučnicima zbog izostanka nabavke opreme i potrošnog materijala preko JUP-a propali unapred planirani projekti, te otežano prikupljanje građe za objavljivanje radova u domaćim i stranim naučnim publikacijama.

Pored 200 miliona evra kredita od Evropske investicione banke (EIB) prilikom osnivanja, JUP je preko Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, na čijem čelu je tada bio funkcioner Demokratske stranke Božidar Đelić, na raspolaganje dobio još 105 miliona evra kredita od Banke za razvoj Saveta Evrope, 30 miliona evra iz IPA fondova Evropske unije, a država Srbija se obavezala da će obezbediti još 90 miliona evra iz budžetskih sredstava.

Uz ovih 420 miliona evra za razvoj nauke, na rukovođenje JUP-u stavljeno je još 335 miliona evra kredita uzetih kod Banke za razvoj Saveta Evrope za zbrinjavanje izbeglica i još 50 miliona evra kredita od Evropske investicione banke uzetih za modernizaciju škola.

Bivši direktor Kvrgić za Pištaljku kaže da je do kraja njegovog mandata realizovano više od polovine projekata u okviru JUP-a i dodao da se „oni i dalje realizuju“. On je za Pištaljku potvrdio da se na računu JUP-a još nalaze povučena, a nenamenjena kreditna sredstva, ali nije želeo da kaže o kom iznosu je reč. Takođe je odbio da govori o broju projekata koji su realizovani i novcu koji je za njih utrošen, jer ne želi da „licitira brojkama“ i dodao da su to pitanja za novu upravu JUP-a.

U Kvrgićevoj biografiji objavljenoj na internet stranici Fakulteta za menadžment u Sremskoj Kamenici piše da je radio u Odeljenju za monetarnu statistiku i baze podataka Narodne banke Srbije, kao i da je bio član mnogih radnih grupa za pristupanje Srbije EU. Takođe, bio je u sastavu tima Narodne banke Srbije za pregovore sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Iz JUP-a je za Pištaljku saopšteno da je Kvrgić podneo ostavku još u januaru 2017. godine, a Kvrgić tvrdi da je to uradio iz zdravstvenih razloga.

JUP je poslednjih šest godina bio zadužen za sprovođenje projekata nabavke naučne opreme, izgradnje stanova za mlade naučnike i naučnih centara, popravku škola i zbrinjavanje izbeglica iz bivših republika SFRJ. Za razvoj nauke do sada je utrošeno 135 miliona evra kredita i još 691 milion dinara iz budžeta Srbije, a rezultati nisu vidljivi ni naučnoj javnosti ni građanima Srbije.

Биљана Живанчевић

www.pistaljka.rs