Mlada generacija Britanaca je razvila svoj, generacijski engleski jezik koji stariji ne mogu da razumeju, pa je lanac poznatih supermarketa svojevremeno bio primoran da izda uputstvo, neku vrstu rečnika, za razumevanje mladih ljudi. Srbi su toliko specifičan narod da je za njihovo razumevanje, bez obzira na uzrast potrebno „uputsvo za čitanje Srba“.
- Kompozicija „Marš na Drini“ za Srbe predstavlja simbol borbe za slobodu i herojstva koje su srpski vojnici pokazali u Cerskoj bici boreći se protiv Austro-Ugarske i NIJE „uvredljivi i agresorski simbol rata i razora“ kako neki Bošnjaci i Hrvati tvrde. Ova rodoljubiva pesma je izvođena širom sveta uključujući Ujedinjene Nacije i u raznim prilikama, kao što je na primer, prilikom dodele Nobelove nagrade Andriću. Koliko Srbi vole ove pesmu govori i činjenica da je prilikom izbora himne Srbije, „Marš na Drini“ imao najviše pristalica ali je ipak, zbog nekih istorijskih razloga, izabrana „Bože pravde“. Danas je „Marš na Drini“ Stanislava Biničkog, uz „Radecki marš“ Johana Štrausa i „Slovenski marš“ Petra Iljiča Čajkovskog jedan od najpopularnijih kompozicija klasične muzike. Svako drugo tumačenje samo otkriva ili srbofobiju ili jednostavno neznanje.
- Pozdrav sa tri prsta NIJE nikakav nacionalistički pozdrav koji za cilj ima provokaciju, već je tradicionalni srpski pozdrav čije se značenje tokom vremena menjalo. U početku je verovatno imalo veze sa pravoslavljem i krštenjem sa tri prsta koje označavaju „Sveto trojstvo“ – Oca, sina i Svetoga Duha, 90-tih godina je predstavljao simbol za očuvanje Srpstva u Jugoslaviji koja se raspadala, a trenutno je uglavnom pozdrav sportista, naročito posle pobeda na sportskim takmičenjima. U svakom slučaju, je bio i ostao, znak raspoznavanja Srba. I nije uperen ni protiv koga.
- Šajkača nije četnička kapa, već srpska, izvorno vojnička kapa, koju su masovno nosili seljani u Srbiji, a ponegde je i dan-danas nose. Takođe srpska kokarda nije isto što i četnička kokarda. Dakle šajkača sa grbom Srbije nije četnička kapa, kao što keče sa albanskim grbom ili orlovima nije kapa balista ili kao što musimanski fes nije kapa pripadnika Handžar divizija.
- Tačno je da većina Srba misli da su muslimani Bošnjaci Srbi koji su pod Turcima promenili veru ali NIJE tačno da im bilo ko brani ili spočitava da budu što god misle da trebaju da budu. Srbima samo nije jasno zašto je najveća uvreda za muslimane Bošnjake ili muslimane iz Sandžaka podsećanje na srpske korene, čak i kad znaju za čukundedu Srbina.
- Tačno je da većina Srba misli da su Crnogorci i Srbi jedan narod, ali NIJE tačno da Crnogorcima bilo ko brani ili spočitava da izgrađuju svoju državu. Srbima samo nije jasno zašto se ta država gradi na antisrpstvu koje polako prelazi u histeriju.
- Ogromna većina Srba misli da su u ratu devedesetih Srbi branili Jugoslaviju i smatraju da se rat vodio za očuvanje Jugoslavije. Ideja o velikoj Srbiji jeste bila prisutna ali pre svega kao odgovor na raspad Jugoslavije, kao pokušaj objedinjavanja Srba koji su živeli u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
- Ogromna većina Srba misli da je u Račku bio okršaj između srpske policije i Albanskih naoružanih terorista i da je slučaj lažno predstavljen kao zločin nad civilima i iskori0šćen za kampanju bombardovanja Srbije od strane NATO alijanse.
- Za većinu Srba je krajnje nepravedno da se srpske žrtve u Bosni i Hercegovini nigde ne spominju (22.779 Srba ) i da se u međunarodnoj javnosti samo muslimani predstavljaju kao žrtve (68.101 muslimana). I većina Srba misli da se u Srebrenici nesumnjivo desio veliki zločin, ali se ne slaže sa definicijom genocida. Ako je zločin u Srebrenici gde su stradali samo muškarci genocid, zašto nije genocid i zločin koji se se desio u okolii Srebrenice, na primer u Kravici, gde su sistematski ubijeni i muškarci, i žene i deca? I zašto nije genocid, egzodus Srba iz Krajine?
Goca Savković
