Uspinjanje u dubinu

Razbijeno slepo oko Srbije

0
1032

vucic

Stigla je i „potvrda“ da premijer i Vlada Srbije vode „ispravnu“ ekonomsku politiku. Sa 77. mesta, Srbija je (ocena Svetske banke) pala na 91. mesto po uslovima poslovanja za sledeću 2015. godinu.

Šta se to dogodilo? Otkud takav hladan tuš, ako srpski predsednik vlade svakog dana priča o tome kako se iz petnih žila trudi da privuče strani kapital u zemlju?

Eto, ovih dana veliki Vođa je otišao da dva dana u Londonu rinta po 24 sata dnevno. Da li je stigao i do Brajtona (gej prestonice), da dobije pohvalu za beogradski „Prajd“ i da se podseti na to kako je tamo nekada davno naučio engleski jezik i gde je, kako tvrdi, jedno vreme radio kao trgovac, prodajući sve „od igle do lokomotive“, ne zna se.

Ali, dobro se zna da je srpski šef Vlade nekada završio pravni fakultet sa desetkama (nažalost, većih ocena nije bilo), kao što se zna da je „učio dan i noć“ (baš kao što i danas radi, titovsko-udarnički) i da je „po 20 puta čitao (bubao) istu knjigu“ .

U Londonskoj školi ekonomije premijer je objašnjavao kako „vredno radi“ (raditi, raditi i samo raditi – njegova je deviza, a bila je i Lenjinova); ubija se od rada, ali bez muke se „pesma ne ispoja“.  I zaista, čovek je toliko radan, da je od njega, možda, jedino Vladimir Iljič bio „radniji“.  Vođa toliko radi da nema vremena ni da rasklopi onu čudesnu i prostu spravu, poznatu pod imenom – kišobran. Reklo bi se, kiša rashlađuje mozak koji se pregreva od preteranog rada (mišljenja).

U tu istu Londonsku školu (LŠE) došli su i neki koji su hteli da izvrše državni udar i skinu sa vlasti onoga koji po ceo dan radi (čita istu knjigu po dvadeset puta), ali Vođa se nije dao, jer on ima svoje doušnike (informere) po celom svetu, a ne samo u Srbiji.

Da Vas podsetimo:  Američko ili kinesko oružje

Srpski veliki Vođa dobro zna da nema goreg i napornijeg rada od nerada i zbog toga se i potrudio da što više radnih neradnika zaposli kao svoje savetnike, saradnike, papironosce, profesionalne zevače i podrepne duvače. Tačno je da smo zbog toga kao zemlja izgubili strane investicije, ali je na drugoj strani stvar uravnotežena: povećan je broj nezaposlenih koji se ubiše od 24-časovnog nerada i gladi pride. Takvi sada na RTS-u gledaju Sajam one iste knjige koju je Vođa čitao po 20 puta.

Uslovi poslovanja su nam najgori na Balkanu, ali to i nije važno ako je Srbija „lider“ na tom istom poluostrvu. Da je Srbija lider potvrđuje i ova lista o uslovima poslovanja Svetske banke. Sve što treba da se uradi da Srbija izbije na prvo mesto, jeste da se pomenuta lista okrene naopako. I tako sa svim listama koje mere uspešnost država i naroda.

Pošto je Vođa (po vlastitoj priči) nekada kao beba pao na glavu (majka ga nehotice ispustila) i udario slepoočnicom u špic fotelje (u šta bi drugo, fotelja mu je sudbina), svet mu se potpuno obrnuo i on ga od tog doba jasno vidi. To jeste, razbio je „slepo oko“ i, na sreću i radost naroda Srbije, još kao beba je progledao i odmah se pripremio za predavanje (Back to the Future), koje će za nekoliko decenija držati u Londonskoj školi ekonomije, a pod naslovom – Moja vizija za budućnost Srbije (po brajtonski: My vision for Serbia’s future).

Naravno, nema potrebe da se govori o tome koliko su srpski zapadni prijatelji zainteresovani za dalje uspinjanje u dubinu samozvanog balkanskog lidera. Da nije tako, tada pored Vođe u Londonskoj školi ekonomije ne bi nastupio i Alfred Guzenbauer – onaj zaboravljeni premijerov savetnik za reforme. Red je da i on naplati svoje 24-časovno ubijanje od nerada. Tema mu je bila budućnost koje nema  (Povratak u srce Evrope, originalno, Return to the heart of Europe). Eto, sada znamo da Evropa ima srce. A da li ima srca – doznaćemo (za kaznu) na EU kazanu za perspektivne.

Da Vas podsetimo:  Svakom po malo, pa i SNS-u

A o tim perspektivnim,  na našu sreću, govorio je i britanski državni sekretar za biznis i inovacije (i nekakve veštine) Vins Kejbl. Pošto Kejbl (Cable) na engleskom ima i značenje ’konopac’, moglo bi se pretpostaviti da je perspektiva Srbije, posmatrano iz Ujedinjenog Kraljevstva, jedna velika pozornica na trgu, na kojoj će glavni junak, umesto kravate, oko vrata nositi perspektivni EU konopac.

Čitavu srpsku svetlu budućnost, koju veliki Vođa najavljuje svake godine za buduće dve godine, sertifikovao je niko drugo do Željko Sertić – ministar srpske nepostojeće ekonomije. Sva javna preduzeća ima da postanu tajna – obrazlagao je Sertić u svom kratkom galimatijasu, pod nazivom – Restrukturiranje srpskog javnog sektora (Restructuring Serbia’s public sector).

Negde između ovih londonskih školsko-ekonomskih redova može se naslutiti Vođin borbeni poklič: Strani investitori će doći u Srbiju, ako nikako drugačije, onda tako što ćemo im platiti da dođu. Otuda, valjda, i smanjenje plata i penzija. Sreća se kupuje, ona ne dolazi sama – zar ne?

Konačno, ponadajmo se da će i srpski premijer uspeti da u Londonskoj školi ekonomije pronađe svoj zatureni doktorat. Naime, ako je to pošlo za rukom Mići Megatrendu, zašto ne bi i velikom Vođi! Ako je već 20 puta čitao istu knjigu, možemo samo da zamislimo koliko ih je pročitao u životu.

Za www.koreni.rs

D. Gosteljski

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime