Uspon i pad Tomislava Nikolića

Grobar, vojvoda, predsednik…

5
1299

Da li je TN čitajući kao dečak Kremansko proročantvo saznao o „dolasku žutih ljudi sa istoka koji će piti vodu na Moravi“ ne zna se, ali sigurno se zna da je sebe prepoznao u zapisu Mitra Tarabića kako će jednoga dana „doći čovek na belom konju i plavim očima sa zvezdom na čelu da spase Srbiju“. (1*)

98Sve je počelo u Kragujevcu 1990. godine kada je TN sa „stojadinom“ uzjahao na mesto tehničkog direktora JKP „Gradska groblja“ dobivši titulu Toma grobar. Dakle Tarabići nisu bili baš toliko vidoviti da predvide naprednu tehnologiju 90-tih te otuda je belog konja zamenio „stojadin“, a politička previranja i raspad Komunističke partije su doveli do toga da zvezdu zameni kokarda. Za plave oči niko i ne mari jer političari kada obećavaju prave „tikove“ i trepću skrećući pogled ka nebu ili zemlji tako da se one i ne vide.

Kratku karijeru direktora groblja prekinuo je građanski rat u SFRJ, ali je zato uzlazna linija političara TN išla aritmetičkom progresijom, naročito nakon političkog kumstva sa dr Vojislavom Šešeljem i spajanjem njihovih partija u jednu Srpsku radikalnu stranku (SRS).

Te 1991. godine SRS je slala svoje dobrovoljce u rat na teritoriju Republike Hrvatske. Jedan četnički odred bio je raspoređen u slavonskom selu Antin. U sumrak 19. novembra stigao sam sa artiljerijskim divizionom JNA u to, skoro opustelo selo. Tragovi ratnih sukoba bili su još sveži jer je samo dva meseca pre toga stanovništvo napustilo ovo selo, ostalo je samo 48 staraca i starica i tri deteta. Lokalni Srbi su ultimativno proterali Hrvate iz sela, pošto su prethodno ustaške snage napale obližnje srpsko selo, Karadžićevo, uništile više od polovine domova i masakrirale 9 meštana-civila. (2*)

Po dolasku u Antin kao komandant diviziona određen sam za komandanta naseljenog mesta Antin (pretežno Hrvati) i Velika Mlaka (Srbi). Četnički odred sastavljen od dobrovoljaca SRS odmah je stavljen pod moju komandu.

Početkom decembra 1991. godine odred je posetio TN u svojstvu političkog komesara SRS i tu ostao naredna dva meseca. Tako je počelo naše ratno druženje, koje je trajalo sve do 18. januara 1992. g. kada su se jedinice JNA povukle sa ratnog područja.

TN je na mene ostavio utisak harizmatične ličnosti, sa vidno izraženim patriotskim nabojem, staložen i odmeren u izjavama, u suštini delovao je kao dobar čovek.

Četovanje u Antinu popelo je TN za stepenik više, pa je već naredne godine (13.05.1993. g.) na Romaniji promovisan u četničkog Vojvodu i to „za izvanredne zasluge u ovom ratu, veliko junaštvo i pokazanu ratnu veštinu najistknutijih četničkih komandanata“ kako je stajalo u naredbi br. 124 četničkog vojvode Vojislava Šešelja. (3*)

Da Vas podsetimo:  U Srbiji gladuju samo oni koji moraju, a ovi što gladuju dobrovoljno, obično završe siti

Za ispoljenu hrabrost u toku ratnih dejstava, pisac ovih redova je odlikovan Ordenom za hrabrost (17.01.1992.) tada još uvek postojeće SFRJ.

Nakon tog zajedničkog vojevanja u Antinu pošli smo svako svojim putem. On, TN zaplovio je u političke vode, a ja nastavio svojim vojničkim trnovitim stazama. Nismo se videli sve do marta 2005. godine – njegove sudbinske godine.

Već na samom početku te godine krenula je hajka Nataše Kandić i njenih saradnika na lik i delo TN. Prozvali su ga da je počinio zločin u Antinu u periodu kada sam bio lično odgovoran kao komandant jedinice stacionirane u tom mestu, i to sa ozbiljnim dokazima. Posmatrao sam kako mediji iz dana u dan satanizuju TN iznoseći gomilu laži i izmišljotina. Istina je bila sasvim drugačija od optužbi učesnika progona TN. Ne samo da nije imao dodira sa zločinima za koje su ga teretili već jednostavno on nije čovek takvog profila koji bi počinio zločin. Od njega se moglo očekivati samo neko dobročinstvo, tako je nastupao u razgovorima i delanju, te je zbog toga i došao u Antin, da pomogne svom narodu.

Dakle, imali smo isti motiv i zato nisam mogao da ćutim, reagovao sam. Poslao sam mu pismo u kome sam sve navode optužbe demantovao. To pismo preneli su mnogi mediji, te je tako TN u poslednjem trenutku spašen od likvidacije. On spašen, dok je meni pretila kazna zbog javnog nastupa u medijima (vojna lica bez posebnog odobrenja ne smeju da se javno oglašavaju u medijima – prim. autora).

Nakon objave mog pisma oglasili su se i mnogi drugi: najpre moji vojnici a kasnije i hrvatski mediji koji su potvrdili istinu – TN nije počinio zločin u Antinu.

Moram priznati da me je ta harizmatičnost kod TN opredelila da se nakon odlaska u penziju 2005. učlanim u SRS. Upravo zbog njega, TN. Aktivno sam se uključio u rad opštinskog odbora, a TN je obećao da će pratiti moje političko delovanje sa raznim obećanjima oko mog daljeg političkog angažovanja.

Da li zbog moje političke naivnosti, skromnosti i nenametljivosti, ili emotivnog pristupa toj partiji, nisam otišao dalje od običnog člana i simpatizera, ali to nije tema ove priče.

Nekoliko puta sam se sretao sa TN i moram priznati da me je uvek srdačno primao, razgovarali smo kao dva ratna druga o političkim planovima, i drugim temama. Tada sam bio siguran da je na patriotskoj liniji – kao Srbin, Šumadinac, rusofil u duši, NATO-mrzac, i to u vreme kada nije bilo popularno da imaš takvo opredeljenje. Jednom mi je rekao „Znaš ovaj put je trnovit i veoma težak, ali ja drugim putem ne želim da idem“.

Da Vas podsetimo:  Taster za paniku

A onda je 2008. godine došao taj raskol u SRS i stvaranje Srpske napredne stranke (SNS) kao njegovo delo.

U početku sam verovao da će SNS postići veliki uspeh na političkoj sceni Srbije. Međutim, ispostavilo se da su iz članstva SRS u novu partiju uglavnom prešli najveći poltroni, neradnici, demagozi, karijeristi i manipulanti, kao i preletači iz drugih partija sličnih karaktera, uz ogradu od časnih pojedinaca. Na kraju sam shvatio da mi tu nije mesto i povukao sam se iz političkog života.

Dalji sled događaja išao je na ruku TN, i u toj političkoj euforiji on 2012. godine postaje predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije. Bio sam ponosan, konačno moj ratni drug, četnički vojvoda, autohtoni Srbin, Šumadinac, pravoslavac, povešće Srbiju prema istoku, sledi raskid sa NATO, bolje i ruska gubernija nego ovi „žuti“ što uradiše, konačno ćemo imati vojsku – baš tako sam razmišljao kao i mnogi drugi Srbi dok sam čekao na red, u izbornoj noći, da mu čestitam u sedištu stranke ispijajući rakiju „tomovaču“, njegovih ruku delo.

Iza ponoći dođoh na red tek kada su se izređali skoro svi sa estrade, biznismeni, političari iz drugih stranaka, znani i neznani i na kraju crkveni velikodostojnici. Unutra veselje, muzika, piće i pesma i naravno on, TN, gospođa Dragica i partijski sin AV, zagrljaji, čestitke i pozdrav na odlasku – „vidimo se“.

No, ne vidosmo se više, osim slučajnog susreta septembra 2013. godine u Njujorku prilikom otkrivanja spomenika Nikoli Tesli. Opet zagrljaj, čestitke i „vidimo se“. Po povratku u Srbiju opet ništa od „viđenja“, obruč oko TN je zatvoren i nema više prilaza ni za koga osim za samo njemu bliske i važne ličnosti. Oni bivši važni, više nisu bitni. I to je život.

Nije to jedina promena u životu predsednikovanja TN, promenio je sve: stav, mišljenje, karakter, Srbiju i zakletvu. A zakleo se pred narodom „Tako mi Boga neću se smiriti dok Kosovo i Metohija ne budu pod kontrolom Srbije“ (4*)

Mnogo toga je rekao ranije, a porekao kasnije iz samo njemu znanih razloga. (5*)

Danas na vrhuncu svoje moći TN se nalazi nagnut pred ponorom čekajući da ga gurne njegov politički sin AV, koji je njegovo nepromišljeno delo. Partija koju je stvorio okrenula mu je leđa, ali nije ni čudo, tom masom je lako upravljati, a AV je tu neprikosnoven kao manipulator. Koristeći medijske dobermane, pune „vazduplohove“ podanika i armiju botova, AV je krenuo na svog oca kao sin Brut ne bi li ostvario i svoj poslednji, severnokorejski san.

Da Vas podsetimo:  Srbija u kandžama zmaja

Odjednom, kao da TN nije ni postojao kada se stvarao SNS, sve je to zasluga AV, čak i onda kada se skoro mesec dana krio u mišjoj rupi plačući za jednim drugim vojvodom, a i danas kada kvazi istraživačke agencije govore o velikoj snazi partije i njenog vođe.

Kampanja koju je AV poveo protiv svog političkog oca je veoma perfidna, puna zlobe, laži, destrukcije. Kako će izgledati završni udarac može se veoma lako predvideti. TV Pink i Informer su prosto goreli od informacija i „senzacionalnih otkrića“ protiv TN, sve dok nije, naizgled, povukao kandidaturu. U goste su se dovodili analitičari, politikolozi, istoričari, novinari da narodu kažu kako je AV svetla budućnost za Srbiju a TN kočničar, retrogradan, bez podrške članova stranke koju je stvorio. „Uspesi“ koje je AV ostvario kao premijer se veličaju i uzdižu na kub a ukoliko postane predsednik Srbija će navodno još više da procveta, iako je funkcija predsednika Srbije više protokolarna, bez velikog uticaja na upravljanje i vođenje državnih institucija. Spinovanje informacija i angažovanje botova su u punom zamahu, društvene mreže su usijane od propagandne mašinerije AV kao da se kampanja za predsednika vodi u Americi.

Sa druge strane TN miran, staložen, odmeren trpi svakodnevne uvrede i poniženja ne uzvraćajući udarac, živi u ubeđenju da sa svojim političkim sinom AV ima dogovor. Počeli su da se dopisuju kao da žive i rade na dva kraja sveta.

EPILOG

TN ne odustaj od kandidature za predsednika, jer si ti u najboljoj poziciji da zauzdaš AV i spaseš Srbiju od totalitarne vlasti. Trenutno nema boljeg rešenja, učini to i sve bi ti bilo oprošteno. Nema dogovara sa AV, tvog rođenog sina je okrenuo protiv tebe, doveo je silne čauše* i razaslao ih po TV studijama da se seire** na tvoj račun.

Ti bi mogao da se promeniš, vratiš svojim korenima i povedeš Srbiju na bolji put, dok on, AV, to nikako ne može, jer su mu apetiti mnogo veći od tvojih. Ako to ne uradiš, sigurno nećeš ostati upamćen ni kao suprug predsednice fondacije DN. Ostaćeš, sasvim sam siguran, upamćen jedino po dobroj rakiji „tomovači“ iz Bajčetine.

Žarko Pecić

www.fsksrb.ru

_____________________________

Reference:

(1*) kremansko-prorocanstvo.com/zuti-dolaze-kremansko-prorocanstvo

(2*) savremenaistorija.com/?p=2614

(3*) www.youtube.com/watch?v=viiOeFYu8Bw

(4*) www.youtube.com/watch?v=4jdfY2MTgpw

(5*) www.newsweek.rs/srbija/57924-tako-je-govorio-tomislav-nikolic-izjave-koje-cemo-pamtiti.html

*čauš – turcizam, prenosioci naredbi svog gospodara, cara, age i dr.

**seiriti se – tur. naslađivati se tuđom mukom, posmatrati nešto sa uživanjem

5 KOMENTARA

  1. Suvise amaterski da bi ova dvojica svojom glumackom predstavom mogli da manipulisu zdravom svescu biraca.Samo su namerno htelida preispitaju svoje pozicije kod svog birackog tela.Od sina Aleksandra I oca my Tome nama prosperiteta nije bilo.Ali,bolno je sto sto ne vidim nikog adekvatnog da ih smeni …

    • Па има сличности, јесте да није Тома на белом коњу, али има коња, свакаквих боја. Што се Томе тиче, све је много приземније, пева се (са или без музике):

      идем шором и посрћем
      и рукама блато згрћем
      отвори ми Драга врата
      пуне су ми руке блата

      (али и шушке, брале, и шушке…)

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime