Tokom javne rasprave o predlogu za ocenu ustavnosti Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa (u daljem tekstu: Briselski sporazum), održane 24.6.2014,svoje stručno mišljenje i izlaganje pred Ustavnim sudom Srbije dali su najeminentniji stručnjaci iz oblasti pravne nauke, a koji su saglasni u sledećem:
Briselski sporazum je opšti akt, koji se sastoji od pravnih normi s neposrednim pravnim dejstvom i kao takav podleže ustavnosudskoj kontroli (1).
Pravne posledice koje su nastale donošenjem velikog broja pojedinačnih i opštih pravnih akata na osnovu ovog Sporazuma su najpouzdaniji dokaz o tačnosti napred navedene konstatacije.
Među prvima koji su primenili Briselski sporazum bili su Visoki savet sudstva i Republički javni tužilac.
Tako je Visoki savet sudstva 17.06.2013. godine doneo Odluku kojom je svim sudovima na teritoriji Kosova i Metohije (sudovi u okviru mreže sudova Republike Srbije) naloženo da nakon 15.07.2013. prestanu sa radom na predmetima, da sve podatke o predmetima dostave EULEKSU, da se svi akti kojim se pokreću sudski postupci čuvaju kako bi se kasnije „dostavili i rešili u okviru pravosudnih organa uspostavljenih u skladu sa Prvim sporazumom o principima koji regulišu normalizaciju odnosa…“ (2)
Sa druge strane i Republički javni tužilac Zagorka Dolovac je 14.06.2013. izdala Obavezno uputstvo Višem i Osnovnom javnom tužilaštvu u Kosovskoj Mitrovici, gotovo identične sadržine naloživši da se novi zahtevi za sprovođenje istrage ili sudski predmeti čuvaju do „naknadne dostave i rešenja u okviru pravosudnog sistema Privremenih institucija samouprave u Prištini“,uz naznaku da će se Obavezno uputstvo primenjivati do „uspostavljanja pravosudnih organa u skladu sa Prvim sporazumom o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“. (3)
Jasno je da ovi državni organi za donošenje ovakvih odluka (zaustavljanje rada pravosudnih organa) nisu imali pravni osnov u nekom od važećihzakona, već da su ti akti doneti na bazi neposredne primene Briselskog sporazuma.
Ubrzo nakon što je zaustavljen dalji rad naših sudova i tužilaštava na teritoriji Kosova i Metohije, tokom novembra 2013. godine izglasan je i novi Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava (Sl.glasnik RS broj 101/2013) kojim je uređena nova mreža sudova i javnih tužilaštava Republike Srbije, među kojima više nije bilo ni jednog suda i javnog tužilaštva koje bi pokrivalo i teritoriju Kosova i Metohije. Zakonodavac je, suprotno Ustavu koji izričito navodi da je sudska vlast jedinstvena, ostavio da se to pitanje navodno uredi posebnim zakonom koji je morao biti donet do 31.12.2013., a što se ni do dana današnjeg nije dogodilo. Tako je Repulika Srbija prestala da vrši sudsku vlast na tom delu teritorije predavši tu vlast tzv. Republici Kosovo, shodno tački 10 Briselskog sporazuma.
Povodom tačke 11 Briselskog sporazuma koja predviđa održavanje lokalnih izbora, Vlada Republike Srbije je najpre, kao pripremne radnje, dana 10.09.2013. godine donela Odluku o raspuštanju sve četiri skupštineopštinena severu KiM, ne navodeći precizno zakonske razloge za raspuštanje. Tim povodom su tri skupštine podnele žalbu Ustavnom sudu radi zaštite lokalne samouprave na osnovu odredbe čl. 96 Zakona o lokalnoj samoupravi,o koje žalbe se Ustavni sud potpuno oglušio.
Isti Zakon propisuje obavezu Predsednika Narodne skupštine da u roku od 2 meseca od stupanja na snagu odluke o raspuštanju skupština opština raspiše izbore za odbornike, što tadašnji Predsednik nije učinio, pa je veći broj građana sa teritorije pomenutih opština podneo krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv Nebojše Stefanovićazbog sumnje da je izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz čl. 359 st.1 KZ RS. Nema saznanja da je nadležno tužilaštvo po podnetoj prijavi bilo šta preduzelo, a Nebojša Stefanović je u međuvremenu izabran na mesto ministra unutrašnjih poslova.
U vezi sa gašenjem prava na lokalnu samoupravu, izbornog prava i prava na učestvovanje u upravljanju javnim poslovima, u Ustavni sud je pristigao veliki broj ustavnih žalbi naših građana koji žive na teritoriji AP Kosovo i Metohije. Podnete su i krivične prijave nadležnim javnim tužilaštvima usled neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka naših građana i predaje Centralnoj izbornoj komisiji tzv. Republike Kosovo. Nije poznato kakva je konačna sudbina podnetih krivičnih prijava, a po uloženim ustavnim žalbama građana Ustavni sud nije postupao.
U vezi sa primenom Briselskog sporazuma, izmeđuostalih, razrešen je i načelnik Kosovsko-mitrovačkog upravnog okruga sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici. U obrazloženju Rešenja Vlade se navodi da Radenku Nedeljkovićuprestaje rad na položaju načelnika Kosovsko-mitrovačkog upravnog okruga sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici iz razloga što isti „nije sprovodio politiku Vlade Republike Srbije u implementaciji Briselskog sporazuma u vezi lokalnih izbora zakazanih za 03. novembar 2013. godine“. (4). Misli se na lokalne izbore koje su raspisali albanski separatisti tj. tzv. RepublikaKosovo. Upravni sud po podnetoj tužbi radi poništaja ovoj upravnog akta još uvek nije preduzeo ni jednu procesnu radnju, mada je tužba podneta pre više od osam meseci.
Dalje, i svim zaposlenim u Ministarstvu unutrašnjih poslova koji su radili na teritoriji Kosovai Metohijeprestao je radni odnos 31.12.2012. godine, o čemu su svi zaposleni dobili pojedinačna rešenja,čija zakonitost se takođe preispituje pre Upravnim sudom. Postupak raspuštanja svih bezbednosnih struktura Republike Srbije na teritoriji AP Kosovo i Metohija je otpočeo donošenjem Zaključka Vlade 05 broj 11-10643/2013 od 09.12.2013. godine kojim je naloženo MUP-u RS da u cilju implementacije Zaključka Vlade 05 broj 02-3570/2013. od 22. aprila 2013. godine kojim je prihvaćen Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa sprovede organizacione promene odn. da donese izmene Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta na taj način što će svim zaposlenim u tom ministarstvu, koji žive i rade na teritoriji Kosovai Metohije, prestati radni odnos dana 31.12.2013. Jasno je da se ne radi ni o kakvim organizacionim promenamaveć o definitivnom gašenju naših bezbednosnih strukura na teritoriji Kosova i Metohije. Ustavnost Zaključka i Uredbe o penzionisanju zaposlenih u MUP-u su takođe predmet preispitivanja pred Ustavnim sudom (podneto više inicijativa), ali se taj sud ni po ovom pitanju za sada nije oglasio.
Pravni osnov za donošenje rešenja o prestanku radnog odnosa policijskih službnika je Zaključak Vlade od 22.04.2013. godine tj. sam Briselski sporazum kao opšti pravni akt.
Kao što se vidi iz svega napred navedenog, a što je rečeno i tokom javne rasprave pred Ustavnim sudom, na osnovu Briselskog sporazuma donet je „veliki broj pojedinačnih akata (rešenja) koji su doveli do prestanka radnog odnosa većeg broja policajaca i drugih službenika na Kosovu i Metohiji, zatim do prestanka statusa sudija i sudskih službenika svih zaposlenih u kosmetskim opštinskim sudovima i Okružnom sudu u severnom delu Kosovske Mitrovice, prestanku statusa i radnog odnosa pet okružnih načelnika na Kosovu i Metohiji i prestanku radnog odnosa svih zaposlenih u javnim preduzećima na teritoriji Kosova i Metohije“, a koja rešenja su doneta na osnovu Briselskog sporazuma kao „opšteg pravnog akta“. (5)
Isto tako evidentno je da je povodom donošenja pojedinačnih odluka na osnovu Briselskog sporazuma kao akta opšteg dejstva, pokrenut veliki broj sudskih i drugih postupaka (ustavne žalbe, upravni sporovi, krivične prijave), ali i to da za sada nadležni državni organi, kao po dogovoru, uglavnom ćute. Stiče se utisak kao da se nešto čeka. Naročito je indikativno ćutanje, pasivnost i tromost Ustavnog suda koji je takvim svojim radom i otvorio prostor za sprovođenje Briselskog sporazuma za koji je više nego jasno da nije u saglasnosti sa Ustavom. Iz pobrojanih primera se vidi da je Ustavni sud tokom proteklog perioda i te kako imao pune ruke posle oko Briselskog sporazuma, ali nije hteo, ili nije smeo, ništa da preduzme, mada je imao i ustavnu i zakonsku obavezu da postupa, pre svega i po službenoj dužnosti, u cilju zaštite ustavnosti i zakonitosti.
Treba reći i to da je i Srpska radikalna stranka (pored ovlašćenog predlagača DSS) dana 07.05.2013. godine podnela inicijativu za ocenu ustavnosti, kako Zaključka Vlade kojim je prihvaćen Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa 05 broj 02-3570/2213. od 22.04.2013. godine, tako i Odluke Narodne skupštine Republike Srbije o prihvatanju izveštaja o dosadašnjem procesu političkog i tehničkog dijaloga sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini, uz posredovanje Evropske unije, uključujući i proces implementacije postignutih dogovora od 26.aprila 2013. godine. Nema dileme da su Zaključak Vlade i Odluka Narodne skupštine pravni akti, postavlja se pitanje šta je sprečavalo Ustavni sud da donese rešenje o pokretanju postupka ocene ustavnosti pomenutih pravnih akata na osnovu podnete inicijative SRS? Da je Ustavni sud blagovremeno odreagovao predupredilobi se nastupanje negativnih posledica koje je u međuvremenu proizveo Briselski sporazum. Isto tako, postavlja se pitanje da li je makar sada, tokom aktuelnog postupka ocene ustavnosti Briselskog sporazuma koji je pokrenut od strane DSS kao ovlašćenog predlagača, doneto rešenje o usvajanju inicijative i pokretanju postupka ocene ustavnosti opštih pravnih akata Vlade i Narodne skupštine kojim je taj Sporazum uveden u naš pravni sistem, i ako jeste da li je Ustavni sud izvršio spajanje ova dva postupka, jer je jasno da je to ne samo celishodno već i nužno radi donošenja zakonite odluke.
Sada kada je svojstvo Briselskog sporazuma kao opšteg pravnog akta u potpunosti rasvetljeno i razjašnjeno, po svoj prilici će Ustavni sud, makar i sa ogromnim zakašnjenjem, morati da se upusti u ocenjivanje ustavnosti istog, a ishod tog postupka nije teško naslutiti.
Međutim, upravo u svetlu te činjenice treba sagledavati najnovnije izjave političkih lidera različitih političkih stranaka o navodnoj neophodnosti donošenja novog ustava. U tom smislu, na portalu RTS-a objavljen je tekst pod naslovom «Ustav Srbije pred penzijom?» (6). Tekst promoviše ideju neophodnosti promene Ustava. Takvi tekstovi i slične izjave lidera političkih stranaka usmerene su, pre svega na pridobijanje javnog mnenja i ubeđivanje javnosti kako je promena Ustava navodno neminovna. A u stvari, osnovni cilj jeste da se Ustav Republike Srbije naknadno uskladi sa Briselskim sporazumom i degenerativnim promenama koje su nastale njegovim sprovođenjem. U suprotnom, ukoliko do tih promena Ustava ne dođe, raspršile bi se iluzije o bezalternativnosti ulaska u EU, a mnogi protagonisti te pogubne ideje bi se mogli naći s one strane zakona.
Sad kada je „Srbija trajno abdicirala od posedovanja i vršenja svih funkcija državne vlasti“ na teritoriji Kosova i Metohije i time omogućila da se na toj teritoriji „konstituiše Republika Kosovo“ (7), očigledno je da nosioci vlasti imaju nasušnu potrebu da se to stanje naknadno legalizuje kroz promenu Ustava. Upada u oči da je, u vezi sa nameravanom promenom Ustava, onako „uzgred“, kao sledeći cilj markirana AP Vojvodina. Sudeći po izjavama BalintaPastora, preti realna opasnost daljeg čerupanje nadležnosti Republike Srbije i komadanja zemlje, a sve pod izgovorom „redefinisanja autonomije Vojvodine“ i „proširenjanadležnosti AP Vojvodine“.
Ono što još uvek uliva nadu jeste činjenica da je za nameravane promene Ustava neophodna potvrda na republičkom referendumu, te bi o promenama svoju poslednju reč ipak dali građani Republike Srbije.
Građani znaju da se Ustav u trenutno postojećim okolnostima nikako ne sme menjati, ne zato što je idealan, već isključivo iz razloga što su glavni zagovornici izmene Ustava upravo oni koji će i za te izmene kao i za izmene mnogih drugih pravnih akata, „svoje“ mišljenje zatražiti negde daleko van naše zemlje, čime bi naš novi Ustav bio krojen van Srbije, shodno interesima stranih centara moći, a ne interesima srpskog naroda. Bilo kakve izmene Ustava ili donošenje novog u takvim okolnostima predstavljala bi veliku opasnost po našu državu, te im se iz tog razloga svom žestinom u ovom trenutku treba suprotstaviti.
__________________
(1) „Zašto je Briselski sporazum neustavan?“ Prof. dr Ratko Marković „Pečat“ broj 324
„Veliko veće dovitljivih ljudi“ Kosta Čavoški „Pečat“ broj 324
(2) Odluka Visokog saveta sudstva broj 06-00-25/2013-01 od 17.06.2013.
(3) Obavezno uputstvo Republičkog javnog tužilaštva O br. 2/13 od 14.06.2013.
(4) Rešenje Vlade 24 Broj 119-8975/2013 od 21.10.2013.
(5) „Veliko veće dovitljivih ljudi“ Kosta Čavoški „Pečat“ broj 324
(6) http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/
(7) „Zašto je Briselski sporazum neustavan?“ Prof. dr Ratko Marković „Pečat“ broj 324
Slavka Kojić
