Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) – ona fantomska organizacija koju otelotvoruju dva „Bosanca“ („Bošnjaka“), Dinko Gruhonjić, rođen u Banjaluci i Tuzlak Nedim Sejdinović – nedavno je poslalo set pitanja (a u vezi statusa pokrajine Vojvodine u Republici Srbiji) gotovo svim srpskim političkim partijama. Naravno, Srbija je otvoreno i demokratsko društvo u kome je sasvim nevažno gde je neko rođen i kako se zove. Ipak, kada se u Srbiji neko, poput ove dvojice informativno-političkih muzafera[1], toliko zanima za sudbinu severa Srbije (AP Vojvodine), u koju su se doselili sa strane, prirodno se nameće pitanje njihove dobronamernosti. Pogotovo se to pitanje nameće ako znamo da ista ova NDNV „ekipa“ uređuje glavni separatistički sajt u Vojvodini, pod indikativnim naslovom – Autonomija.
Među onim političkim strankama koje su poslale odgovore na pitanja NDNV nalazi se i Vojvođanska partija, jedna od nekoliko političkih organizacija u Srbiji koje se otvoreno zalažu da Vojvodina bude republika, to jeste, da Srbija sa Vojvodinom formira federativnu državu. A da bi se tako nešto uopšte moglo uraditi, neophodno je da se izmeni Ustav Srbije. Zbog toga je i NDNV „dvojac“ odlučio da pitanje promene Ustava „indirektno“ postavi kao prvo: Da li je pitanje statusa Vojvodine rešeno Ustavom iz 2006. godine?
Ostavićemo na stranu onaj logički problem, koji se kontekstualno nameće iz gornje rečenice, pošto je pitanje statusa Vojvodine svakako rešeno Ustavom iz 2006. godine. Dakle, takvo pitanje moglo je eventualno da glasi, da li je status Vojvodine unutar Srbije dobro (adekvatno, primereno) rešen pomenutim Ustavom? Iz odgovora koji je NDNV dobio od Vojvođanske partije izvučen je sugestivan naslov: Sa Srbijom, ne pod Srbijom![2] Nakon takve najave, gotovo da nema potrebe da se dalje čita za šta se Vojvođanska partija uistinu zalaže.
Osnovno polazište svih separatista na severu Srbije – čiji se mozak nalazi upravo u NDNV (novinarsko udruženje od dva čoveka, koji su finansirani sa Zapada od NDI i sličnih „nevladinih“ organizacija za širenje „demokratije“ u svetu) – jeste u tome da se neprestano tvrdi kako se bivša SFRJ još nije potpuno „rastavila“ na „sastavne delove“. Od svih „osam konstituenata“ bivše SFRJ, kažu predstavnici ove marginalne političke grupacije, za sada jedino pitanje Vojvodine još „nije adekvatno rešeno“. To jeste, smatraju ovi „Vojvođani“, posle proglašenja nezavisnosti natovsko-šiptarskog Kosova, na red je došla Vojvodina, koja po njima nije u Srbiji, nego je „pod Srbijom“.
Slične odgovore na ista sugestivna pitanja NDNV daje i LDP, koji takođe smatra da „političke autonomije nema bez ekonomske autonomije“. Takva parola zvuči „moćno“, ali LDP ni ne pokušava da uđe dublje u takvu temu, jer bi se ubrzo videlo da je „ekonomska autonomija“ besmislica kakva se ne može naći nigde u zdravim i funkcionalnim državama.
Glavni argument za napad na sadašnje ustavno rešenje položaja autonomne pokrajine Vojvodine svi separatisti traže u onom zlosrećnom članu 184, stav 4 Ustava Srbije, koji glasi: „Budžet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.“
Teško je oteti se utisku da je takva odredba u Ustavu Srbije namerno ostavljena kao tempirana bomba, koja bi trebalo da eksplodira u nekom trenutku u budućem vremenu. Zapravo, gotovo da nema nikoga – nijednog političara, pravnika ili ekonomiste – ko bi bio u stanju da do kraja rastumači šta taj član Ustava Srbije uistinu nalaže. Da nema takve rašomonske, „sedmopostotne“ ustavne proporcije, separatisti bi teško mogli da udare svoj centralni secesionistički stub, oko kojeg se danas vrti sva priča o potrebi promene Ustava.
Čankova LSV „mudro“ čeka da dođe vreme u kome će moći da ostvare njihovu davno proklamovanu ideju o Vojvodini republici; ideji koja i danas zauzima centralno mesto u njihovom partijskom programu. Ipak, trenutno se Čanak i LSV čuvaju teških reči, pokušavajući da sebe predstave kao umerenu stranku, koja jeste za promenu Ustava Srbije, ali nije za federalizaciju i davanje Vojvodini statusa republike unutar Srbije. Nesklad između programskih načela, kojih se u LSV-u nikada nisu javno odrekli, i današnjeg „pomirljivog“ gledanja na preuređenje odnosa u Republici Srbiji, postao je više nego očigledan.
Zapravo, kad bolje pogledamo srpsku politički scenu, videćemo da se oko pitanja Vojvodine ozbiljno lome koplja. Nimalo iznenađujuće, u potenciranju vojvođanske „samosvojnosti“ (pored pomenute autsajderske Vojvođanske partije), poslednjih dana najglasnija je Liberalno-demokratska partija Čedomira Jovanovića. Predsednik vojvođanskog ogranka LDP – Dušan Mijić izjavljuje početkom marta da „Skupština Vojvodine treba da donose statut ili ustav Vojvodine“ i protivi se tome da se statut potvrđuje u Skupštini Srbije. Pored toga, on je predložio da Srbija bude uređena kao „složena država“, to jeste, založio se za pravljenje države u državi. U stvari, jasno je da bi ovakva partija, koja zagovara dalje čerečenje Srbije, morala da dođe pod udar zakona, a njeni lideri morali bi da odgovaraju zbog potkopavanja severeniteta i teritorijalnog integriteta zemlje. A s njima, zajedno, trebalo bi da odgovaraju i svi oni u vlasti Srbije, koji su (nenadano) preuzeli LDP-ovske programske (separatističke) ideje i ostvarili ih na Kosovu i Metohiji. SNS je u stvarnosti preuzeo i realizovao gotovo sve one ranije zamisli LDP-a (o tome Čeda Jovanović s ponosom i likovanjem govori), počev od udaranja međunarodnih granica sa natovsko-šiptarskim Kosovom, uvođenja carina i ukidanjem institucija Srbije na KiM-u, do razmenjivanja „oficira za vezu“ (stepenica pred razmenu ambasadora) između Beograda i Prištine. I sada, ako znamo da je na ista pitanja NDNV odgovorio i SPS jednim nemuštim jezikom, gde oni nisu ni za ni protiv, i da SNS tvrdi kako ima preča posla od toga da se bavi pitanjem vojvođanske autonomije, dolazimo do jedne veoma mračne slike za budućnost Srbije.
Otuda, po prirodi stvari, SNS – za koju se računa da će ubedljivo pobediti na vanrednim izborima 16. marta – verovatno neće oklevati da ispuni i najnoviji predlog LDP-a, da Skupština Vojvodine donese svoj ustav i postane republika unutar (za početak) federalizovane Srbije. Naravno, nakon dobijanja statusa republike i pravljenja SRS („Savezna Republika Srbija“) usledilo bi „već viđeno“: Zajednica Srbije i Vojvodine i, na kraju, referendum za izdvajanje Vojvodine iz sastava Srbije (po crnogorskom scenariju), uz asistenciju Evropske unije.
Za www.koreni.rs
P. Petrović
