Ustav republike Srbije – trn u oku pristalica briselskog sporazuma

0
1172

ustavDeklaracija o osnivanju privremene skupštine Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija izazvala je burnu reakciju, kako od strane predstavnika samog vrha političke vlasti u Republici Srbiji, tako i strane pojedinih pripadnika tzv. stručne javnosti.

Nosioci državne vlasti su u svojim izjavama želeli da taj događaj marginalizuju kao nebitan, nepotreban, štetan, pa čak i kao nepostojeći, što nije za čuđenje, jer oni isti takav odnos,već duže vreme imaju i prema važećem Ustavu Republike Srbije.

I stručna javnost se odmah oglasila insistirajući na promeni važećeg Ustava, a što se pre svega odnosi na izmenu preambule, teksta zakletve predsednika republike, na izmenu definicije Republike Srbije kao države srpskog naroda, položaja Vojvodine i lokalnih samouprava, potrebu decentralizacije, te ugradnju evrointegrativne klauzule. Istovremeno pojavili su se komentari i tvrdnje da pozivanje Srba sa Kosova i Metohije na naš Ustav nije zakonito, jer je Ustav navodno donošenjem Rezolucije 1244 SB UN „suspendovan“, te da je teritorija Kosova stavljena pod međunarodni nadzor, tako da se „pravno tumačeći, na njoj ne primenjuje naša vlast i naši propisi, dok se problem ne reši“.[1]

Ovakve tvrdnje su neprihvatljive i nemaju podlogu u tekstu citiranih akata.

Rezolucija 1244 SB UN je, između ostalog, izričito predvidela da je Kosovo i Metohija integralni deo Republike Srbije potvrdivši „privrženost svih država njenom suverenitetu i teritorijalnom integritetu“ koja pravna činjenica je istaknuta i u drugim rezolucijama SB UN vezanim za KiM. Sa druge strane, ova Rezolucija predviđa i uspostavljanje, do konačnog uređenja, suštinske autonomije i samouprave na Kosovu, u okviru Republike Srbije kao pravnog sledbenika ondašnje SR Jugoslavije.

I važeći Ustav Republike Srbije u preambuli takođe navodi da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije, te da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima. U čl. 182 st. 2 Ustava se navodi da će se suštinska autonomija pokrajine Kosovo i Metihija urediti posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenim za promenu Ustava.

Dakle, i Rezolucija 1244 SB UN i naš Ustav su u potpunom saglasju predviđajući da je Kim sastavni deo Republike Srbije, te da ima položaj suštinske autonomije.

Šta, sa druge stranae, predviđa Briselski sporazum i da li je on u saglasnosti sa Rezolucijom 1244 SB UN?

On ne predviđa suštinsku autonomiju predviđenu Rezolucijom 1244 SB UN i našim Ustavom. Pojam autonomije nikako ne može skopčan sa prenosom svih nadležnosti centralne vlasti na pokrajinu, a pogotovu ne na nelegalne organe vlasti čiji nosioci su jasno stavili do znanja da su u secesiji u odnosu na centralnu vlast tj. Republiku Srbiju. Briselski sporazum predviđa uspostavu svih elemenata državnosti Kosova, kroz priznanje ustavotvorne, zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. Ovakav politički sporazum nema utemeljenje ni u aktima međunarodnog prava, a ni u našem Ustavu. Uprkos činjenici, da Briselski sporazum nikad nije pravno inkorporiran u pravni sistem Republike Srbije, jasno je izražena namera i čvrsta rešenost naših vlasti i svih ostalih učesnika Briselskog sporazuma da se on ipak što hitnije primeni, te da se narod koji živi na KiM primora da što pre prizna „pravni poredak“ i nelegalne institucije Kosova.

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

Poznato je da su većina zemalja Evropske unije priznale jednostrano i nezakonito proglašenu republiku „Kosovo“ te su se na taj način jasno stavile na stranu secesionista. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost bila je posrednik, te je odrigrala ključnu ulogu prilikom zaključenja Briselskog sporazuma. Sa druge strane EULEKS, kao međunarodna misija na Kosovu i Metohiji, je sastavljen takođe od predstavnika zemalje Evorpske unije. Međunarodna misija bi trebalo da bude neutralna i da radi pod okvirom Rezolucije 1244 SB UN. Međutim, upravo pod okriljem misije EULEKSA zaključen je Briselski sporazum koji je izvršio pravi udar, kako na Rezoluciju 1244 SB UN, tako i na ustavnopravni poredak Republike Srbije. Taj Sporazum je strano telo kako u međunarodnopravnom poretku, tako i u ustavnopravnom poretku Republike Srbije jer je zaključen pod sumnjivim okolnostima, čega su svesni njegovi potpisnici, ali pre svega i oni koji su posredovali i podsticali zaključenje takvog Sporazuma. Pre svega, predstavnici vlasti Repulike Srbije ne samo da nisu imali legitimitet za potpisivanje takvog Sporazuma, nego je dozvoljenost takvih postupaka sumnjiva i sa krivičnopravnog aspekta, iz razloga što je Sporazum zaključen sa predstavnicima onih koji su izrazili jasnu nameru da se otcepe i čak doneli i odluku o otcepljenju od Republike Srbije. Sa druge strane sadržina Sporazuma je takva da suštinski predstavlja odricanje Republike Srbije od vršenja vlasti na jednom delu svoje teritorije uz potpuno prepuštanje iste separatistima. Nelegalnost i anomalije postignutog Sporazuma su pravi razlog užurbanosti koja se pokazuje u sprovođenju istog, a sve sa ciljem ne bi li Sporazum, tako manljiv i u svakom smislu sporan, što pre zaživeo i time bio osnažen, nakon čega njegova manljivost više ne bi bila relevantna.

U suštini, radi se o zloupotrebi međunarodne misije na KiM u cilju uspostavljanja i afirmacije „pravnog poretka“ tj. antiporetka nelegalne države Kosovo, sa krajnjim ciljem uspostavljanja njene pune državnosti. U tom pokušaju zloupotrebe međunarodne misije učestvuju svi akteri Briselskog sporazuma, počevši od predstavnika vlasti Republike Srbije koji su prekršili vlastiti Ustav, zatim predstavnici tzv. republike Kosovo, ali i svi oni koji su posredovali i pomagali zaključenje Sporazuma i čiji uticaj je bio od presudnog značaja. Svi učesnici tog Sporazuma su prekršili norme međunarodnog prava tj. Povelje UN, Helsinsškog završnog akta, Rezolucije 1244 SB UN, ali istovremeno i Ustava Republike Srbije.

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

U takvim okolnostima opšteg kršenja međunarodnog i domaćeg prava, Srbi sa KiM i ostali građani lojalni Republici Srbiji, su na temelju Ustava RS, primenom načela građanske suverenosti, proglasili Skupštinu Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije. Naravno da takav potez ne može naići na dobrodošlicu pristalica Briselskog sporazuma i briselske politike, već naprotiv na osporavanje, pre svega sa obrazloženjem da konstituisanje Skupštine navodno nije u skladu sa Ustavom i zakonima RS, te da je navodno naš najviši pravni akt suspendovan na teritoriji KiM od momenta donošenja Rezolucije 1244 SB UN.

Međutim, analizom Rezlucije 1244 SB UN može se utvrditi da ona ni u jednoj svojoj odredbi ne suspenduje primenu našeg Ustava i ostalih propisa RS na teritoriji Kosova i Metohije. Naprotiv, Rezolucija garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, a suverenost po prirodi stvari podrazumeva i primenu propisa Republike Srbije i na tom delu njene teritorije. Rezolucija 1244 SB UN i Ustav RS nisu ni u kakvom međusobnom odnosu suprotstavljenosti, nesklada ili međusobnog isključivanja, već bi se pre moglo reći da se radi o pravnim aktima koji su se tokom svih ovih 14 godina istovremeno primenjivali i međusobno dopunjavali na teritoriji Kosova i Metohije.

U prilog tačnosti ovih navoda govore i činjenice da su se, do parafiranja Briselskog sporazuma, na teritoriji KiM primenjivali propisi Republike Srbije uz funkcionisanje i njenih instutucija u svim oblastima društvenog života, kao što su prosveta, zdravstvo, lokalna samouprava, sudstvo, unutrašnji poslovi i sl. Povlačenje pravnog poretka Republike Srbije i ukidanje njenih institucija započinje tek parafiranjem Briselskog sporazuma 2013. godine, a ne donošenjem Rezolucije 1244 SB UN 1999. godine, kako se to sada pogrešno pokušava predstaviti građanima Srbije.

Republika Srbija je međunarodno priznata država, jedan od osnivača i član UN, te se na nju primenjuju osnovna načela i norme Povelje UN kojima se garantuje i jemči suverenitet i teritorijalni integritet nezavisnih država u njihovim međunarodno priznatim granicama. I Ustav RS takođe jemči suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i izričito određuje da je AP KiM sastavni deo teritorije Republike Srbije i da ima položaj suštinske autonomije, što je istovremeno konstatovano i u Rezoluciji 1244 SB UN. Sa druge strane, akt proglašenja nezavisnosti republike Kosova čini grubo kršenje međunarodnog prava, a pre svega Povelje UN, Završnog akta iz Helsinkija i Rezlolucije 1244 SB UN. Briselski sporazum, koji je nastao kao tekovina terora i zločina albanskih separatista, na temeljima protivpravnog bombardovanja Republike Srbije od strane zemalja NATO pakta, kao i na temeljima jednostranog i protivpravnog proglašenja nezavisnosti Kosova, je protivan svim navedenim normama međunarodnog prava kao i odredbama važećeg Ustava Republike Srbije i usled toga je on ništav. Kao takav, Briselski sporazum nikada nije ni postao deo pravnog poretka Republike Srbije, pa nema nikakvog razloga da ga građani Republike Srbije stavljaju iznad važećeg Ustava.

Da Vas podsetimo:  Svi ljudi sveta moraju da ustanu i sruše ovaj loš sistem!

U navedenim okolnostima suvereno je pravo građana Republike Srbije da primenom važećeg Ustava Republike Srbije konstituišu Skupštinu Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije, i time jasno stave do znanja svima da ne pristaju na primenu Briselskog sporazuma koji ih na silu odvaja od Republike Srbije, njenih institucija i pravnog poretka. Konačno, građani Republike Srbije nisu objekat, već subjekt prava tj. nosioci suverenosti, pa shodno tome imaju pravo sami da odlučuju o svojoj sudbini, a što im garantuje važeći Ustav kao najviši pravni akt Republike Srbije – države čiji suverenitet i teritorijalni integritet ni jednog momenta nije doveden u pitanje donošenjem Rezolucije 1244 SB UN.

Postavlja se pitanje kome je Ustav Republike Srbije trn u oku i zašto su se pravni stručnjaci tako orkestrirano okomili na njega sa zahtevima da ga treba menjati, tvrdeći da je on čak i suspendovan na teritoriji Kosova i Metohije?

Naš Ustav, koji je u potpunosti u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN, je očigledno smetnja protagonistima briselske politike, pa ga je kao takvog izgleda po njihovom mišljenju neophodno suspendovati, i to prvo u našim glavama, a zatim i u pravnom sistemu, kao što je neophodno neutralisati i samu državu Srbiju na teritoriji Kosova i Metohije. To je jasan zahtev i imperatim Briselskog sporazuma. Sa druge strane, antiporedak i antisistem uspostavljen od strane separatista se želi podići na nivo prava, koje se želi prisilno nametnuti građanima Republike Srbije.

Indikativno je da je tokom važenja Rezolucije 1244 SB UN, a pod okriljem međunarodne misije čija bi osnovna odlika morala biti neutralnost, nepristrasnost i zasnovanost na poštovanju načela vladavine prava, nastao i razgranao se „pravni poredak“ tj. antisistem nelegalne i samoproglašene republike „Kosova“, čije funkcionisanje je direktno suprotstavljeno odredbama Rezolucije 1244 SB UN, Povelji UN, Završnom Helsinškom aktu i Ustavu Republike Srbije.

Šta su predstavnici međunarodne misije preduzeli kako bi se ovakvo protivpravno stanje sprečilo i uskladilo sa Rezolucijom 1244 SB UN? To su pitanja kojim bi se morao pozabaviti Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.

To je pitanje kojim bi se mogli pozabaviti i naši pravni stručnjaci, kako bi se konačno stavili u službu pravilne primene prava i zaštite interesa svoje zemlje i svog naroda, a čiji interesi nalažu da se u ovom teškom trenutku po našu zemlju važeći Ustav nikako ne menja, jer je on trenutno jedina brana i pravna prepreka nameravanoj otimačini južne srpske pokrajine Kosova i Metohije.

Fond strateške kulture, 10.07.2013.

Slаvkа Kојić


[1] http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Da-li-je-Skupstina-AP-KiM-neustavna.lt.html

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime