Utopija Evropija

1
752

Samoponižavanje „Zapadnobalkanaca“

Evropski ministri spoljnih poslova ovih dana će se sastati da bi razgovarali o zemljama koje teže da se priključe Evropskoj uniji. Najviše priče će biti, kako oni kažu, o državama „Zapadnog Balkana“. A taj Zapadni Balkan za njih su Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora. Slovenija i Hrvatska kao da nisu na zapadnom delu Balkanskog poluostrva. Pa dobro, reći će neko, Slovenci i Hrvati su se oduvek stideli Balkana i želeli su da ih „civilizovani“ svet ne ubraja u taj deo prokazanog evropskog kontinenta. Sada kada su deo Evropske unije (Slovenija s obe noge, a Hrvatska jednom) red da ih njihovi novi „drugari“ ne svrstavaju među Balkance, što je na Zapadu sinonim za varvare, divljake; to jeste, prostor u koji civilizacija još nije uspela da prodre.

Zapravo, ako se pogleda karta Balkanskog poluostrva, od obala Crnog Mora pa sve do Trsta – koji više nije naš, kao ni Ljubljana i Zagreb – videćemo da se Srbija nalazi više u centralnom delu tog „nepripitomljenog“ evropskog tla, a da su zemlje Zapadnog Balkana postavljene zapadno od nje. Ali, odnekuda, oni koji su uspeli da se dočepaju Zapada, zajedno sa tim istim Zapadom, guraju balkanski Zapad istočno od zapada.  Klasični Zapadnobalkanci ili klasična Zapadnobalkanija (Slovenija i Hrvatska) nalaze se toliko zapadno da su postali najistočniji Zapad, ako ne računamo Istočnobalkaniju (Rumunija, Bugarska), koja se kao strano telo uglavila tamo gde joj nije mesto.

Menjamo kuću za izbeglički centar

Zašto Srbija pristaje da bude na Zapadnom Balkanu? Možda zato što joj je Zapad nedosanjani san? Pa, ako baš ne mogu da budu Zapadna Evropa, onda makar da budu Zapadni Balkan, Eh, Zapadni Balkan, kako to gordo zvuči. Mnogo lepše nego Centralni, a još lepše nego Istočni. Konačno, da ne zaboravimo i Jugobalkaniju, čiji je jedan deo „prebačen“ na Zapad (Grčka) i koji je danas „kost u grlu“ zapadnoevropske Evrope, dok drugi (Makedonija) već sedam godina čeka „datum“ za otpočinjanje pregovora s Unijom. Južnobalkanci su posvađani isto kao i briselski Zapadnobalkanci. Ne mogu očima da se vide, a rado bi da žive jedni s drugima u istoj (tuđoj) kući.

Da Vas podsetimo:  Jednom kad se Srbi vrate na Kosovo

Makedonci bi se, kažu, odavno „transferisali“ van Balkana da su hteli da promene ime. Na primer, da se nazovu Skoplje ili pre Pola Skoplja. Makedonija je ime rezervisano za Grke, iako njima samima ne pada na pamet da se tako zovu. Dok Grci ne daju ni ime, Srbi daju i „kuću“ i ime. I dok Makedoncima ne pada na pamet da „svoje“ ime trampe za članstvo u Evropskoj uniji, Srbi su spremni da podele svoju kuću komšijama, da bi potom živeli na nekoj „osunčanoj“ evropskoj poljani kao beskućnici. Dakle, Srbi bi pristali da žive i u nekom Centru (izbegličkom, na primer), samo ako se taj Centar nalazi na Zapadu.

Prosjak pred vratima EU

Srbima je Zapad sinonim za lagodan i siguran život. Evropska unija je nekakva zemlja Evro-Dembelija, u koju treba stići, pa da ništa ne radiš. Samo ležiš i uživaš. Otuda nikakvo čudo nije da nam „vrhovnici“ kukavno zapomažu iz sveg glasa: Bez Dembelije ne možemo da preživimo! A oni koji žive u toj „Dembeliji“ nikako ne mogu da se načude narodu, koji ležeći i ne radeći ništa, sanjari o nečemu čega nigde na svetu nema, osim u bajkama. Pobogu, kome još pada na pamet da prosjake dovodi u svoju kuću? A Srbija se svela na tog odrpanca, koji se bosonog opružio po evroatlantskom trotoaru i koji je molećivo ispružio pomodrelu i drhtavu ruku, u nadi da će time izazvati nečije sažaljenje.

Jedina mogućnost da sa takvim prosjakom, kakva je Srbija, Zapad danas pristane da o bilo čemu „pregovara“, jeste da se Srbija, za početak implicitno, odrekne Kosmeta. To podrazumeva da Srbija uspostavi međudržavnu granicu s Kosovom (što je već urađeno), potom da ukloni „paralelne strukture“ vlasti; tj. da Srbija u potpunosti napusti  prostor na severu svoje okupirane pokrajine i prepusti ga Šiptarima. Pored toga, Srbija će morati da dopusti toj NATO paradržavi (nasilno formiranoj na njenoj teritoriji) da uđe u različite međunarodne institucije, uključujuću i Ujedinjene nacije. Razmenjivanje „oficira za vezu“, koje je srpski premijer ovih dana „dogovorio“ u Briselu,  upravo je početak takvog procesa u kome Srbija nepovratno gubi deo vlastite zemlje.

Da Vas podsetimo:  Opozicija posle izbora ili – kamo dalje rođaci?!

Strpite se još četvrt veka

U stvari, Srbija je odnekud spremna da svoj narod liši i poslednje mrvice ljudskog dostojanstva u zamenu za „mačku u džaku“ ili za maglovita obećana iza kojih se skriva jedno veliko NIŠTA. Svakome ko malo pažljivije prati ono što se događa na evropskom tlu sasvim je jasno da Srbija nikada neće biti članica Evropske unije. A zašto neće biti? Pa zato što to, kao prvo, Evropska unija (ili pre Evroatlantidija) ne želi da Srbiju inkorporira u zapadnoevropsku civilizaciju. Setimo se Vilija Vimera (nekada poslanik CDU u nemačkom Bundestagu) i njegove tvrdnje iz 2000. godine, da je NATO alijansa na sastanku u Bratislavi utvrdila da Srbija „trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja„.

Isto to je potvrdio i pokojni nemački ambasador Andreas Cobel, koji je 2007. godine „otkrio“ zapadne planove, da Srbiju sasvim raščlane na „sastavne“ delove: Kosovo, Sandžak, Preševska dolina, Vojvodina…Svemu tome sarkastično je dodao da je „umesto insistiranja na tome da granice Kosova budu deo granice Srbije, bolje raditi na tome da i Srbija i Kosovo budu za 20 do 25 godina u Evropskoj uniji„. Srbi kao da ne umeju da čitaju ni jasno upućene poruke, a kamoli da su u stanju da nešto prokljuve između redova. Prošlo je već pet godina otkako je Cobel „prorekao“ sudbinu Srbije i teško se oteti utisku da je on tada rekao suštu istinu. U najboljem slučaju, Srbija bi mogla da postane članica EU posle 2030. godine. I to ne kao celina, nego u delovima. A 2030. godine, veliko je pitanje da li će Evropske unije uopšte biti. Vidimo da i Velika Britanija ozbiljno razmišlja da bi za nju bilo najbolje da iz takve „komune“ što pre istupi.

Tužni, jadni i ucenjeni

Jasno je da je nemoguće da sve to ljudi u vrhu srpske vlasti ne primećuju. A ako primećuju, postavlja se pitanje, šta ih tera da i dalje tako bezočno lažu i ponižavaju svoju zemlju? Za takvo njihovo ponašanje teško je naći drugo objašnjenje, osim da su ti ljudi na neki način ucenjeni iz Vašingtona i Brisela. A čime bi mogli biti ucenjeni? Nije isključeno da su im zapretili Haškim tribunalom? Setimo se da je Nataša Kandić svojevremeno optužila Tomislava Nikolića za nekakva „ubistva civila“ u slavonskom selu Antin. Naravno, jasno je da je takva optužba bila lažna i naručena, ali problem je u tome što je takvu laž naručio neko ko je jako moćan.

Da Vas podsetimo:  Auto-put do Crne Gore i nepotreban i nerentabilan

Zapravo, takva optužba Kandićeve i danas je aktuelna, odnosno, punih sedam godina (od 2005) Nikolić se nalazi pod „sumnjom“ da je počinio „ratni zločin“. Nedavno (početkom ove jeseni), Nataša Kandić se ponovo oglasila, tvrdeći da „Nikolić može jaku regionalnu i međunarodnu podršku da dobije ako u kontekstu REKOM-a pomene Antin i kaže da je njemu lično veoma važno da građane Hrvatske uveri da ništa loše nije napravio dok je kao dobrovoljac boravio u Antinu„. Da li to ne zvuči kao opomena predsedniku Srbije: ako ne bude igrao kako mu se nalaže, mogao bi na kraju da završi kao i njegov kum – u Haškoj tamnici? A tamo, zna se kako se sudi i koliku mogućnost ima optuženi da se odbrani od optužbi.

Nacionalisti po meri Zapada

Zapadni Levijatan se nadneo nad Srbijom. Teško mu je da je proguta odjednom, tako u komadu. Zato je najpre mora iskidati. Evroatlantska neman je sve precizno isplanirala. Na desetine i desetine godina unapred. Čini se da su Nikolića zapadne službe obrađivale od te 2005, da bi ovaj tri godine kasnije bio prinuđen da pristane na sve njihove uslove. Bilo bi dobro da to nije istina, ali sve ukazuje na to da je stvaranje Srpske napredne stranke bilo programirano s ciljem da na vlast dođu „srpski nacionalisti“. Srbe je trebalo sasvim zabuniti i u tome se očigledno uspelo. Dok se narod snađe i shvati šta mu se dešava, stvar će biti gotova. Nezavisnost Kosova biće utvrđena, a šiptarska ambasada otvorena u Beogradu.

D. Gosteljski

1 KOMENTAR

  1. Добар чланак, ја сматрам да све ово налаже више чињенично разматрање. Наши врхунски политичари који имају дужи стаж на тим релацијама су жртве своје халапљивости око власти, која им се пружа ако су чланови појединих Ложа или који су се школовали у школама које финасирају поједине ложе. Ја да наведем шта значе групе које су под окриљем Сајентологи, Билдеберга идр. Ко се тамо улови тај не напушта положај са којим је доживотно вјенчан или буде покојник. Жалосно, је што јавност о томе мало зна, само се сви изненаде када неко из тих владајућих структура изненадно нестане, као да се испари. Обично се каже жањеш то што посејеш.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime