Utvrđivanje krivice bez dokaza (1)

1
2644

Sećate li se profesora Petra Blagojevića? Nikad čuli! Slabo, a ko je to? Pa dobro, dajte da malo preformulišemo pitanje: sećate li se profesora Petra Blagojević iz Kragujevca, koji je ove zime, zajedno sa još dvoje svojih kolega, na minus petnaest, štrajkovao glađu ispred Ministarstva prosvete? Ne, ne vredi, malo je onih u Srbiji koji znaju za taj događaj. I kako bi i mogli znati, kada su se mediji u Srbiji maksimalno trudili da o takvom „beznačajnom“ događaju ne informišu javnost. Pih, štrajk glađu, pa još spavanje na zaleđenom trotoaru. Nije bilo vredno pomena! Jedino da je neko od tih štrajkača izdahnuo i osvanuo mrtav i beo sledećeg jutra (okovan ledom), našlo bi se, valjda, mesta ponegde na novinskoj margini, barem u crnoj hronici.

Profesor Blagojević je ostao bukvalno sam, izdan od svih. Najpre od kolega u kolektivu u kojem je radio, kolega u Kragujevcu i celoj Srbiji; sindikatima on nije interesantan; potom ga izdaje Ministarstvo prosvete, koje mu je lažno obećalo da će biti vraćen na posao, konačno se protiv Blagojevića okrenuo i Osnovni sud u Jagodini. Zapravo, u ovom slučaju ne radi se samo o izdaji, već i o klasičnom progonu od strane kragujevačke/jagodinske uvezane vrhuške, odnosno, tamošnje vlasti, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, pa i “reprezentativnim” prosvetnim sindikatima, koji prstom nisu mrdnuli da od takvog političkog terora zaštite jednog nemoćnog nastavnika.

Naime, sud u Jagodini je najpre doneo presudu da Petar Blagojević nije kriv za povredu zabrane iz člana 45. Zakona o osnovama sistema obrazovanja, za šta ga i nije optužila direktorka škole u Bagrdanu – optužila ga je za težu povredu radne obaveze. Na tu presudu ista direktorka se žalila Apelacionom sudu, da bi Apelacioni sud vratio predmet na ponovno suđenje. A nedavno, Osnovni sud u Jagodini doneo je novu presudu, kojom sada utvrđuje da je Petar Blagojević kriv, te da mu je rešenje o otkazu u školi dato u skladu sa zakonom. Blagojeviću sada ostaje da se žali na tu prvostepenu presudu.

Da Vas podsetimo:  Sokolski sabor u Zenici juna 1937.

Da se ukratko podsetimo, zbog čega je direktorka škole iz Bagrdana dala otkaz Petru Blagojeviću: Petra su na času tehničkog provocirala dva učenika osmog razreda, dok se ceo razred njihovom nepristojnom ponašanju smejao. Mnogi nastavnici širom Srbije iskusili su na svojoj grbači, kako takvo ismevanje od strane „đaka-mangupa“, može da izgleda, pa im nije teško da razumeju postupak i ponašanje nastavnika Blagojevića u takvoj prilici.

Petar Blagojević je pokušao da nekako urazumi učenike, da shvate da je takvo ponašanje na času nedopustivo, ali bez ikakvog rezultata. Štaviše, učenici nastavljaju da vređaju nastavnika, da bi mu na kraju onaj agresivniji rekao:

„Daću vam 300 evra, a vi meni peticu!“

Naime, kap je prelila čašu u momentu kada je, jedan od ona dva nevaspitana učenika, bez odobrenja ustao iz svoje klupe i prišao katedri, unoseći se u lice nastavniku, provokativno upitao:

„A kako se vi zovete!?“

Blagojević tada zahteva od učenika da napusti učionicu, te da prestane da ga vređa i teroriše.

Pre tog događaja, jedan od ona dva učenika, koji su sve vreme provocirali nastavnika, u informatičkom kabinetu prišao je centralnom kompjuteru i isključio ga, tako da je nastavnik zbog toga morao da nastavi čas s đacima u drugoj učionici.

Elem, profesor Blagojević nije mogao više da izdrži maltretiranje i ponižavanje – kojem je bio izložen na svom času, pred celim razredom – još nekoliko puta zatražio je od učenika, onog koji ga je posprdno pitao, kako se zove, da prestane da se ponaša nepristojno i da napusti učionicu. Ništa nije pomagalo. Tada je Blagojević ustao i uhvatio učenika za ruku i poveo ga iz učionice, gde ga je (u skladu sa svim svedočenjima), stavljajući mu šake na rame i leđa, gurnuo prema vratima, na kojima se pojavila pedagog škole i koja je učenika izvela u hodnik.

Učenik tada nije bio fizički povređen, niti je bilo potencijalne opasnosti za fizičko povređivanje; nije se obratio lekaru, što jasno kazuje da je tu moglo da se jedino govori o eventualnom psihičkom zlostavljanju.

Da Vas podsetimo:  Zašto građani Srbije najviše vole da letuju u Grčkoj?

I takvo, u suštini bezazleno guranje, koje nije moglo naneti nikakvu vrstu povrede kod učenika, ni stvarnu ni potencijalnu, koštala je Petra Blagojevića radnog mesta. No, i da pretpostavimo da je takav čin profesora Blagojevića, možda, ostavio nekog trajnog traga u učenikovom psihičkom i emotivnom životu, sa kasnijim reperkusijama na njegovo duševno zdravlje, do takvog suda ili zaključka nikako ne može da dođe ni direktor, ni sudija, ni bilo koji pojedinac, koji nije psihijatar ili psiholog. A u slučaju otkaza Petru Blagojeviću, upravo se radilo o tome, da je direktor na svoju ruku, procenila (a da za takvu procenu nije imala nikakvih stručnih niti profesionalnih kvaliteta ili nadležnosti) da je Blagojević kriv jer je fizički zlostavljao učenika.

Uzaludna su bila i svedočenja dvojice kolega, koji su kazali da je učenik koji je učestvovao u incidentu s nastavnikom Blagojevićem konstantno ometao rad na drugim časovima, maltretiao nastavnike i imao zbog toga trojku iz vladanja. Ni svedočenje učenice iz razreda, koja je potvrdila da se učenik krajnje nedolično (bezobrazno) ponašao prema nastavniku na času, nije pomoglo i, na ponovljenom suđenju, sud donosi suprotnu odluku od one koju je doneo nakon prvog suđenja. Da se tu radi o politički motivisanom i pristrasnom suđenju, jasno govori i činjenica da se, po prvobitnoj presudi, škola žalila Apelacionom sudu na procesne greške, a ne na činjenično stanje, a da je sudija, u ponovljenom postupku, doneo odluku o odbijanju Blagojevićeve tužbe za poništaj rešenja o otkazu na osnovu istih činjenica, kao i u prvom suđenju, kada je utvrđeno da mu je nazakonito doneseno rešenje o otkazu.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja je tu jasan, jer u članu 45. kaže: „Pod fizičkim nasiljem smatra se svako ponašanje koje može da dovede do stvarnog ili potencijalnog telesnog povređivanja deteta, učenika ili zaposlenog“. Na sličan način, mada ne identičan, pomenuto nasilje obrađuje i Pravilnik o protokolu o postupanju u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje: “ Fizičko nasilje i zlostavljanje je ponašanje koje može da dovede do stvarnog ili potencijalnog telesnog povređivanja deteta“. Iz citiranih odredbi nedvosmisleno se vidi da je nemoguće bilo koga osuditi za fizičko nasilje, da se pre toga ne sagledaju posledice koje je jedan fizički akt izazvao. Naime, ne može svaki fizički kontakt biti okarakterisan kao nasilje, već samo onaj koji je na detetu ostavio nekakvu stvarnu fizičku povredu ili je mogao izazvati pretpostavljenu (potencijalnu) povredu,.

Da Vas podsetimo:  Šarene (rejting) laže?

Iz svega vidimo da Petar Blagojević nije mogao dobiti otkaz, a da ne postoji lekarsko uverenje kao dokaz da je on povredio učenika (u fizičkom ili psihičkom smislu). Neshvatljivo je da, osim u disciplinskom postupku u školi, lekarsko veštačenje u vezi sa, gore opisanim, fizičkim kontaktom nastavnika i učenika, nije izvršeno ni docnije , u sudskom sporu povodom otkaza. I ne samo da nije bilo veštačenja, nego je i predlog tužioca, da se takva ekspertiza obavi, odbijen u sudu, kao nepotreban, i najnovija presuda je donesena praktično bez ikakvih dokaza.

Ovaj primer stradanja jednog nastavnika, gde se jedna situacija, koja se na sličan način ponavljala hiljadama puta u školama širom Srbije, koristi kao razlog za davanje otkaza nastavniku, jasno pokazuje koliko je truo pravosudni sistem naše zemlje. Zapravo, verovatno da ne postoji nastavnik, koji nekada nije bio toliko iznerviran nedisciplinom učenika i koji takvog učenika nije „izbacio“ sa svog časa. Svi znamo da je to prilično česta pojava u srpskim školama i svi nastavnici imali su priliku da to vide ili da u udaljavanju učenika s časa lično učestvuju. Logika je tu jasna: bolje je jednog učenika skloniti iz učionice i pustiti ga u hodnik da se malo „ohladi“, nego da takav učenik sasvim upropasti čas i spreči svoje drugove da prate nastavnika i njegovo predavanje.

Nastaviće se…

D. Gosteljski

koreni.rs

1 KOMENTAR

  1. pogubnost ovih što su postavljeni na vlast od mesne zajednice do predsednika ove kvazi države se ogleda u hiljadu ovakvih i sličnih slučajeva.svi pametni,se moraju složiti da su ovakvi kao ova direktorka i sudija odgovorni za ovakvo stanje u državi.samo da ne bude jednog dana kada narod uzme pravdu u svoje ruke da ti isti kažu ,kao ovi danas komunisti,da oni nemaju pojma.komunisti se danas kriju iza amerikanaca,za kosovo,a ne kažu da su oni sa titom poklonili kosovo šiptarima.tako ako misle i ovi,od tog neće biti ništa,moraće kad tad da odgovaraju,moralno i materijalno.lično sam mišljenja da ih sve treba poslati u zatvor i sve im oduzeti,jer se tako ponašaju zbog materijalnog.uostalom takvi su svi bezbožnici.već vidim prvi deo epiloga,sudiće se sa državom,doći do strazbura,a onda će mu država kao i u slučaju miškovića i ostalih sve to platiti,a ovi će ostati nekažnjeni.za to je neophodno da narod počne pripreme i da se organizuje što pre da ovo zlo koje je uzelo maha se prekine i onemogući ova banda.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime