Utvrđivanje krivice bez dokaza (3)

0
1421
Škola u Bagrdanu / Foto: Maja Milovanović

Prosvetni vampirizam

Opet se ljutite? Kažete, dosta vam je Petra Blagojevića. Gori je od onog čuvenog vampira, sličnog imena – po austrijskim izvorima: Peter Plogojowitz. Šta kažete, idete da nađete i zašiljite glogov kolac. Uplašili ste se, je li? Pa kako i ne bi. Ako vam se javi, zna se da idete bogu (il’ đavlu) na istinu. Tu ne pomažu nikakvo podmićivanje, veze u vrhovima vlasti, falsifikovane diplome ili sertifikati stečeni na seminarima, u radno vreme – i to kod zamenika ministra prosvete, kojeg juče ili prekjuče razvlastiše. Ko zna, možda se i njemu, siromahu, onaj Plogojowitz pojavio u snu i rekao mu: Pakuj se, polazi? Ili, možda: odlazi! Vreme je za novu rotaciju.

Petar Blagojević nema nikakve veze sa Plogojovicem, osim da su im imena donekle “kompatibilna”. Kao i imena svih drugih u prosveti, uostalom. Svi nastavnici postali su više vampiri, nego ljudi. A zašto su više vampiri? Valjda zato što ih uopšte nema, ne vide se na dnevnom svetlu. Čuče negde u mraku i čekaju da se nekom drugom glava okrvavi, pa da malo i oni nazdrave. Vampir nije vampir ako ne vampiruje, ako ne ustaje u ponoć i ne čeka da u mrklom (prosvetnom) mraku naleti neka naivna i nevina žrtva, kojoj će se napiti krvi.

Dok jednom ne smrkne, drugome ne svane! Ali u svetu srpskog obrazovanja nije tako. Iako je veliki broj onih kojima se smrknulo, kao i onih koji “omrknjavaju” svakodnevno (ili svakonoćno), na drugoj strani slabo kome svanjiva. Naravno, izuzev onih koji mrakom gospodare. Otuda bi se moglo pretpostaviti da noću oštrimo izvađene očnjake, a danju spavamo u (bez)umnom zaboravu. Po danu slabo šta čujemo, a uglavnom ništa ne vidimo. I bolje je da ništa ne vidimo, jer ako progledamo, primetićemo kako karakondžule skaču ljudima za vrat. Poneće nas osećaj za pravdu i istinu – jurnućemo u pomoć, pa ćemo i sami (junački) nastradati.

Antiheroj

A sada da pokušamo da se uozbiljimo. Onako, smrtno, (anti)vampirski. Otkuda to da nema nikakvog interesovanja za sudbinu kolege Blagojevića? Ćutanje prosvetnih radnika, u stvari je njihovo slaganje sa tim da je Blagojević dobio ono što je zaslužio. Slažu se sa odlukom direktora škole iz Bagrdana (i u imenu mesta ima dosta “pogrdne” simbolike), da je nastavnik (kolega) počinio nasilje nad učenikom, time što ga je udaljio sa časa. Neko će kazati, udaljio ga je nasilno, time što ga je gurao prema izlaznim vratima. Ali, u tom slučaju, nasilje je počinila i pedagog škole, koja je pomogla nastavniku da agresivnog i nepristojnog učenika udalje iz učionice: nastavnik ga je gurao, a ona ga je vukla. U čemu je razlika?

Možda je razlika u tome, što u Pravilniku o postupanju u ustanovi u odgovoru na zlostavljanje piše da je guranje oblik nasilja. Otuda, dragi nastavnici, pripazite se dobro. Ubuduće, kada izbacujete učenika s časa, a on neće da postupi po vašoj naredbi, nipošto ga ne gurajte iz učionice, već ga uhvatite i (iz)vucite napolje. Vučenje i tegljenje nije kažnjivo po pomenutom pravilniku. Možete u takvom slučaju da vučete učenika po podu, ukoliko neće da ide svojom voljom.

Na šta ovakav apsurdan primer ukazuje? Ukazuje na to da se ni u kom slučaju ne može smatrati da je svakim fizičkim kontaktom počinjeno nasilje nad učenikom. Ako bi to bilo tako, onda gotovo bi svi nastavnici izgubili licencu, jer su makar nekada gurnuli ili pogurali učenika iz ovog ili onog razloga. Na primer, nastavnik zgrabi učenika i ugura ga u autobus, jer ovaj igra igrice na svom telefonu i ne haje za bilo kakav poziv za pokret. Ili šta da se čini ako učenik otvoreno provocira, vređa, ustaje i šeta po učionici kako mu je volja, pa onda priđe katedri i pita nesrećnog nastavnika, ko je on i kako se zove? Uz to, na sve zahteve i molbe, da omogući da se čas normalno održi, đak ostaje gluv?

Jednostavno je neshvatljivo, da jedan nastavnik bude drastično kažnjen zbog nasilja koje nije počinio. Čovek koji je bio izuzetno posvećen svom poslu i koji je mnogo pružio svojim đacima, prognan je iz učionice, odlukom direktora, kojoj se nastavnik (koji savesno radi i koji je izuzetno sposoban) ne dopada. Neobično je da se rad i zasluge Petra Blagojevića nigde ne uzimaju u obzir, niti se igde razmatraju – prosto, to nikoga ne zanima. To što je on tvorac više softvera na polju informatike (digitalna tabla i sl.), kao i 3D animacija svih beogradskih crkava na Google Earth-u – osim Hrama Svetog Save, čiji je autor (vidi čuda!) Blagojevićev učenik, baš iz Bagrdana.

Treba saseći sve što štrči

Da ponovimo, učenik kojeg je Blagojević, uz pomoć pedagoga škole, udaljio iz učionice, nije imao nikakvih trauma – ni fizičkih ni psihičkih. Da ih je imao, jasno je da bi se obratio lekaru za pomoć. Postoje indicije da je upravo direktorica škole navratila učenika i njegovu majku, da prijave profesora za navodno nasilje. Činjenica je da direktorica nije baš podnosila Blagojevića, a takav animozitet prema jednom uspešnom i ostvarenom nastavniku, uopšte nije neobičan u srpskim školama. Zapravo, moto jednog broja “priučenih” direktora/nastavnika, jeste da odmah potkresuju krila onima koji bi da se izdignu iz užabokrečene (ispod)prosečnosti.

Protiv Petra je podnesena i krivična prijava tužilaštvu. Tamo je rečeno da je nastavnik udario učenika šakom. U disciplinskom postupku učenik je tvrdio da ga je Petar Blagojević stezao za vrat. Ispostavilo se da ništa od toga nije istina, te tužilaštvo nije imalo izbora – nego da takvu krivičnu prijavu odbaci. Potom učenik priznaje, da nikakvog udaranja i stiskanja za vrat nije bilo. To i sami možemo da zaključimo, jer da je bilo stiskanja i udaranja, učeniku bi bile nanesene povrede. Ovako, i sam učenik na kraju priznaje da mu nisu nanesene nikakve povrede.

U dnevniku sedmog razreda, iz kojeg je učenik, kojeg je profesor Blagojević udaljio sa časa, u napomenama uglavnom se imenuju isti đaci. Njih pet šest. Iz dnevnika se vidi da učenik zbog kojeg je Blagojević dobio otkaz ustaje i hoda po učionici bez odobrenja, da baca predmete na svoje drugove i drugarice, da bije devojčice. Na času francuskog jezika, stoji u napomeni, V.J. (učenik kojeg je Blagojević izbacio sa časa) udario je učenicu N.S. Uzimajući u obzir da nastavnici često izbegavaju da upisuju đake zbog nepristojnog ponašanja, sigurno je da je nekoliko učenika u tom sedmom razredu svakodnevno pravilo izgrede.

I šta sad? Ništa, nije važno, sad po svaku cenu treba očuvati autoritet direktora škole, koja je ušla duboko u onu vrstu kopanja jame svom kolegi, da se iz nje više nikako nije mogla izvaditi. Uz pomoć veza u kragujevačkom i jagodinskom sudu, najpre je isposlovala da se obori prvostepena presuda, kojom je poništeno rešenje o otkazu Blagojeviću, i da se ona vrati na ponovno suđenje. Dakle, umesto da nadležne službe sagledaju (ne)rad direktora škole Snežane Milisavljević, koja je tolerisala bahato, nepristojno i nasilničko ponašanje učenika i koja nije umela da popravi atmosferu u školi – ovi isti nadležni (prosvetna inspekcija, školska uprava, Ministarstvo prosvete, sudovi u Jagodini i Kragujevcu), odlučili su da se sve slomi na leđima nastavnika tehničkog i informatike. Čak ni kod sindikata, što zvuči neverovatno, sudbina Petra Blagojevića nije izazvala nikakvo interesovanje.

Nastaviće se…

D. Gosteljski

koreni.rs


Utvrđivanje krivice bez dokaza (1)

Utvrđivanje krivice bez dokaza (2)

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime