Uvreda uvrede

Javno izrečena uvreda osobe čiji izbor za ministra odbrane predstavlja najveću uvredu za svakog ko ume da misli, nije nikakvo iznenađenje. Još manje nešto što je šokantno i skandalozno. To je kulturni obrazac SNS. I glavna kadrovska karakteristika vladajuće stranke u Srbiji. Pojava Bratislava Gašića jednostavno zasenjuje prostotom. I obiluje neznanjem. Uz urođenu bahatost čini sveto trojstvo kojeg se premijer slepo drži u izboru svojih najbližih saradnika. Bilo da ih postavlja na državne funkcije ili na čelo pojedinih medija.

Utoliko čudi Vučićeva kuknjava što ostaje bez tako značajnog i odanog saradnika kakav mu je bio Bata zvani Santos. U samoj stranci i u njenoj neposrednoj blizini ima takvih i sličnih koliko mu srce ište. Ne mora ni ime da im izgovori, dovoljno je samo da pokaže prstom. I opet će sve biti isto, kao i dok je Bata nesmetano i gotovo svakodnevno brukao vojsku i sve građane Srbije.

Kao njegov naslednik u svakom smislu, mogao bi, recimo, da se pojavi Dragan Šormaz, aktuelni predsednik Lovačkog saveza Srbije. I da lovce na zemlji zameni lovačkom avijacijom. Pritom je i šef naše delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO. On bi svojom pojavom, znanjem i obrazovanjem koje poseduje, mogao u potpunosti da nadoknadi tu veliku prazninu koja će nastati Gašićevim neočekivanim odlaskom.

U danima kad svi Gašiću nešto spočitavaju red je reći nešto i u odbranu odlazećeg ministra odbrane. Pre svega nije tačno da je on svojim postupkom najviše uvredio sve novinare u Srbiji. Istine radi, učinio je to Aleksandar Vučić kad je na RTS rekao kako je vlasnik Informera „častan i pristojan čovek“! Većeg poniženja i strašnije uvrede za novinare koji žive i rade u Srbiji davno nije bilo. I zbog toga niko nije zatražio njegovu ostavku, čak ni protokolarno izvinjenje esnafu. Pogotovu što je premijer svojom izjavom praktično osokolio Gašića da izgovori svoj čuveni traktat o klečanju. I ne samo njega.

Pre toga, potreban ton u odnosu prema novinarima davala je Informativna služba SNS, čija saopštenja kao da piše lično vlasnik Informera, a smišljaju se i odobravaju u onoj istoj kuhinji, odakle je i lansirana priča o navodnom „državnom udaru“. Gde je i Gašić imao svojih zapaženih „pet minuta“. I tako mesecima i godinama.

Premijer uporno pokušava da svima dokaže kako želi da stvori pristojnu Srbiju, ali ona je nemoguća sa nepristojnim ljudima kojim se okružio. I što je najstrašnije koje javno hvali kako su „pristojni“. Svojim postupcima i izborom saradnika vređa inteligenciju sopstvenog naroda, smatrajući da se manipulacijama i lažima građani mogu lakše preveslati. Greška. U sudaru sa pristojnom Srbijom ni Vučić, ni njegova ekipa nemaju šta da traže. Tu čak ni cenzura ne pomaže.

Ironijom sudbine, Gašić će morati biti smenjen zbog istih onih kamera koje su spremno čekale na aerodromu Beograd da snime spasavanje bebe i koje kasnije navodno niko nije video. Sad su one konačno videle njega. A videla je i Srbija. Jedino što porodicima poginulih u helikopteru niko ne može da vrati njihove najmilije. Da je smenjen tada zajedno sa ministrom Lončarom, a argumenata za to je bilo na pretek, Srbija bi danas bar malo bila pristojnije društvo. Ako ništa, izbegla bi se ovolika nepotrebna bruka.

No, u Vučićevoj „pristojnoj“ Srbiji izgleda nikako ne može bez toga.

Srđan Škoro