Uzbuna na briselskom „Titaniku“

0
574

EU-titanikEvropska unija je bila neprijatno iznenađena odlukom ukrajinske vlade da odustane od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom što predstavlja dosad najveći spoljnopolitički poraz Evropske unije i još jednu diplomatsku pobedu Rusije. Sporazum je trebalo da se svečano potpiše na samitu “Istočnog partnerstva” u Vilnjusu, koji se održava od 28. do 29. novembra. To je izazvalo potpuni haos u sedištu zajednice evropskih zemalja, i pravu buru među evropskim političarima, toliku da su njihovi nastupi posle te odluke bili sve samo ne diplomatski.

Ukrajinska vlada ovu odluku nije donela naprečac. Potpisivanje SSP-a Evropska unija je uslovljavala zaduživanjem kod MMF i revidiranjem ekonomskih odnosa sa Rusijom. Dobijanje kredita od EU u vrednosti između 600 i 700 miliona evra za prezaduženu Ukrajinu od 45 miliona stanovnika, a raspređeno na pet godina, je malo. To nisu jedina uslovljavanja: MMF traži da se podignu cene na komunalne usluge za stanovništvo, da se zamrznu plate i penzije, da se rasprodaju sva državna preduzeća, a merka se i plodno ukrajinsko zemljište. Već otrcana formula za “izlazak” iz krize, a ulazak u EU, koja je nama u Srbiji veoma dobro poznata. S druge strane Rusija je ponudila da Ukrajini odmah obezbedi sredstva za pokrivanje dnevnih potreba, što je Ukrajina ocenila kao nešto što u ovom trenutku ima prednost i ne odbija se. Ruski mediji ističu da je Ukrajina na ivici ekonomskog kolapsa, a Rusija može da joj obezbedi novac u najkraćem roku. Pristup trgovinskom bloku EU ne garantuje ekonomsku pomoć, a mogao bi da ugrozi poslovanje s Rusijom i bilateralnu saradnju u oblasti energetike, prvenstveno kada je u pitanju gas. Raša tudej ukazuje i na opasnost od trgovinskog rata Kijeva i Moskve, zaprećeno je zatvaranjem granice s Ukrajinom. Ukrajina je procenila da bi je odustajanje od ruskog tržišta koštalo više od 2,5 milijardi dolara godišnje, dok je Rusija izračunala da bi taj gubitak bio 35 milijardi evra. Ovo bi neminovno dovelo do pada standarda njihovog stanovništva, što jedna odgovorna vlada ne može da dozvoli. Predsednik Rusije Vladimir Putin saopštio je da ukrajinske firme velikim ruskim bankama – Gazprombanci, Sberbanci, VEB i VTB – duguju 20 milijardi dolara i oko 280 milijardi rubalja. Ukupno – kad se i rublje pretvore u američku valutu – približno 28 milijardi dolara. Sve su ovo veoma ozbiljni razlozi za preispitivanje odluke o pristupanju EU i potpisivanju SSP-a.
Naravno, iz EU su se odmah čuli ljutiti glasovi: “Izražavamo snažno neslaganje sa ruskim stavom”, stoji u zajedničkom saopštenju predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza i Evropskog saveta Hermana van Rompeja nakon što je Ukrajina odustala od potpisivanja Sporazuma o pridruživanju sa EU. Na njihovu žalost, Janukovič je najavio početak dijaloga o ekonomskoj saradnji Ukrajine sa Rusijom, koja teži da kroz carinsku uniju sa bivšim sovjetskim republikama istisne EU iz svoje interesne sfere.

Ukrajina je velika zemlja na važnom geostrateškom položaju, te tako nije svejedno u kom će pravcu krenuti, na zapad ili na istok. Za sada se opredelila za istok- ka Rusiji, koja je ne samo njen sused, već i najveći snabdevač u energentma i kupac njene robe.

Evropska unija je veoma teško prihvatila ovu odluku Ukrajine, tim pre što je postojalo mišljenje da je to formalnost i da je ustvari Ukrajina već pridruženi član ove šarolike družine koja se nalazi u stanju ekonomskog kolapsa i pitanje je dokle će moći da postoji u ovakvom obliku u kom se danas nalazi. Odluka Ukrajine je na briselsku administraciju, ali i na druge evropske političare, delovala kao pravi diplomatski šok. Ekonomski posustaloj Evropskoj uniji itekako bi dobrodošlo tržište od 45 miliona građana, kao i njihova jeftina radna snaga i velike površine obradivog zemljišta. Njen gestrateški položaj je takođe veoma bitan za EU, ali i za SAD.

Odluka ukrajinske vlade je delovala kao crvena marama i izazvala veliki bes poznatog rusofoba Bžežinskog, koji je odmah optužio ukrajinsku političku elitu da je nesposobna da se „suprotstavi Rusiji”. Pritom je ocenio da je odluka o obustavljanju pridruživanja Evropskoj uniji „izbor nacionalnog porobljavanja zbog egoističnih ambicija i lične osvete”, i da se Ukrajina posle ovog nalazi na raskrsnici da li će napraviti korak ka EU ili se potčiniti Putinovom projektu.

Izliv besa ovog rusofoba je razumljiv kad se zna da je Bžežinski još pre 20 godina, napisao: „Rusija bez Ukrajine prestaje da bude imperija, a sa Ukrajinom – potkupljenom i potčinjenom – Rusija se automatski opet pretvara u imperiju”. Činjenica da Rusija opet postaje imperija, a da se Ukrajina pri tom izmigoljila iz smrtonosnog evropskog zagrljaja, za ovog američkog Poljaka je potpuno nezamisliva. On nikada nije krio svoju ubeđenost da je uvlačenje Ukrajine u „evropske integracije” od strateškog značaja za Zapad, jer je ključni preduslov da se „osujeti” ruski prodor u Evropu.

Na ukrajinsko rukovodstvo se povodom ove odluke vrši veliki pritisak iz EU. Podstiču se protesti i nezakonite akcije protiv legitimne vlasti u zemlji i ohrabruje opoziciono raspoloženje dela ukrajinskih građana, što predstavlja mešanje u unutrašnje stvari suverene ukrajinske države. Evropska unija i njen saveznik SAD imaju oprobane metode opozicionog delovanja, tako da su odmah podigli na noge ukrajinsku opoziciju koja ima iskustva s „narandžastom revolucijom“.To podstiče nerede na ulicama Kijeva. Opozicija je zatražila trenutno puštanje bivše premijerke Julije Timošenko iz zatvora (što je bio jedan od uslova EU) koja je osuđena na sedam godina zbog prekoračenje ovlašćenja prilikom potpisivanja sporazuma o isporukama ruskog gasa 2009. godine. Ona se iz zatvora pridružila demonstrantima štrajkom glađu.

I pored budne pažnje naručioca demonstracija i naravno finansiranja opozicije iz evro-unijske elite, na trgu u Kijevu se okuplja tek nešto više od šest-sedam hiljada demonstranata, što je minoran broj u odnosu na broj žitelja Kijeva.

Ukrajina nije potpisala SSP , njena vlada je razmotrila sve mogućnosti i izabrala je onu koja je najprihvatljivija za ukrajinski narod i njegovu privredu, okrenula se ka svom velikom istočnom susedu – Rusiji.

Ovakav postupak je za našu vladu i njenu otuđenu političku elitu potpuno nezamisliv. Ona, ne pitajući svoj narod, potpisuje jednostrano SSP sa EU, pri tom gubi milione evra na carini, koje im zatim MMF daje kao zajam uz zelenaške kamate. U Srbiju je iz SAD doveden mlađani ekonomski ubica koji će uz savete istrošenog funkcionera MMF- a definitivno dokusiriti srpsku privredu. Cilj Evropske unije nije da se Srbija podigne, već da se još više sroza u svakom pogledu i da se kao takva olupina bez ikakvog autoriteta I integriteta, pridruži nekoj novoj asocijaciji država Zapadnog Balkana, čije se stvaranje već nazire. Treba se ponovo podsetiti pisma Vilija Vimera upućenog kancelaru Gerhardu Šrederu 2000. godine sa jedne konferencije u Bratislavi, koju su zajednički organizovali američko ministarstvo inostranih poslova i American Enterprise Institut (Spoljnopolitički institut Republikanske stranke). Glavne teme skupa bile su Balkan i proširenje NATO-a. U tom pismu, koje ima 11 tačaka, u tački 8. se doslovce kaže: “Srbija (verovatno zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog prisustva SAD), trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja”. U tom pismu se najavljuju pritisci zemalja “prijateljskog Zapada” (pre svega SAD), u cilju srpskog priznavanja nezavisnosti Kosova i utvrđuje plan o trajnom isključivanju Srbije iz bilo kakvog evropskog razvoja. Od toga pisma u kome su precizno saopštene namere EU prema Srbiji, prošlo je više od deset godina. Srpska tzv. elita je to znala i nije preduzela ni jedan suvisli korak da tu nameru EU spreči. Naprotiv, ušla je dobrovoljno u njene kandže potpisujući SSP i na taj način je dozvolila da našom zemljom upravlja evropska ološ-elita iz Brisela koja ima nameru, kako je Vili Vimer izvestio, da Srbiju drži dalje od svakog evropskog razvoja. Otuda se treba podsetiti reči sadašnjeg ruskog ambasadora u Srbiji, gospodina Čepurina koji je povodom otvaranja Južnog toka kroz Srbiju na predavanju studentima Akademije za diplomatiju i bezbednost u Beogradu, rekao: „Južni tok će dati 10 puta više nego što će Srbija dobiti od bilo kojih donacija u procesu integracija, a Srbija će raspolagati tim sredstvima u skladu sa svojim željama. To bi trebalo uzeti u obzir. Srbija će postati energetsko čvorište regiona i to je i privredna ali i politička odluka“

Prema anketi koju je sprovela Nova srpska politička misao u proleće ove godine (uprkos agresivnoj kampanji „mirenja sa realnošću“ na KiM), i dalje apsolutna većina, to jest, više od dve trećine ispitanika (67,4%) ne prihvata da se odrekne Kosova i Metohije u zamenu za članstvo u EU, a prema anketama iz novembra, najveći broj ispitanika, 67,50%, podržava savez sa Rusijom.

Istok ili zapad ili oboje? Ova odluka se mora doneti na osnovu sveobuhvatne analize sa koje strane će Srbija imati veće ekonomske koristi, jer od toga zavisi i standard građana. Ekonomska snaga zemlje je uslov za stabilnu i prosperitetnu državu srećnih građana. Da li će Srbija odabrati put koji će njenim stanovnicima obezbediti prosperitetan i zdrav život u mnogome zavisi od odluka naše tzv. elite i pritisaka sa jedne i druge strane. Vreme je za odluke i delanje, a ne prazna obećanja u kojima se bolji život građana očekuje u nekom budućem, trajno budućem, srpskom vremenu.

http://www.pravda.rs/2013/11/23/merkelova-eu-i-rusija-da-razgovaraju-o-istocnim-susedima/
http://ria.ru/world/20131126/979880569.html#ixzz2lloKSPkI
http://www.nspm.rs/hronika/glas-rusije-samit-u-viljnusu-demokratija-po-ukazu-iz-vasingtona.html
http://vesti.aladin.info/2013-11-24/78694529
http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Nastavljeni-protesti-u-Ukrajini-pet-dan-za-redom.sr.html
http://fakti.org/globotpor/prodi-putin-igra-kljucnu-ulogu-u-resavanju-medjunarodnih-problema
http://www.novinar.de/2008/03/15/vili-vimer-pismo-kancelaru-gerhardu-srederu.html
http://fakti.org/rossiya/mid/cepurin-juzni-tok-ce-srbiji-dati-10-puta-vise-od-donacija-u-procesu-evrointegracija
http://www.euractiv.rs/srbija-i-eu/452-ratifikacija-ssp-a
http://www.nspm.rs/hronika/barozo-i-van-rompej-ukrajinci-sami-treba-da-odlucuju-o-svojoj-sudbini.html
http://www.nspm.rs/istrazivanja-javnog-mnjenja/

Za www.koreni.rs

Mirjana Anđelković Lukić

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime