Užičanka u srpskoj gimnaziji u Budimpešti

3
204

Užičanka Kristina Božić, zahvaljujući odličnom uspehu i širokim interesovanjima nakon osnovnoškolskog obrazovanja u školi “Dušan Jerković” uspela je da ostvari dotadašnju najveću želju- da obrazovanje nastavi u Srpsko zabavište, osnovna škola, gimnazija i kolegijum “Nikola Tesla” ( jer su zabavište, osnovna škola i gimnazija smešteni u istoj zgradi) u Budimpešti.

Trenutno je učenica treće godine, a za rubriku Užičani kojekude seća se da na početku osmog razreda kada je cela njena generacija intenzivno razmišljala šta dalje upisati, mislila da će krenuti stopama starije sestre koja je već bila učenica Užičke gimnazije.

Krajem januara 2016. godine, od drugarice sam saznala za srpsku gimnaziju u Budimpešti i od tog trenutka,počela sam ozbiljno da razmisljam  o upisu u upravo tu školu uz ogromnu želju da budem đak baš te škole. Zajedno sa roditeljima raspitala sam se o svim prednostima i manama, kao i o pripremama za prijemni ispit koji se održavao za dva meseca, priča nam Kristina boraveći ovih dana u Užicu. Interesujući se tada za upis dobila sam informaciju da zainteresovanost učenika iz Srbije za tu školu sve više raste, što sam se i uverila kada sam otišla na prijemni ispit krajem marta. Konkurencija je bila veća nego ikad, a rezultati su stigli posle više od mesec dana. Sa ove  distance  mogu da kažem da mi je to iščekivanje palo teže od samog prijemnog, ali saznavši da sam primljena, znala sam da sam ostvarila najveću želju, kaže ona.

Školska godina i u Budimpešti počinje prvog septembra, tako da sam već krajem avgusta morala da se spremam za odlazak. Nekoliko dana pred put dosta sam razmišljala kako ću se prilagoditi, ko će mi biti cimerke u đačkom domu za devojke koji je smešten do same gimnazije i kako će izgledati moj “novi” život. Kako je školska godina počela, počelo je i moje navikavanje na potpuno novo druśtvo, okruženje, novi dom i grad. Mogu da kažem da je svaki dan tokom prve godine bio drugačiji i činilo se veoma uzbudljivo živeti u tolikom gradu gde je sve nepoznato. Pored novog grada, ušla sam i u tok drugačijeg sistema školovanja, navodi Božićeva.

Srpska gimnazija u kojoj Kristina uči funkcioniše kao i svaka državna gimnazija u Mađarskoj, a nastavni plan i program su delimično isti. Jedina razlika je što se nastava, osim na mađarskom odvija i na srpskom jeziku. Po njenim rečima, postoje i dodatni predmeti poput plesa i nardopisa koji su uvedeni kako bi se očuvala srpska kultura i tradicija u Mađarskoj. Čitav sistem školovanja ocenjuje kao dosta uređeniji nego u Srbiji jer se kako nas uverava apsolutno svako pravilo koje postoji i poštuje. Sama pravila su drugačija od onih u Srbiji ali ih se pridržavaju svi – od direktora do učenika. To je na mene dosta uticalo i mogu da kažem da mi je na neki način, uvelo red u život, uverena je Božićeva.

Direktorka moje škole često kaže da je Budimpešta grad velikih mogućnosti ali i velikih opasnosti, sa čime bih se ja definitivno složila. Grad je prelep i baš veliki, i što se tiče nas srednjoskolaca, daje više mogućnosti nego Beograd, a samim tim i Užice. Mladima koji žele to da iskoriste, pruža šansu da dosta napreduju u različitim oblastima – od obrazovanja i kulture, do sporta i druženja. Zbog svega toga, od nas se očekuje i veća odgovornost, pa tako bar dok smo gore, možemo da zaboravimo na noćne izlaske i slične vrste provoda koje imaju naši vršnjaci u Srbiji, jer  pre svega, moramo sačuvati sami sebe, samosvesno ističe Kristina.

Zbog brojnih obaveza i daljine Kristina u rodno Užice ne dolazi često, već to čini tokom tri velika raspusta u toku godine.  Obavezni dolasci su su na jesenjem raspustu koji je u drugoj polovini oktobra i koji traje dve nedelje, zatim na zimskom -od polovine decembra do krajem januara i na prolećnom koji traje od 10 do 14 dana i obuhvata Vaskrs.

O organizovanosti  život učenika najbolje govori činjenica da je kućni red za boravak u školi i Tekelijanumu ispisan na čak 30 strana.  Učenici koji žive u domu imaju izlazak do 21 čas svakog dana, a ako se nastava ne održava narednog dana(zbog radnih subota) onda do 21 čas i 30 minuta.

Za razliku od drugih srednjoškolskih internata, boravak u ovom pri srpskoj gimnaziji u Budmipešti se ne plaća, već roditelji imaju mesečni trošak samo za ishranu.

Postoje i organizovani odlasci na koncerte i u pozorište, različita kampovanja, a pojedini učenici gimnazije nastupaju i u Srbiji na raznim manifestacijama.

Moj sledeći korak je naravno odabir fakulteta, a opciji su razne. Od povratka u Srbiju, do ostanka u Mađarskoj ili studiranja negde drugde, a ja sam još uvek u procesu razmisljanja. U jedno sam sigurna, šta god da odlučim, iza sebe ću imati jedno nezaboravno iskustvo koje većina mojih vršnjaka nije proživela.

Inače, prvu zgradu Tekelijanuma podigao je 1838. godine grof Sava Tekelija i namenio je za školovanje siromašnih i najboljih đaka i studenata srpske nacionalnosti. Stara zgrada Tekelijanuma srušena je 1907. godine i izgrađena je nova. O prestižnosti srpske gimnazije u Budimpešti i života u Tekelijanumu dovoljno je reći da je ovde izvesno vreme stanovao i Nikola Tesla, ali i pesnik Laza Kostić, dok je upravnik tog zdanja jedno vreme bio jedan od naših najznačajnijih pesnika Jovan Jovanović Zmaj.

Izvor: uzickarepublikapress.rs

3 KOMENTARA

  1. Како ствари иду, српска традиција ће дуже опстати у Пешти него у Београду. Jo éjszakát, szep álmokat… – лаку ноћ, пријатне сне, у плавом сну пољуби ме…

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime