“Ulizice – to su za mene najgori ljudi na svijetu, najštetniji, najpokvareniji. Oni podržavaju svaku vlast, oni i jesu vlast, oni siju strah bez milosti, bez ikakvog obzira, hladni kao led, oštri kao nož, kao psi vjerni svakoj državi, kao kurve nevjerni svakom pojedincu, najmanje ljudi od svih ljudi. Dok njih bude nema sreće na svijetu, jer će uništiti sve što je istinska ljudska vrijednost”
Meša Selimović: “O ulizicama”
“Najsvečanije” Užice je ovog 9. oktobra proslavilo Dan grada, kažu, svečanije nije moglo biti, jer je Užice svojom posetom udostojilo čak četiri ministra: Gašić, Ljajić, Udovičić i Selaković. I nikada više u poslednjih dvadesetak godina nije na jednom mestu “izašlo” iz užičkih čelnika toliko ulizištva, toliko udvorištva, da je “zasmrdeo”i svaki ćošak velike sale Narodnog pozorišta gde je održana svečana akademija.
Primer prvi:
Gradonačelnik Užica Tihomir Petković, dugogodišnji predsednik užičkog DSS-a, a od pre dve godine vrli naprednjak, u obraćanju gostima više puta pozdravlja prisutne ministre, “objašnjavajući” da je Užičanima velika čast što su baš to veče četiri ministra među njima, ali posebno gradonačelnik izdvaja Selakovića:
“Ponosni smo što su četiri ministra danas sa nama. To je jasna poruka da je premijer Vučić uz Užičane. U ime svih Užičana želim da izrazim posebnu zahvalnost našem ministru Nikoli Selakoviću, jer bez njegovog znanja, energije i posvećenosti svom radu, najveći deo onoga što smo radili u prethodnoj godini ne bi bilo moguće. Učinićemo sve da mu narednih godina budemo dostojni pratioci na putu da Užice učini lepšim i boljim mestom za život.“
Bravo Selakoviću, nismo znali da nam život u Užicu zavisi od tebe i tvoje energije. Ali, polako, tu se ne završava gradonačelnikovo ulizištvo.
Primer drugi:
Kao i svake godine, grad Užice dodeljuje zaslužnima priznanja, nagrade, povelje, plakete… Specijalno priznanje i ove godine dobio je ministar Gašić, a priznanje je za doprinos Vojske rešavanju problema vodosnabdevanja u Užicu. Priča datira sa kraja 2013. godine kada je Užice ostalo bez pijaće vode. Pronađena je rešenje u novom vodotoku, a Vojska Srbije je sa svojom mehanizacijom tokom janura i februara 2014. godine završila neophodne građevinske radove. I sve je to za pohvalu, da isto priznanje Vojska, odnosno Gašić nije dobio prošlog oktobra. I evo, gle, ministar Gašić dve godine za redom dobija specijalno priznanje od Užičana.
Nije tu kraj “svečane priče” Gašića i Užičana. Pošto cela Srbija zna da je aktuelno rukovodstvo u Užicu bilo nesposobno, odnosno nije želelo (nema provizija, nema drpanja, nema naduvavanja računa) da ulazi u investiciju izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, što je projekat EU, za koji je trebalo da se dobije 15,2 miliona evra i reše veliki ekološki problemi, ministar Gašić je pokušao da uteši Užičane kako će Vlada Srbije učiniti sve da se reši ovaj problem, jer “grad Užice ima čvrstu podršku Vlade Srbije.” Reče, to ministar Gašić, sred Užica, i osta živ. Ali, ne lezi vraže, ponizno užičko rukovodstvo je želelo od Gašića priznanje da će im pomoći u drugom velikom projektu koji ne sme da propadne, jer “ idu izbori”. Reč je o otvaranju takozvanog “integrisanog univerziteta” u Užicu. Poslednjih meseci “pronosi se glas” užičkom čaršijom da ni od ovog projekta nema ništa, jer mlađani ministar Verbić nije saglasan. I sve nade užički naprednjaci polagali su u Gašića. A on na svečanoj sednici ovako doslovce reče:
“Mala Srbija ne može da ima toliko univerzitetskih centara koliko bi lokalne samouprave želele. Zato se manje sredine moraju priključiti postojećim univerzitetskim centrima i tako privući studente u svoje gradove. Najbolje rešenje je priključenje Užica centrima u okruženju kao što je Kruševac učinio sa Nišom.”
Eto ga sad Gašiću! Užičani te hvale, gledaju u tebe kao u Boga, dodeljuju ti specijalna priznanja svake godine, a ti tako. Užice, priključi se Kruševcu!
E, pa neka , drugi put Užičani nekad vode računa kome se ulizuju, i koliko! Ni u vreme komunističkih potrkuša i poklisara nije bilo ovoliko ulizivanja ministrima, i ostalima “gore”.
A da većini Užičana nije “prijao” Gašićev dolazak u njihov grad govori podatak o brojnim komentarima na lokalnim portalima. Sa portala regionalne radio stanice “Radio Luna” prenosimo dva:
Gašiću dodeljujete priznanje, a helikopter zaboravili? Dođe, reče da nema univerziteta u Užicu a mi mu se zahvalismo.
Tužni smo ti mi… Buraz iz Užica (neregistrovani)
Ko je zvao na svečanu sednicu ministra Gašića? Kakve veze on ima sa nama i kako je on doprineo Užicu? Pored toga što je ubedljivo najgori ministar u Vladi sa najviše afera, optužbama za korupciju, čovek koji je od keramičara napredovao do ministra, on nam poručuje u sred Užica da nećemo dobiti Univerzitet i da je rešenje da šaljemo našu decu u druge regionalne centre. Verovatno je mislio da treba da šaljemo decu u njegov Kruševac. E moji Užičani šta smo dočekali da nas jedan keramičar iz Kruševca ponižava i to na 686. rođendan našeg grada. Turci vraćajte se sve vam je oprošteno! (anonimus zahvalan)
Priča o duhovitim, pronicljivim, mudrim, snalažljivim i slobodnim Erama više ne važi. Brisali je svi pomalo, najviše i najbrže naprednjaci. Ma, da ipak ne brinemo, danas je gore nego juče, ali bolje nego sutra!
Po Jovanu Cvijiću, “u našim krajevima, pod specifičnim istorijskim i kulturnim uslovima, formirao se osobeni etnopsihički tip, a to je centralni tip, za koga je karakterističan „rajinski mentalitet“. Sindrom osobina rajinskog karaktera čine crte: plašljivost, fatalizam, potuljenost, pakost, nepoverljivost, pragmatizam, lukavstvo, egoizam, čulnost, slepa odanost gospodaru, poniznost prema moćnima i surov odnos prema nemoćnima, kao i moralna mimikrija.”
Novka Ilić
Da je Tihomir Petković podržao kandidaturu gospođe Ilić za mesto direktora Gradskog kulturnog centra ovog teksta ne bi bilo. I nekako autor zaboravi da pomene donaciju Ljajićevog ministarstva za odmaraliste, donaciju Udovičićevog ministarstva za sportsku halu, donaciju Kineza koje je doveo taj isti Selaković za dečji vrtić…ko zna možda se ministri i Kinezi ulizuju gradonačelniku…