Vaga

0
791
Foto: pixabay.com

Ležim u sobi, nisam sam.U drugom krevetu spava na pola oka jedan od trenera našeg kluba. Čuva me. Pazi da slučajno nesvesno ne ustanem preko noći, napijem se vode i prebacim potrebnu težinu za svoju kategoriju. San nikako da dođe a bio bi spas. Prestao sam da ližem usne jer ionako nema vajde. Sve je suvo k’o barut’, čak i jezik.

Računam koliko ću “kalirati” preko noći sa težinom na prazan stomak. Ne više od 350 grama. Na dijeti i u sauni sam pet dana ali sad me je već stiglo i na granici sam izdržljivosti. Razmišljam:

Ako bude trebalo ujutru ću i žvaku malo da žvaćkam, pa pljuc-pljuc, a  obavezni ‘je mali jutarnji piš’. Biću dobar na vagi, tešim se. A posle merenja… jaoooo brateeeeee, prvo ću litar Jupija da popijem a kad krene klopa, mmmm! Najbolje da uzmem mešano meso, jer tu ima svega po malo, pa onda krkenzi. Ipak sam se refleksno obliznuo suvim jezikom što je bila neprijatna greška. Samo kad bih zaspao i prestao da se prevrćem.

Gledam trenerov krevet. On se ne pomera, kako je moguće, čak i ne hrče? Trebalo bi  hm, ma ne spava stari lisac garant.

Posmatram sebe sa poluotvorenim ustima i poluzatvorenim očima dok stovremeno gledam kroz prozor osmog sprata hotela i vidim parking i trafiku pored autobuske stanice?

Onda ponovo bacim pogled u sobu gde i dalje ležim nepomično, ali sad savršeno dobro znam da ovo što uočavam, kada budem pričao sutra neće zvučati i izgledati tako neverovatno kao što je sad. Ne smem da napravim ni najmanji pokret jer znam, narušiću ovo čudno, ali i opasno stanje mog bića. Bojim se nestaće. Želim da potraje moje balansiranje između dva vidika i dva sveta, tamo i ovamo, ljuljam se kao perce na vetru ili kao jezičak na našoj vagi.

Razgledam sa prozora čas u dva tela u sobi koja spavaju, čas dole na ulicu u mrak.

Nešto me vuče da odem dalje ali i plaši.

Zbunjuje me misao da ako sam ja taj dole što spava, kako onda mogu da vidim u istom trenutku i sebe i autobus na ulici? Rano ujutro probudilo me je blago drmusanje trenera:

’Ajmo na kontrolno merenje da se izvagaš“, reče hrapavim glasom.

Nenad Simić – Tajka

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime