U petak uveče reporter RTS u Drugom dnevniku nas je obavestio kako u valjevskom porodilištu imaju sve – samo im nedostaju ginekološke stolice, kreveti za bebe, šest CTG aparata, radio-nož sa nastavcima i porođajni i operativni stolovi. Eto, te sitnice, inače sve imaju.
Još nas je RTS informisala da je jedna humanitarna organizacija pokrenula akciju za nabavku opreme, a lekari su (i gradonačelnik) diskretno pozvali Valjevce da pomognu obnovu ginekologije i porodilišta.
Reklo bi se da su promašili adresu, zar o opremanju bolnica ne brine država? Otkud sad to da opremljenost porodilišta zavisi od dobrovoljnih priloga građana? A šta ćemo ako se potencijalni donatori ne odazovu?
Kako to da pored suficita u državnom budžetu nema para za ono što nam je najveća briga. Ministar zdravlja nas svaki čas izveštava šta je sve nabavljeno za srpsko zdravstvo, koliko je para potrošeno, pa i o planu novih ulaganja. Reklo bi se da sve cveta, a valjevsko porodilište nema krevete za bebe.
Možda se odgovori na ova pitanja kriju u informaciji koja na prvi pogled nema nikakve veze sa zdravstvom. Novinari NIN, a oni retko greše, obavestili su nas dan ranije, da iz naše državne kase ode u ambis još 50 miliona evra. Toliko Srbija treba da plati investi-torima iz Belgije i Austrije za dva izgubljena spora pred Među-narodnim centrom za rešavanje inve¬sticionih sporova.
Koliko je to novca najbolje ilustruje podatak da je u obnovu i izgradnju Kliničkog centra u Nišu, uključujući i nabavku nove opreme, uloženo 50 miliona evra. Sve sa provizijama. E mi ćemo jedan ceo klinički centar sada da bacimo u provaliju. I onda je normalno da država nema za porodilište.
Na ovom mestu prošlog vikenda pisao sam o arčenju narodnog novca (“Zbog ovakvog rasipanja smo siromašni”) i nije mi bila namera da nastavljam temu. Ali srpske vlasti svakodnevno pišu nastavak te priče.
Mi smo do sada na sudske sporove, što pod ovom što pod prethodnim vlastima, izgubili više od 170 miliona evra. A biće sigurno još tužbi. U većini slučajeva mogli smo da na miran način i jeftinije rešimo svaki slučaj. Ali ne, mi se inatimo.
Kao da u tim našim porazima ima neke zakonomernosti. U nekim sličnim situacijama u okruženju bilo je opravdanih sumnji da je neko iz vlasti namerno išao u unapred izgubljene sporove. I posle je dobio svoj deo kolača. Dakle, korupcija i kriminal u oblandi sudske odluke. Nemam dokaze ali ne bih isključio mogućnost da to maheri i ovde rade.
Da nam kojim slučajem Dunav donosi novac i to bi nam bilo malo da pokrije sve štete mudrih vlasti. I zato nema, a teško da će i biti para za porodilišta.
Milenko Vasović
Izvor: BIZLife
