Vaskrs i Košare

1
1149

maxresdefault-700x492Kad god se pravoslavno srpsko srce sprema za najradosniji hrišćanski praznik nekako istovremeno ga obuzima i strepnja. Poznavajući kakvu vrli „demokratski“ zapad ima dušu, ne možemo mirno da spavamo. Odlično poznavajući da ta zapadna zver na mestu duše ima samo santu leda svetosavac zna da mora biti na oprezu. Na budnost svetosavce podseća 16. i 17. April 1944. Prvi i drugi dan Vaskrsa pri samom kraju Drugog svetskog rata Beograd i Srbija zauvek će pamtiti. Nemoguće je izbrisati to aprilsko bombardovanje Beograda koje su izvele takozvane „savezničke“ snage sa preko 600 bombardera,  čiji su glavni deo pripadao 15. Američkoj vazduhoplovnoj floti sa bazom u Fođi na jugu Italije.

Valjda je to bila ta poznata zapadna zahvalnost Srbima. Zahvalnost za najveće spasavanje savezničkih pilota u vreme Drugog svetskog rata. Saveznici su nam uputili veliko hvala kako samo oni umeju vršeći  sa 3000 – 5000 metara tepih bombardovanje našeg glavnog grada naravno ne birajući ciljeve. U tom tada potpuno neprimerenom bombardovanju porušene su bolnice, fakulteti, biblioteke, crkve, stradali nedužni civili a postoji i tvrdnja da je na jednoj od bombi koja nije eksplodirala stajao natpis „srećan uskrs“. „Saveznički i prijateljski“, hvala im stvarno nije trebalo.

U mržnji ka pravoslavnim Srbima i njihovom svetosavlju ustaše kao i uvek nisu dozvoljavale da zaostaju. Neće nikad Srbi zaboraviti krvave Vaskrse iz Prebilovca 1941, Bijelog polja nadomak Debeljače 1942. Teško je i opisivati ta zverstva a kamoli uopšte shvatiti da je ljudski mozak sposoban za tako nešto, naravno to su radili uz podršku uvek ka nama „prijateljske“ Nemačke. Ipak smo se posle tolikih godina u kojima su nam ubijali dušu, posle skoro pola veka pod komunizmom a bez Gospoda polako ponovo krenuli da se sabiramo i Obožimo. Onda kada smo pokazali da ni prisila, ni ubujanja, ni zverstva, ni politička i ideološka lobotomija nije uspela da uništi dušu svetosavca, zapad se ponovo setio da nam „čestita“.

Ne verujem da je neko zaboravio drugi dan Vaskrsa 1999 i „herojski“ napad NATO avijacije na putnički voz u Grdeličkoj klisuri. Taj napad je bio samo nastavak njihove čestitke svetosavcima sa kojom su krenuli 24.marta ne preskačući ni Veliki petak. Tog 9.aprila 1999 ujutro oko tri sata krenuli su sa artiljeriskom paljbom iz pravca Albanije ka pravcu Košara. U prvom naletu učestvovali su pripadnici terorističke OVK njih preko 1.700 uz svesrdnu pomoć artiljerije pripadnika francuske Legije časti. Opet su Francuzi pokazali svoju čast napadajući sa teroristima na manje od 200 srpskih vojnika branioca svoje Otadžbine. Naravno ne smemo izostaviti ni NATO alijansu koja je sa američkim Zelenim beretkama, engleskim instruktorima i avijacijom davala svesrdnu podršku teroristima i „časnim“ legionarima.

Cilj napada bio je pokušaj presecanja komunikacije VJ i pokušaj kopnenog zauzimanja šireg prostora Metohije. Košare nisu izabrane slučajno već zbog vrlo specifične konfiguracije terena. Položaj same karaule nije dozvoljavao dopremu ozbiljnije borbene tehnike sa srpske strane što nije bio isti slučaj iz pravca Albanije, neprijatelj je to odlično znao. Uzevši u obzir činjenicu da se u NATO bazi u Tropoji (Albanija) bile već stacionirane ozbiljne snage Alijanse, sa 30 tenkova, 26 helikoptera tipa „apač“ kao i oko 12.000 neprijateljskih vojnika namera je bila sasvim očigledna.

Da Vas podsetimo:  Ova je drama počela na Kosovu

Od vojske koja je bila stacionirana u Tropoji 5.000 vojnika činile su snage NATO-a. Među njima najviše kako je već napomenuto američkih Zelenih beretki, francuskih legionara kao i veliki broj britanskih instruktora. Sami britanski instruktori radili su direktno sa teroristima i albanskom vojskom. U prvom momentu napada u karauli se nalazilo samo sedam srpskih graničara ali je njihovo junačko držanje i vojno umeće omogućilo dovoljno vremena za prebacivanje na planiranu drugu liniju odbrane.

Naravno „junački“ zapad je to povlačenje sedam srpskih heroja na drugi položaj odbrambene linije i njihovo zauzimanje karaule koju je bilo nemoguće odbraniti u tom momentu prikazao na svim medijima kao neverovatnu pobedu NATO-a. Vreme je pokazalo da je to bio iako nikakav ujedno i poslednji uspeh koje će združene snage terorista i NATO alijanse postići.

MRTVA STRAŽA SA KOŠARA

Lutajući svetom zemljom,
gde odavno nema mira,
pratio sam uske staze
lovaca i pastira.
Od ljudi sam sklanjao se,
da zlikovci me ne bi čuli,
put želja dovede me
u hodočašće karauli.

Al’ prevari me Božje vreme,
mrak na putu uhvati me,
zgradu svetu ja ugledah
u sumraku, usred zime.
LJubim zidove ruševine,
suze ne znam sada skriti,
ja po mraku ne smem nazad,
ovde moram prenoćiti.

Vatru palim od suvog lišća,
tu gde beše spavaona,
polusrušen zid zaklanja,
ne vidi se spolja ona.
Pokušavam da se zgrejem,
od studeni dok se sklanjam,
ipak, ne kajem se što sam doš’o,
već noćima ja je sanjam.

Vuk se začu u daljini,
i fijuk vetra koji duva,
a ja sam u planini,
ne bojim se – Bog me čuva.
Gluvo doba, ponoć prođe,
tmina ovde tajne krije,
dok ceo svet spava, sniva,
tad se bude Prokletije.

Ožive karaula.
Sve utvare Bog da prosti,
na njima su uniforme
naše vojske iz prošlosti.
,,Ko ste vi dobri ljudi?,,
glasom strah se meni stvara
„Ne boj se, mi smo straža,
mrtva straža sa Košara.“

Tad ugledah oko sebe
svako svojim putem ide,
mladi momci čednih lica
kao da me i ne vide.
„Kojim dobrom dođe brate?“
trgnuh se na glas dečaka,
„ovde retko i danju svrate,
a kamoli usred mraka.“

„Uglavnom su to šverceri
što beže iz Albanije,
mnogi od njih što dođoše
ne napustiše Prokletije.
Ali i njih je sad sve ređe,
zbog toga je ovde tama,
živi više ne dolaze,
sad pripada ona nama.“

„Vidim naš si, našeg roda,
kako si stig’o dovde,
Hajde reci sada nama,
Što si došao? Šta ćeš ovde?“
„Došao sam“ – odgovaram,
a srce mi od straha bije,
„da se Bogu ja pomolim
na mestu vaše pogibije.“

Da Vas podsetimo:  Bez prava na slike, knjige, novine

Tad utihnu karaula,
u svom su poslu stali,
graničari tužnih lica
u mene su pogledali.
Uplaših se te tišine,
uz kičmu mi krenu zima,
kao da sam i sam mrtav,
streljan njihovim pogledima.

„Otkud znaš da smo mrtvi?“
progovara tad utvara,
pa se smeh zaorio
odjekujući sa Košara.
„Šalim se. Znaš da jesmo.
Svako od nas u smrti spava,
ali drhtimo svake noći,
bojimo se zaborava.“

,,Eto ja sam imao majku,
što je mene srećom zvala,
na put često gledala je,
mene nije dočekala.
I imao sam trudnu ženu,
sa njom sam snove snio,
rodila je meni sina,
sin me nije zapamtio.“

„Vidiš li onog tamo,
svi mu pomreše kad su čuli
da su mu gore u planini
vukovi telo rastrgnuli.
A jauke koje čuješ,
taj nam se vratit’ želi,
njega su još živoga,
u lancima k’o psa odveli.“

„Ne žali niko od nas
što je svoj život dao,
ja bih se opet, kad bih mog’o,
za Srbiju žrtvovao.
Ali ne želim ćutati više
o nepravdi što nas davi,
mi smo srpstvu sve predali
a srpstvo nas zaboravi.“

„Grobovi su rasuti nam
njih paziti niko neće,
kad nas naši zaborave
ko će za nas paliti sveće.
Samo drugovi što su živi
prisete se tokom razgovora
o danima zajedničkim.
Nego brate sad’ će zora,“

„Hajde kreći, brzo idi,
nek’ ti put prođe u sreći,
o nama piši, pričaj,
al’ više se ne okreći.
Ne dolazi, ne traži nas,
legenda se rečju stvara,
Srbiju pozdravi nam
od mrtve straže sa Košara.“

Probudih se sav u znoju
od vatre tek dim osta,
prisetih se prošle noći,
neka im je zemlja prosta.
Palim sveću, Boga molim,
suzno oko nadu traži,
ja vas neću zaboraviti,
zavet dajem mrtvoj straži.

Slava palim herojima Košara!

                                                                            Nenad Milkić

Na početku vazdušne agresije vrhuška NATO snaga je bila sigurna da naša vojska nije u stanju da izdrži više od tri dana. Kada se prepotentnom i osionom zapadu plan počeo da raspada kao mehur od sapunice jer se Srbi nisu uplašili i predali a kapitulacija im nije padala ni na pamet kreću u pokušaj kopnene ofanzive. Nadmeni i potpuno sigurni u silu i snagu koju poseduju ali kao i uvek bez časti krenuli su da zajedno sa teroristima Srbima čestitaju Vaskrs. Kako je tih dana bilo na Košarama može se shvatiti po rečima sada penzionisanog potpukovnika a tada učesnika borbi LJubinka Đurkovića:

„Bile su to strašne slike, goreli su i nebo i zemlja. Čuli su se jauci ranjenih, od projektila su bila presečena i stara stabla prečnika i do jedan metar, ali linija fronta nije pomerena. Imali smo informacije čak i iz komande NATO o dejstvima avijacije od naših obaveštajnih struktura, tako da smo parirali maketama simulirajući lažne položaje za koje je njima trebalo i po dva dana da bi ih razotkrili, a do tada bi dejstvovali po njima. Zbog toga smo uspeli da svoje materijalne i ljudske žrtve svedemo na najmanji nivo.

KARAULA-KOSARE-SRPSKI-GLAS-1024x637U Odbrani srpske zemlje pomoglo je umeće i hrabrost srpskih vojnika kao i ruskih dobrovoljaca ali i domišljatost otvorenog uma kakvu može da ima samo svetosavska duša. Sem pomenutih maketa koje su NATO „genijalce“ zavaravale možda vredi pomenuti recimo i način komunikacije. Posedujući mnogo bolja i modernija tehnička sredstva neprijatelj je uspevao da prisluškuje i skida komunikaciju srpskih jedinica, čime je sve poteze znao unapred. Kao i uvek kada nema rešenja na scenu stupa srpska domišljatost.

Da Vas podsetimo:  Ženama koje su „samo“ supruge i majke

Jedan od oficira setio se da angažuje dvojicu Roma inače pripadnika vojske. Oni su na romskom radio vezom komunicirali i navodili akcije VJ. Ovo je do kraja rata ostala enigma za teroriste i njihove NATO saveznike. Verovatno im je istu ili bar sličnu nepoznanicu izazvalo i pojavljivanje dva srpska tenka T-55, koji nisu imali prevelik značaj u samoj borbi ali jesu u sejanju straha i panike u redovima agresora. Strah je bio u toliko veći jer se znalo da je dolazak tenkova sa te strane nemoguć. To jeste bila istina, bilo je nemoguće za sve ali ne i za Srbe. Zašto je tako znaju oni koji su čuli reči koje su pre same akcije bile upućene komandantima tenkova:

 Uz dobru pripremu imate 30 odsto šansi da prođete terenom, plus patriotizam, plus iskustvo – kreni!

Kako su tenkisti iskazali svoj patriotizam još silnije su ga iskazivali sami vojnici. Vođeni ljubavlju ka narodu i Otadžbini svakim svojim gestom podsećali su čiji su potomci. Jurišali su bez straha i zadrške u borbu prsa u prsa uzvikujući pri tom „Napred“, „Zamnom“, „Juriš“, „Ura“ ne štedeći svoje živote sve dok položaji nisu bili ponovo vraćeni. Videvši da ne može da se suprostavi srpskoj odlučnosti neprijatelj je opet pokazao svoju „čast i junaštvo“ gađajući naše položaje nedozvoljenim kasetnim bombama. Ni to zapadnim zverima u borbi protiv branioca Otadžbine nije pomoglo.

Nažalost žrtve su ipak bile neminovne. Po izjavi generala Živanovića u borbama za karaulu Košare poginulo je 18 oficira i podoficira, 50 redovnih vojnika, 13 rezervista, 24 srpska dobrovoljca kao i ruski dobrovoljac Bulah Glebovič. Svi oni su bili na ponos majci Otadžbini i podsetili nas da je Srbija uvek puna junaka i heroja.

Srbijo spremaj se za Vaskrs ali nikad ne zaboravljaj one prošle. Ne želimo da verujemo da nam neko opet sprema nove žrtve ali ne dozvoljavamo da nam izbrišu pamćenje. Pamćenje koje nam jasno govori ko su nam prijatelji a ko ne kao i sećanje na one koji su dokazali da se u Srbiji uvek rađaju novi potomci Nemanjića, Jugovića, Sinđelića, Obilića… Možda mogu da nam istope puške, topove i tenkove ali ne mogu dušu a dok ima duše Srbin će uvek iznova uspevati da vaskrsne.

Nenad Blagojević

Fond strateške kulture

1 KOMENTAR

  1. uvek su poluistine i istine činile haos.kako se ne seti da napišeš,šta je uzrok košara.kako se ne seti kako su komunisti 1941 obećali kosovo da pripoje albaniji.kako se ne seti da je za te bombe 1944 odgovoran tito i njegovi satrapi iz srbije među prvima koča popović kome ovi titovi omladinci dodeliše i ulicuu beogradu.verovatno za to što je navodio savezničke avione da bombarduju srpske gradove u kojima ne strada ni jedan nemac već srpska sirotinja.kako se ne seti da se upitaš ko dovede do toga da srpski mladići ginu i da budu osakaćeni,bez ikakve potrebe.da roditelji ostaju bez dece koja su morala da idu po naređenju,a da komunističkih funkcionera se šetaju po beogradu.kako se ne seti da se zapitaš,kako to da ta alijansa ne bombarduje ,švajcarsku,italiju,austriju,nemačku,bugarsku,rumuniju,nego samo srbiju,avganistan,irak,i ostalu kalakurdiju.kako se ne zapita ko to onog martinovića proglasi za pedera,kada su mu arnauti nabili flašu u zadnjicu,jer nije hteo da proda zemlju arnautima,koji su došli iz albanije pre 1999,kome su zvanično kosovske policijske institucije od naših para kupovale srpsku zemlju i njima poklanjali.sve ovo što sam naveo,ima dokumenta,ništa nije izmišljeno.na srpskoj krvi se održavate.imalo bi o tome danima da se piše,al ima vremena.skoro svaki dan vi komunisti nađete po neko opravdanje za vaše nečasne radnje,jer nikada niste imali časnih.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime