Vaskrs, praznik Vaskrsenja Hristovog ove godine slavi se 28.aprila

0
487

Za pravoslavne vernike 11. marta ove godine, počinje Veliki post.  Vaskrs , praznik Vaskrsenja Hristovog, ove godine slavi se 28.aprila.

Život svakog pravoslavnog hrišćanina treba da bude podvižnički. Bez našeg duhovnog i telesnog truda, potpomognutog Božjom blagodaću, nemoguće se osloboditi sile greha i sjediniti sa Gospodom. Zato post u pravoslavnoj duhovnosti zauzima veoma važno mesto i bez njega nema napretka u nijednoj hrišćanskoj vrlini.

Na post nailazimo u mnogim religijama, mada on jedino u pravoslavnom hrišćanskom predanju dobija svoj puni duhovni smisao i ne odnosi se samo na telesno uzdržanje već podrazumeva i trud duše u vrlinama.

SMISAO POSTA

Osnovni cilj posta jeste očišćenje duše i tela od telesnih i duševnih strasti, kao i proslavljenje Boga i njegovih svetih. Pravi post, dakle, ima dve strane, telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdržanju od mrsne hrane tako i u uzdržavanju od rđavih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstava i vršenju svih evanđelskih vrlina.

Post sredom i petkom

Sreda i petak su se od najranijih dana smatrali danima posvećinim postu i molitvi. Ovi se dani poste tokom cele godine, osim u periodima tzv. Trapavih nedelja o kojima se govori u nastavku teksta. Post sredom je određen u znak sećanja na Judinu izdaju Gospoda Hrista, dok petkom postimo jer je Gospod toga dana razapet na krstu. Nepoštovanje ovih posnih dana se osuđuje 69 kanonom sv. Apostola. Od starine ovi posni dani se poste „na vodi“, dakle i bez upotrebe ulja. Kada u ove dane padne praznik sa crvenim slovom ili svetitelj čije je ime u kalendaru odštampano masnijom bojom, dozvoljena je upotreba ulja i vina. Ovi dani se mogu postiti na ulju i u slučaju telesne slabosti. Što se tiče duhovnog posta, sredom i petkom treba se više i usrdnije moliti, posebno čitajući one glave Sv. Pisma koje se odnose na izdaju Hrista, njegovo suđenje i raspeće.

Da Vas podsetimo:  Politika i oko nje aforizmi - II deo

Veliki post pred Vaskrs

Veliki post je najvažniji posni period u toku godine. NJegov osnovni zadatak jeste da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog. To je ujedno i najstrožiji post Crkve i obavezan je za sve hrišćane. U vreme ovoga posta uzdržavamo se od mesa, jaja, sira, mleka, dakle hrane sa životinjskim masnoćama. Vino u ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljem, ali i na dan sv. četrdesetorice mučenika, dok se riba može koristiti samo na Blagovesti i Cveti. Svim ostalim danima posti se „na vodi“, a pogotovo strogo sredom i petkom. Po slabosti se u nedeljne dane osim srede i petka može razrešiti ulje, ali sa posebnim blagoslovom duhovnika ili parohijskog sveštenika. Prva tri dana prve nedelje Velikog posta od starine se poste posebno strogo. To isto vredi za poslednju nedelju posta koju postimo „na vodi“, osim Veliki Četvrtak na koji razrešavamo na ulje i vino. Na Veliki Petak se uzdržavamo od jela i pića sve do iznošenja plaštanice, dakle do 3 sata popodne, posle čega se uzima lagan obrok „na vodi“. Takođe strogo postimo i Veliku Subotu kao jedinu posnu subotu u toku godine.

Pripremila S.K.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime