Vazduh zagađen i bez saobraćaja

4
270
Ilutracija / Foto: pixabay.com

Prva noć zabrane kretanja nakon 20 časova u Srbiji, 18. marta, sklonila je ljude sa ulica, ali je jedno ostalo – zagađen vazduh. U mnogim mestima, prema podacima sa sajta Agencije za zaštitu životne sredine, samo te noći, kvalitet vazduha svrstavan je u petu kategoriju, odnosno bio je jako zagađen. Da li je izolacija zbog korona virusa, tako, srušila tezu da je za zagađenje u najvećoj meri kriv veliki broj automobila, ili – kako predsednik države voli da kaže – “viši standard građana”?

Bezmalo dva meseca od hitnog sastanka Vlade povodom zagađenja vazduha, Srbija se pored nekvalitetnog vazduha bori i sa korona virusom. Kako su, upravo zbog te borbe, uvedene određene mere za sve građane, na ulicama je ujedno i sve manje automobila. A od večernjih časova do 5 izjutra ne sme ni da ih bude na ulicama.

Ova mera će, kako za Istinomer kaže Ognjan Pantić, istraživač na projektima u oblasti energije, klime i životne sredine u Beogradskoj otvorenoj školi, za Srbiju biti “pokazna vežba” da li na zagađenje vazduha zaista toliko utiče saobraćaj. 

Predsednik Aleksandar Vučić nas je, podsetimo, sredinom januara uveravao da je upravo saobraćaj u Srbiji kriv za zagađenje vazduha i to zbog sve višeg standarda stanovništva.

“Za onoliko je lošiji [vazduh] koliko nam je standard viši, pa se danas vozimo svi kao pojedinci u automobilu. Ne mož’ da nađete… Ja sam jutros, dolazeći na posao, u samo četiri automobila video više od jedne osobe. U svakom automobilu po jedna osoba! Pa šta treba, da uvodimo par-nepar dane?”, rekao je on.

Globalno gledano, smatra Pantić, boravak ljudi u karantinu tokom pandemije jeste doprineo unapređenju ekosistema.

“Postoji jedna zanimljiva korelacija između ovog virusa, pandemije i zagađenja vazduha – to je da je u nekim zemljama očigledno već bolji kvalitet vazduha, jer se smanjila aktivnost stanovništva. Dakle, u Kini je već primetno manje industrijsko zagađenje i zagađenje vazduha generalno, zato što su ljudi u karantinu”, navodi Pantić.

Ali kada je reč o Srbiji, pozivajući se na godišnji izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine, naš sagovornik kaže da je aktuelno stanje jedan pokazatelj onog što u tom izveštaju piše – da nije saobraćaj dominantan uzročnik zagađenja.

“Sad smo imali prilike da probamo da se uverimo da li je stvarno saobraćaj najveći problem. Mi smo videli da nije. Ljudi voze automobile i zimi i leti. Kod nas je grejanje najveći problem”, objašnjava on.

Smederevo: Iz Plana kvaliteta vazduha izostale konkretne mere

Jedan od gradova gde grejanje zaista predstavlja veliki problem je Smederevo.

Dve godine su građani Smedereva čekali na usvajanje Plana kvaliteta vazduha – osnovnog dokumenta za upravljanje kvalitetom vazduha na lokalnom nivou. Iako odobren još pre dve, Plan je usvojen tek početkom marta ove godine.

Da Vas podsetimo:  (Pre)slobodne tvrdnje jednog pulmologa

Plan, međutim, aktivisti inicijative “Crveni bedževi” donekle vide samo kao slovo na papiru. Jer, kako kažu, Skupština je ovaj dokument izglasala pod pritiskom javnosti, ali su svi njihovi predlozi ignorisani. A tražili su da se izdvoje sredstva iz budžeta da bi, od svih kotlarnica koje postoje u Smederevu, makar dve, za početak, prešle na neko ekološko gorivo.

Ipak, kako za Istinomer kaže Nataša Rašković iz “Crvenih bedževa”, iako su iz Plana izostale konkretne mere kao što su pošumljavanje, subvencije građanima za priključak na gas ili besplatan priključak, podizanje stepena informisanosti građana o zagađenju u lokalnim medijima ili postavljanje javnih semafora merenja zagađenja, bitno je da Plana uopšte ima.

“Ne možemo da kažemo da nisu ništa uradili – jesu – ali ne možemo baš ni da kažemo da su nešto uradili”, kaže Rašković.

Ovaj potez lokalnih vlasti usledio je dva meseca nakon što se ovaj grad našao na listi najzagađenijih gradova u Srbiji. Sredina januara je, kaže naša sagovornica, bila najkritičnija – na skali od zelene (koja predstavlja čist vazduh) do ljubičaste (koja predstavlja izuzetno zagađen, čak opasan vazduh), Smederevo se našlo u ovoj poslednjoj kategoriji. Ostalim danima, zagađenost je bila za nijansu manja – Air Visual je pokazivao crvenu boju za ovaj grad od 100.000 stanovnika.

Rašković: Ljudi ne znaju koliko je vazduh loš

Iako u centru grada postoji merač zagađenja vazduha koji radi, mnogi Smederevci nisu bili upoznati sa tim da im je vazduh u tako lošem stanju.

Naša sagovornica kaže da ih je ova činjenica iznenadila.

“Ljudi izađu sa bebom, šetaju bebu kad je indeks zagađenosti ljubičaste boje. Prosto ugrožavaju zdravlje rođenog deteta jer ne znaju”, kaže naša sagovornica, ističući da je cilj inicijative da se postave semafori zagađenja kako bi građani bili informisani, jer lokalna samouprava sada to ne čini, iako joj to nalaže Zakon o zaštiti vazduha.

Pantić: Tri merača, jedan radi

Kada je reč o Smederevu, Pantić kao problem izdvaja i nedostatak merača. Od tri stanice za merenje (Centar, Carina i Radinac), samo je ona koju Rašković pominje u funkciji, odnosno meri i koncentraciju PM čestica. Oni koji ne mere PM čestice, objašnjava Pantić, ne mogu da daju kompletnu sliku o kvalitetu vazduha.

Na zagađenost vazduha dobrim delom utiče Železara, ali, kako ističe naša sagovornica, to nije najveći problem Smedereva.

“Grad Smederevo ima najveći problem sa PM 10 i PM 2.5 česticama. To pokazuje izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine, koji kaže da smo mi u trećoj kategoriji. Te čestice, praktično, dolaze od čvrstih goriva. Građani su zagađivači. Problem je što svi ložimo ugalj i drva i što nemamo sistem gasifikacije. Ogroman smo grad, a samo se centar greje na centralno grejanje. Svi lože, a osim toga, i oni koji se greju na centralno grejanje – pa, toplane su na mazut. Sad vi zamislite kako je kad imate ceo grad koji se greje na goriva koja nisu ekološka. Naravno da je zimi u vazduhu – katastrofa. Dokaz za to vam je što je u zimskim mesecima broj PM čestica ogroman, dok u letnjim nije. A Železara radi i zimi i leti”, objašnjava Rašković.

Da Vas podsetimo:  Ustanak u Šapcu: „Zelenović zadužio grad sa 12 miliona evra...“

Rešenje problema vide u ubrzavanju i olakšavanju procesa gasifikacije za građane uz pomoć sredstava iz budžeta, ali i u konvertovanju velikog broja kotlarnica na mazut u tom gradu.

Bor: Mala pobeda ili mazanje očiju?

Vazduh je problem i za građane Bora. Dok se Smederevo bori sa PM česticama, za Borane je problem – sumpor-dioksid. Građani su zbog ovog problema u više navrata protestovali.

Zagađenje vazduha u ovom gradu velikim delom je uzrokovano poslovanjem Ziđina, nekadašnjeg RTB Bora, koji je privatizovan 2018. Od tada, Ministarstvo zaštite životne sredine je nekoliko puta kontrolisalo rad kompanije, da bi krajem februara pokrenulo postupak protiv kompanije, jer je u novembru 2019, kao i u januaru ove godine, ispuštala opasne materije u vazduh.

Međutim, Ilija Đuričić, aktivista inicijative “Mladi protiv aerozagađenja” u Boru je po ovom pitanju skeptičan i smatra da je postupak koji se vodi “samo potez kako bi se narodu zamazale oči i pokazalo kako se na ovom problemu nešto radi”.

“Nivo zagađenja se znatno povećao od kada je došla kompanija Ziđin. Imamo neposredna saznanja da je nivo proizvodnje povećan, a da kapaciteti topionice nisu projektovani da to iznesu. Uzrok problema svakako jeste način rada novog strateškog partnera. Mišljenja smo da je, ukoliko nisu u stanju da proizvodnju održe na nivou koji ne utiče na građane Bora, u smislu prekomernog zagađenja vazduha, onda neophodno da proizvodnju potpuno obustave ili da je svedu na najmanju meru. Bar dok ne obezbede potrebne uslove koji su u skladu sa globalnim standardima”, objašnjava Đuričić, i dodaje da rešenje vidi u tome da Ziđin poštuje dozvoljenu emisiju štetnih gasova.

Šta kaže Zakon o zaštiti vazduha?

Protesti koji su se u ovom gradu održavali, učinili su problem zagađenja Bora vidljivim ne samo meštanima, već i ostalim građanima Srbije, kaže Dina Đorđević, novinarka CINS-a, koja je pratila situaciju u Boru.

“Protesti su uticali i na lokalnu samoupravu da uđe u proces donošenja Kratkoročnog akcionog plana, dokumenta koji po Zakonu o zaštiti vazduha iz 2013. treba da ima svaka opština u Srbiji, ali Bor ga do sad nije izradio”, objašnjava Đorđević.

Prema članu 33 ovog Zakona, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave u obavezi je da donese kratkoročni akcioni plan u nekoliko slučajeva.

Da Vas podsetimo:  SNS je prva stranka na vlasti koja je predložila Zakon o poreklu imovine

Prvo, ako “postoji opasnost da nivoi zagađujućih materija u vazduhu prekorače jednu ili više koncentracija opasnih po zdravlje ljudi”.

Drugi slučaj je kada, kako piše u Zakonu, “postoji opasnost da se prekorači koncentracija prizemnog ozona opasna po zdravlje ljudi”, a nadležni organ proceni da postoji značajan potencijal da se rizik, trajanje i ozbiljnost takvog prekoračenja smanje.

I na kraju, “kratkoročni akcioni planovi mogu se, radi zaštite zdravlja ljudi i/ili životne sredine, po potrebi doneti i u slučaju da postoji opasnost od prekoračenja jedne ili više graničnih ili ciljnih vrednosti za pojedine zagađujuće materije”.

Đorđević: Novčana kazna ne rešava problem zagađenja

Iako je, prema pisanju CINS-a, Ministarstvo Ziđin kontrolisalo više puta, a propusti u radu utvrđeni su najmanje pet puta, naša sagovornica smatra da je teško oceniti u kojoj meri je protest uticao na rad inspekcije.

“Uvidom u dokumentaciju Ministarstva zaštite životne sredine, čija inspektorka proverava rad sad Ziđina, a ranije RTB-a, vidimo da je put od kršenja zakona do suda dug. Iz dva slučaja u Boru vidimo da to može da traje do godinu dana. Obično se daje šansa da zagađivač ispravi problem i smanji zagađenje.Tako je ove godine Ziđin tražio više vremena za smanjenje zagađenja, da bi ugradio dodatne mašine koje raspršuju zagađen vazduh, ali izgleda da one ipak ne pomažu. Tako da je zbog aerozagađenja u toku suđenje Ziđinu, gde može da bude kažnjen novčano. Ukoliko se to desi, važno je razumeti da to ipak ne rešava problem zagađenja jer gigantima, kao što je borski, može da se više isplati da plaćaju kazne za kršenje zakona nego da smanje proizvodnju tako da do zagađenja ne dolazi”, objašnjava Đorđević.

Inicijativa “Mladi protiv aerozagađenja”, inače, za stanje u kojem se ovaj grad nalazi krivi neodgovorno ponašanje institucija u Boru. Zbog toga, svojim aktivnostima teže da utiču na državne i lokalne institucije da rade svoj posao i brane, između ostalog, pravo građana na čist vazduh. Dok ne naiđu na reakciju vlasti, aktivisti ove inicijative rade na edukaciji mladih o problemu zagađenja vazduha, ali ne odustaju ni od razgovora sa stručnjacima i predstavnicima lokalnih vlasti.

Bilo da je reč o neadekvatnom grejanju ili ispuštanju opasnih materija u vazduh, građani širom Srbije se suočavaju sa istim problemom – zagađenim vazduhom. Kako ovaj problem, i pored toga što je formirana Radna grupa za rešavanje pitanja zaštite vazduha, nije rešen, građani su, kad se uzme u obzir i pandemija korona virusa, za sada ostavljeni da dišu na svoju odgovornost. Sa ili bez maske.

Miljana Miletić
Izvor: istinomer.rs

4 KOMENTARA

  1. Eeee deco, nemote da se delimo na one koji zive u matici i one koji zive vani
    Dovoljno je sto nas vlast deli na „drugosrbijance“ i „prvosrbijance“.
    pa na „partizane“ i „cetnike“.
    Ona tako vlada !

  2. Koje trabunjanje…sve je pomesano i babe i zabe. Navodi se u tekstu ,,Zagadjenje cele Srbije,, a zaboravlja se da je nasa planeta zagadjena i ….. Sta mislite koje drzave zagadjuju najvise? Citav tekst me podseca na pricu kako ovca muti vodu vuku, a ovca pije vodu nizvodno. Srbija treba da plati …bogatijima od sebe. Zato sto oni imaju moc i silu a i placaju korisnim idiotima (daju po neku mrvicu sa stola) da pisu i daju prazne savete ili nabrajaju cinjenice da saslepe prostotu.

  3. Зашто ми не објављујете коменар на ову тему?
    Није коректно, коментар је написан по свим правилима коментарисања!

    Драган Славнић

  4. Небо над Београдом је свакодневно ишарано траговима аеросолног
    запрашивања из необележених авиона /“кејмтрелси“/, а да нико не
    обраћа пажњу нити, у складу са “Варедним стањем“, забрањује и не
    омета лет тих аветињских авиона?!
    Који је садржај тог запрашивања зна се делимично – прах алуминијум,
    бизбут, стронцијум и још “понешто“, све “лековитије“ од “лековитијег“.
    Запрашивани смо отровима, свакако не Богојављенском и Крстовданском
    водицом!
    Одозго, са неба, ваздушног простора изнад Србије, долази нам сваковрсна
    контаминација, а “политичари“, “струка“, “Сектор за ванредне ситуације“,
    “Војска“, а посебно “Цивилни сектор“ – сви ћуте к`о заливени?!
    Каква је и која је то БАБАРОГА која долази са “неба“ о којој нико, ама баш
    нико, а ни “Брат“ Председника Кине Сија – Александар Вучић не сме “ни да
    ромори ни да говори“
    Чак ни “Истиномер“, ни ауторка горњег текста – “не говоре нити роморе“?!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime