Strane firme su sramota za Srbiju. Lir i Delfi su velike svetske kompanije (proizvodnja auto delova) koje su 2015. otvorile pogone (fabrike) u Novom Sadu. Danas imaju po oko 1500 zaposlenih. Rukovodeći kadar, kao i većina zaposlenih, članovi su i aktivisti Srpske Napredne Stranke. Aleksandar Vučić, predsednik ove stranke i Premijer Srbije, najavljivao je i do 10 000 novih radnih mesta. Jedan od uslova da budete neki šef ili šefić, u recimo Delfiju je da, ako već niste, pristupite SNS-u. To je svima poznato i zato spada u kategoriju „javna tajna”! U te dve firme šefovi su uglavnom golobradi mladići ispod 25 god. a inženjeri elektronike ili mašinstva su radnici koji rade najniže fizičke poslove.
Obe firme su dobile od države po 10 000 evra za svakog novozaposlenog – što je nelojalna konkurencija domaćim investitorima (odličnu debatu na tu temu pogledajte ovde, Mladen Obradović u emisiji “kafa sa Đukom”, početak na 20-om minutu https://www.youtube.com/watch?v=FsswMP0jRxY)..
Ovi ”darivi” novcem građana Srbije i mizerne plate radnicima,koje su i do deset i više puta ispod plata u zemljama odakle su ove firme, su osnovne ako ne i jedine motivacije da dođu u Srbiju. Vučić i njegove ekipe ovako, javno i bez stida, pokazuju kako Srbija u praksi funkcioniše: izdvojena klasa SNS “šefova” i armija gladnih, radnika koji bez obzira na završene škole ili godine života rade drugorazredne, znatno manje plaćene poslove.
Istina je da se plate primaju redovno i kreću se oko 30 000 – 35 000 dinara radnicima, a šefići i šefovi primaju od 45 000 pa naviše.
Posao je težak i monoton, stoji se celo radno vreme. Šetanje dalje od 3 metra je zabranjeno. Dosta ljudi radi neko vreme pa napusti, jer ne može ni fizički ni psihički da izdrži ovakvo robovanje. Ovo nije samo novosadski slučaj. Ovo je praksa SNS-a „poslodavca“ i to je tako ili slično gore napisanom u mnogim firmama širom Srbije.
Partijskog zapošljavanje bilo je uvek (SPS pod Slobom, DS..) ali ovakvog monopola kao danas pod Vučićem i ekipom Srbija ne pamti…
Danas imamo takoreći „partijski čiste firme“ a bez knjižice koja pokazuje da si član Srpske napredne stranke, fakultetsko ili stručno obrazobanje je neintersantno. Svi hoće da vide „knjižicu“, člansku kartu SNS, a ne diplomu…
Premijer Vučić se time ponosi i prilikom obilaska fabrike „Delfi“ u Novom Sadu ponosno je istakao da je subvencionisanje deo strategije privlačenja investitora, koji traže jeftinu radnu snagu. Još ponosnije je „podsetio“ da je Vlada povećala minimalnu zaradu za 7,6 odsto, i da od 1. januara ona iznositi oko 23.000 dinara i mudro je pitao samog sebe i sam sebi odgovorio:
„Da li je to dovoljno? Nije. Ali, jesmo li mi zaradili više i omogućili to sebi? Nismo i zato je važno da imamo što više investitora“.
Autor teksta je bivši (svojom voljom) radnik Delfija.
