Većina sajtova lokalnih samouprava bez važnih informacija

0
682

Svega trećina lokalnih samouprava u Srbiji na svojim internet sajtovima objavljuje podatke o dodatnim izvorima finansiranja, budžetskoj reviziji i realizaciji budžeta u toku budžetske godine, pokazuje izveštaj o usklađenosti veb-prezentacija jedinica lokalne samouprave, koji je objavilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, tačnije Direkcija za elektronsku upravu. Takođe, informatore o svom radu, iako to propisuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, još nije objavilo 30 opština.

2015-08-30_074814

Inače, ovo je prvi put da su analizirane veb-prezentacije lokalnih samouprava i organa teritorijalne autonomije, jer je u prethodnom periodu rađena samo analiza sajtova organa državne uprave. Vlada Srbije je u oktobru prošle godine naložila državnim organima da svoje veb-prezentacije prilagode njihovim smernicama, a Direkcija za elektronsku upravu zadužena je da periodično analizira njihovu usklađenost i o tome godišnje izveštava Vladu.

Analizom je utvrđeno da svih 169 jedinica lokalne samouprave ima zvaničnu veb-prezentaciju, ali je njihova prosečna ocena iznosi svega 130,64 (od maksimalnih 300 poena), što bi značilo da je ukupna ispunjenost kriterijuma u proseku oko 43 odsto.

Od 10 kriterijuma na osnovu kojih je rađena analiza zaključeno je da su najslabiji rezultati zabeleženi u oblasti bezbednosti, pristupačnosti sajtova, jezika i pisma prezentacije, ali i sadržaja i usluga koje pruža opština, a koji bi trebalo da budu objavljeni na njihovim sajtovima. Budući da su loši rezultati zabeleženi u ova poslednja dva navedena kriterijuma, u izveštaju se navodi da je u narednom periodu potrebno povećati transparentnost rada lokalnih samouprava.

Kako se dalje navodi u izveštaju, glavni problem pri ocenjivanju bio je to što većina lokalnih samouprava često nije na pravi način u okviru Informatora o radu definisala usluge koje pruža. Iako 139 od 169 samoprava ima objavljene informatore, tek 22 odsto njih u popunosti ispunjava ovu obavezu na način koji to predviđa Uputstvo za izradu i objavljivanje informatora o radu državnih organa.

Da Vas podsetimo:  Počinje zvanična kampanja, vidimo se na izborima

sabic
Rodoljub Šabić

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić za Istinomer kaže da je nezadovoljavajuće stanje veb-sajtova ili Informatora o radu lokalnih samouprava “ne samo očekivano, nego i direktna posledica izostanka dobrog primera i sankcija”.

“Ne možemo da očekujemo da nam veb-prezentacije ili Informatori o radu budu bolji nego kod državnih organa, to bi bilo iluzija. Izveštaj koji smo krajem godine objavili o Informatorima o radu ministarstava pokazuje da je stanje loše i zabrinjavajuće, što dalje implicira da tako nešto možemo očekivati i na nivou lokalne samouprave. Kada neki organ vlasti, lokalni ili državni, ne objavi Informator o radu, on po važećem zakonu čini prekršaj. Tri godine nije gonjen nijedan prekšilac zakona, ne samo zbog neobjavljivanja Informatora, nego ni zbog bilo čega drugog. Ministarstva pravde i državne uprave nisu gonili nikoga, a i kada to čine, rade to skromno i selektivno. U nekoliko izveštaja Skupštini Srbije ukazivao sam da je to praktično poziv na kršenje zakona”, navodi Šabić.

Iz Direkcije za elektronsku upravu na pitanje Istinomera da li je prekršajni postupak pokrenut protiv onih organa javne vlasti za koje se u izveštajima navodi da nemaju objavljene Informatore o radu, odgovaraju da je “izveštaj o usklađenosti veb-prezentacija jedinica lokalne samouprave (JLS) sa Smernicama dostavljen nadležnom Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave koje je naložilo upravnom inspektoratu da postupe po svojim nadležnostima“.

„Na osnovu informacija koje smo dobili od Upravnog inspektorata izvršen je posredni inspekcijski nadzor nad sprovođenjem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u delu koji se odnosi na izradu i objavljivanje informatora o radu, u okviru koga je od 59 organa javne vlasti zatražila izveštaj o tome da li imaju izrađen i objavljen informator o radu u skladu sa Zakonom. Na osnovu dostavljenih izveštaja u 48 predmeta utvrđeno je da organi javne vlasti imaju izrađen i objavljen Informator o radu, dok je u preostalih 11 predmeta postupak utvrđivanja u toku“, navodi se u odgovoru Direkcije.

Da Vas podsetimo:  Tepić Grčiću: Objasnite narodu zašto je EPS u rasulu

Poverenik za informacije od javnog zančaja, međutim, podseća da je u junu ove godine njegova kancelarija objavila Analizu informatora o radu lokalnih samouprava u Beogradu, koji bi, kako kaže, kao glavni grad trebalo da bude dobar primer drugima. Ali, rezultati su, ističe Šabić, pokazali suprotno.

Inače, Beograd se nije proslavio ni u izveštaju koji je objavila Direkcija za elektronsku upravu. Samo prezentacija jedne beogradske opštine (Stari grad) našla se među 10 najbolje ocenjenih.

2015-08-30_074510

Poverenik smatra da je dobra ideja to što se u izveštaju Direkcije navodi da bi trebalo izmeniti i dopuniti Zakon o slobodnom pristupu informacijama kako bi se obaveza posedovanja, ali i načina održavanja i ažuriranja veb-sajtova ozakonila, ali kaže da “sa dosta skepse gleda na njenu realizaciju”.

“Podsetiću vas da sam još pre četiri godine pokrenuo inicijativu za izmenu zakona o državnoj upravi, praktično sa istom idejom. Prošlo je tri godine bez efekta, pa sam prošlog leta formalno ponovio inicijativu, ali ona nije dala rezultat”, ističe Šabić.

Analiza Direkcije za elektronsku upravu pokazuje i da dve trećine lokalnih samouprava na sajtovima ne poseduje arhivu sadržaja, dok većina njih ne omogućava pristup svojim uslugama putem centralnog “elektronskog šaltera” javne uprave – nacionalnog Portala eUprava. Takođe, iako podatke o javnim nabavkama na svojim sajtovima objavljuje 149 opština, ovaj kriterijum u potpunosti ispunjava tek tri odsto njih, dok je procenat ispunjenosti predviđene forme za komunikaciju sa građanima još manji – 2,6 odsto.

Dobri rezultati zabeleženi su kod kriterijuma koji su se odnosili na grafičko rešenje i dizajn, navigaciju, upotrebljivost i dostupnost, domensko ime i održavanje sajta. Međutim, kada se pogledaju rezultati o potpunoj ispunjenost ovih kriterijuma, jasno je da ima prostora za poboljšanje.

Da Vas podsetimo:  Evropski sud izriče presudu o slučaju Topčider

U zaključnom delu izveštaja piše da je svega 40 od 169 lokalnih samouprava reagovalo i korigovalo nedostatke nakon objavljivanja preliminarnih ocena.

“I dalje je potrebno raditi na transparentnosti veb-prezentacija koje predstavljaju ogledalo rada organa i odnosa prema široj javnosti koja svakodnevno koristi prezentaciju za informisanje i ostvarivanje svojih prava”, navodi se u zaključku izveštaja Direkcije za elektronsku upravu.

Teodora Todorović

istinomer.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime