Veleizdajničko širenje pesimizma i defetizma

6
7873
BETAPHOTO/EMIL VAS/EV)

Odavno u srpskoj unutrašnjoj i spoljnoj politici ne postoji nikakva strategija, nikakav plan, nikakva taktika. Zapravo, Srbija više nema nikakvu spoljnu, niti pak unutrašnju politiku. Sve je krajnje ogoljeno. Srpsko političko delovanje potpuna je improvizacija – to je tumaranje po mraku i saplitanje o „nevidljive“ prepreke.

Osnovna stvar u politici, svakako je posedovanje više varijanti  delovanja ka istom cilju na širokom političkom polju. Ali, da bi se tako nešto uistinu uradilo, potrebno je da se politička situacija svakog dana analizira i uklapa i jednu opštu stratešku kartu političkih aktivnosti i ciljeva.

Opet, da bi se tako nešto postiglo, potrebno je da postoji  tim inteligentnih, politički dobro potkovanih i iskusnih ljudi, a takav tim Srbija nema. Ili možda ima, ali je takav potencijalni tim gurnut negde u zapećak, odnosno, leži neznano gde, neiskorišćen i zaboravljen.

S druge strane, ono što Srbija oficijelno ima, jesu nekakve ekipe marodera, koje su formirane na osnovu želja političkih stranaka, koje su ključna mesta u srpskoj politici predvideli za svoje kadrove, to jeste, za one ljude, koji, mahom, nemaju nikakvog dubljeg ni opšteg, a kamoli političkog obrazovanja, osim dugogodišnjeg razbacivanja i lepljenja stranačkih pamfleta i predizbornih plakata.

Ako se jedna država obaveže na nekakav put, za koji unapred kaže da nema alternativu, tada ona sebe jasno izlaže opasnosti da bude meta onih koji žive pored tog puta, kao i onih koji se nalaze na kraju takvog puta. Svet je u stalnom previranju, a u takvim okolnostima najgore prolaze oni koji svoje želje ne kriju, kobajagi, nastupajući otvorena srca.

Najgore u svemu je to što Srbija uopšte ne želi ono što navodno želi i ono za šta se deklarativno zalaže. Kad kažemo Srbija, tu podrazumevamo političku elitu koja u ime države donosi i sprovodi određene odluke ili postavlja izvesne zahteve spram drugih ili određuje unutrašnje i spoljne ciljeve.

Iako naizgled sasvim jasna, srpska politika je o svom osnovnom ustrojstvu dihotomna. Razlika između deklarativnog i željenog katkad je toliko velika da ide u sasvim suprotnim smerovima.

Na primer, poznato je srpsko političko izjašnjenje da Srbija ima nepovratno zacrtan put ka ulasku u EU. Da li je ono iskreno ili je „utilitarističko“ viđenje jedne države ili, pre, onih koji su izabrani da predstavljaju državu? Svakako da nije iskreno, jer politička elita u Srbiji ima samo jedan cilj, a to je vlastito opstajanje na vlasti.

Iz toga nedvosmisleno proizilazi da srpskim vlastima najviše odgovara da Srbija ostane zauvek na „bezalternativnom“ putu – i to tako da nikuda ne mrda i da nikada ne dođe do kraja takvog puta.

Mada je put ka vratima Evropske unije stalno na usnama svih srpskih lidera, počev od ulaska u novi milenijum, on nema nikakvog stvarnog značaja ni za koga, osim kao mantra kojom će se zamajavati mase. U suštini, svima je odavno poznato – i srpskim „neoliberalnim“ vođama i „evropskoj vladi“ – da Srbija nikada neće postati članica EU.

A članica EU neće postati iz više razloga. Najpre zato što su se članice NATO još 2000. godine u Bratislavi izjasnile da se „Srbija isključuje iz evropskog razvoja“. Šta to u stvarnosti znači? To znači da će se srpska ekonomija sistematski uništiti, a taj cilj je, maltene, dostignut. Finansije zemlje će biti u rukama multinacionalnih kompanija i stranih banaka (i to je u potpunosti ostvareno). Treće, Srbija će biti samo jedno haotično tržište za smeštaj prljavih industrija i za iznajmljivanje najjeftinije radne snage u Evropi (i to je već sasvim evidentno). Četvrto, temelji Evropske unije se toliko klimaju, da postoji veća verovatnoća da će se ona sasvim raspasti, nego da će doći do njenog proširenja.

Da bi se, na kraju, razorila i sama državna struktura, Srbija će biti iscepkana na onoliko državica, koliko je to realno izvodljivo. Projekat paradržave Kosovo približava se svome kraju. A ono jasan putokaz i model za dalje razaranje Srbije.

Srpski političari šire u narodu krajnji pesimizam i defetizam, indirektno tvrdeći da se Kosovo i Metohija nikako ne mogu više vratiti u ustavnopravni poredak Srbije. Ministar spoljnih poslova Srbije otvoreno kaže da „rat ne možemo dobiti„, ukoliko tražimo do Kosmet ostane deo teritorije Srbije, zaboravljajući da je KiM i danas srpska teritorija u skladu s međunarodnim pravom (Rezolucija 1244).

Zašto to Ivica Dačić čini? Zbog čega pominje rat, kada imamo međunarodnopravne argumente na našoj strani? Zašto bismo vodili rat za deo naše teritorije, koju nam UN garantuju? Pa jasno je, to on čini zato da bi sasvim zabašurio pravi put kojim Srbija treba da ide u očuvanju svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

„Rat je nastavak politike drugim sredstvima“, poznata je misao Karla Klauzevica, koja se svugde u svetu prihvata kao neporeciva istina. Dakle, nijedna politička elita, bilo gde u svetu, nikada ne isključuje mogućnost da određene političke ciljeve dovrši tim drugim, poslednjim sredstvom – ratom. Srbija je prva zemlja na planeti koja se odrekla tog krajnjeg (ekstremnog) političkog sredstva.

Iz toga logično sledi da je odricanje od upotrebe sile u očuvanju teritorije vlastite zemlje ne samo čin veleizdaje, nego je to i jasan poziv svima onima koji imaju teritorijalne pretenzije prema Srbiji, da slobodno na nju udare. To je neminovna posledica, a rezultat takvog defetističkog državnog određenja danas gledamo u Raškoj oblasti (novopazarskom „sandžaku“), a sutra ćemo isto to, neminovno, gledati i u drugim krajevima širom Srbije.

Isti pesimizam i defetizam svesno širi i predsednik države. I to je nezamislivo bilo gde u svetu, osim u Srbiji. Naime, predsednik Vučić neprestano naglašava kako se „mir mora sačuvati po svaku cenu„. Šta to u praksi znači? To znači da ćete čuvati mir i po cenu da vas udaraju, tuku, šamaraju, pa i ubijaju? Podsetimo se, na takav način se ponašao predsednik Milošević, dok su Hrvati razarali, najpre Zapadnu Slavoniju, a potom Knin i Srpsku Krajinu.

Jasno je da Srbija treba da vodi politiku mira, ali isto tako jasno je da se takva politika ne može voditi „po svaku cenu“. Zar se na takav način opet ne upućuje poruka neprijateljima Srbije da na nju krenu bez straha i oklevanja? Naravno da se upućuje.

Nereagovanje državnog vrha na provokacije suseda (albanski predsednik Rama, Izetbegovićevi ratni pokliči, Kolindino neprijateljstvo) nikako ne može biti pokazatelj nekakve „srpske snage“, kako to srpski predsednik zna da kaže (njegovo lažno i nesuvislo bodrenje: „Ne zato što smo slabi, već zato što smo jaki“).

Uz to, Aleksandar Vučić ponavlja, da je spreman da trpi uvrede na račun Srbije, opet, navodno, zbog mira, zaboravljajući da on ne predstavlja sebe, već državu. A država nema običaj, niti uopšte sme da pomišlja da trpi bilo kakve uvrede, osim ako je toliko slaba, da nema snage nikome da se suprotstavi, a nije uspela da sebi nađe moćnog zaštitnika.

D. Gosteljski

koreni.rs

 

 

6 KOMENTARA

  1. LUNE. o cemu ti govoris o cetnicima . oni su pobijeni za vreme drugog svetskor rata i posle njega. ono par nacionalnih ljudi koji su nosili obelezja srpske zrtve draze mihailovica koji je dao zivot za srpski narod imaju pravo da se bore pod oznakama boljim od ubica ssrpskoga naroda koji nose petokraku. ratko mladic se borio za sve srbe. injemu nisu smetali cetnici kao komunistima koji i danas vladaju srbijom i drze broza u beogradu koji nas je doveo do propasti stvaranjem autonomnih pokraina .

    • Hm,hmm…govorim o “ cetnicima pocetnicima “ kako su tomkrstili Brana Crncevic i Momo Kapor,neke sam, upoznao,kao dobrovoljac u RSK, 93, nisu to bile rasprave,a,zamerali su mu sto nijecdozvoljavao. “ kokarde“..a, boljeg nisu imali, od,njihovim recnikom govoreci “ komunjare“..ustase i tako to,je bila “ druga tocka“, a tradicionalno komunisti “ prva tocka““, i ako,nisu bili politicki aktivni,..zavrazliku „‘od njih“..neki,Arkani,Mauzeri,Legije..su im bili “ blizi zbog kriminala“…Ozbiljna drzava,ozbiljna vojska,ima svoju uniformu,obelezja,zastavu…i, po “ pravili sluzbe“, ne dozvoljava, hajduciju,grupa i pojedinaca,van jedinstva komande..itd,itd. Hm,hmm..danas,se gadjaju misevima,sutra ce zelenom karamelom,naziv za kasikare. Mlsdic,je sposoban,skolovan oficir,ali sa greskom, tim pomirenjem,van jedinstva komandovanja. a, u RSK, kada ga je najurio Karadzic,posetio nas je tzv princ Tomislav..“ oslobodite se, javite mi,i docicu da vam budem kralj“..humanitarna poseta,u maskirnoj uniformi,sa cigarama HB, samo za cetnicki,u brigadi manjinska “ postrojba“…itd,itd ispade “ za kralja bez otadzbine“….hebi ga brate.

    • Hm,hmm…Drugi,svetski rat je zavrsen..hebes Drazu,cuvaj zdravlje, i pisi o “ cetnicima pocetnicima“ vojvodi Seselju,vojvodi Tomi,pristavu Vucicu,razalovanom cetnickom pukovniku Velji Ilicu, “ bio sam pukovnik kod Arkana“ hvalio se Dragan Markovic Palma…koliko znam,ne deklarisu se kao Komunisti,u parlamentu pevaju sprem te se spremte za sta ? Srecom,ako ih ima,i cetnici im okrecu ledja,krce im creva,nemaju ni za “ prazan burek“ a kamoli gibanicu,da i “ mas curi niz rukave“, a i tomovaca,ne ide bas najbolje.

  2. Hm,hmm..vec sam pominjao,ali neskodi. „obnavljanje gradiva“, nas prijatelj,ruski general Ivanov ili Ivasov,slicno prezime pa neznam,jedan od navedenih sigurno,u Slavoniji,vreme oluje,nekom od Srba..“ to,je bolje za vas,vi ste mali narod,pa da,svi zivite zajedno…“ Sto se tice Ratka Mladica, kao vojnika..pokusao je “ pomirenje srpskog naroda “ , i dao prilku,cetnicima,da ucestvuju u ovoj “ Srpskoj NOB“, i,turio sebi,i vojsci RS,guju u nedra,sa sve naci ideologijom,koja im je “ istorijski svojstvena“..njemu sude,a Srpske kurve,bisanskih Srba,koje su to uradile i cute.Naravno,bilo je skupljanje leseva,sa drugih delova ratista,bolnica,pa i srpskih tela,da se nadomesti,ubedljiv broj za “ genicid“.

  3. Naivni Srbi još jedan šamar posred srpskog obraza još jedno poniženje Srba i Srbije. Sve to uz veliku pomoć Vučića i njegovog SNS-a kome sad nije jasno da je to izdajnička stranka sad je zadnji čas da to svati. Srbinu Ratku Mladiću kao i svim Srbima u haškom kazamatu smrtna kazna neke su jednostavno ubili jer imaju odobrenje od vrha izdajnika koji vode Srbiju u nestanak. Hrvati danima govore na svim tv stanicama o zločinima i genocidu Srba nad hrvatima u Vukovaru i bošnjacima u Srebrenici. U Srbiji nikome od izdajnika ne pada na pamet da brani srpski narod, ne oni su samo strani plaćenici. Od svih bivših republika SFRJ je jedina okupirana i potlačena zemlja koju vode neprijatelji preko domaćih izdajnika Vučića i celog SNS-a. Hrvati, bošnjaci i šiftari su od svojih zlikovaca uz pomoć Haga i Eu od svojih zlikovaca uradili heroje. A nama izdajnici s vlasti poručuju da su ti zapadni đelati naši prijatelji a ne Rusi. O glupi i strašljivi narode do kada ćeš trpit tuđu čizmu na svom vratu? Hrvati gubitnici u svim ratovima dobili su uz pomoć Vatikana, EU i amera svoju nacionalnu državu posle etničkog čišćenja Srba koje Vučić i SNS brane da se pominje u Srbiji. Hrvatska je država samo hrvatskog naroda a na papiru i manjina. Dok je Srbija država svih građana osim Srba kao većinskog naroda. Zapadni moćnici su odlučili da Srbi potpuno nestanu s lica planete da se unište i na tome rade dan i noć. I to uz pomoć domaćih izdajnika iz SNS-a i glupog naroda koji uporna daje glas izdajnicima. Srbi idemo prema svom nestanku ali vi i dalje samo gledajte turske serije i jedite hrvatsko smeće od hrane. Nema nam pomoći sve go kukavica do kukavice u šta se pretvorio moj narod, delite ovo po svim sajtovima, forumima, fejsbuk stranicama i grupama i gde god stignete izdaja ide dalje.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime