Velesamoizdaja

0
104

„Pod kestenom senke duge,
izdadosmo jedni druge.
Izdadosmo, bez kapare,
jedni druge za dve pare.“
(Džordž Orvel, 1984.)

Kaže mi, ispod teksta „Kako od dizanja ustanka ne dobiti kilu“ neki Anonimni, tako se potpisuje, sledeće:

silent-movie-orvel-1984„Lepo bi bilo da Autor napise ovde ono sto pise na Fejs Buku (valjda se tako kaze) o Crnogorcima (srbima iz C gore), Mojkovacu, bitkama na Vucijem dolu, Carevom lazu, o Mitropoliji crnogorsko primorskoj, svestenstvu SPC itd. Pa da vidite onda o kakvom se mrzitelju Crne Gore i trovacu brackih odnosa Srbije i Crne Gore radi. U ovim tekstovima se suzdrzava jer se boji da ne uvredi Redakciju, pa da mu ostane da pise samo svojoj druzini. Braco crnogorci , pored ovakvih ,,Prijatelja,, neprijatelji vam ne trebaju.“

Da je Njegoš nešto živ, morao bi ono „…Niko krupno ka Turčin ne laže…“ da promeni u „…Niko krupno ka Montenegrin ne laže…“. Da ne pominjem da ovako nepismen tekst odavno nisam video.

Moj Fejsbuk (valjda se tako kaže) je otvoren i svak može da vidi šta pišem. Redakciju se ne bojim da uvredim, jer slutim da o Montenegrinima misli gore od mene. Možda je pre vređam što ne kažem do kraja.

No, ako vas baš interesuje šta mislim o Crnogorcima i Montenegrinima, iza mene je preko 200 članaka, preko 1400 radijskih emisija i 4200 sati programa i malo se tu ima šta sakriti. Nikad nisam krio da su mi gadni konvertiti, bilo da su se turčili, bilo da su se komunističili, bilo da su se montenegrinili. Svako ko izda dedove, sam je sebe preveo u reptile. Opet, da su mu dedovi nešto valjali, ne bi on ni konvertirao. To je priča o kokoški i jajetu.

Što se tiče Srba iz Crne Gore, nikada ružnu reč za njih i o njima nisam rekao. O Srbima iz Crne Gore, koji žive u Beogradu, mogao bih ne jednu ružnu reč da kažem i to ne zato što su meni nešto rđavo učinili, nego što su, skupa sa svima nama, ravnodušni spram sudbine istoplemenika u Crnoj Gori. Oni čine, da se ne lažemo, i bogatiji, i uticajniji deo srpskog društva i kada bi se minimalno organizovali, mogli bi da brzo i efikasno dovedu do pada režima Mila Đukanovića, ali su previše zadubljeni u svoje kombinacije i previše vezani za svaki režim u Beogradu koji im te kombinacije omogućava.

Što se tiče onih Srba koji danas žive u Montenegristanu, verujem da im je malo bolje nego pod Turcima, a malo gore nego pod komunistima. Ko će o njima ružnu reč reći? Izdržavaju u srpstvu tamo gde je polovina već popustila, pa ne samo popustila, nego se okrenula na one koji nisu popustili.

Nesreća Crne Gore i Crnogoraca je sujeta, tako da konvertit ne može da ćuti, nego mora, iz taštine, da ne ispadne govance što je konvertirao, da naučno potvrđuje konverziju i da visoko drži podignutu glavu tamo gde bi je svako oborio. Spasonosno rešenje je-inat. Poturčio se iz inata, pa je tako postao i Crnogorac, ili Montenegrin. Onda iz inata dobio posao u državnoj upravi, iz inata mu dali kafić, iz inata napravio kombinaciju…ma, ajde’? Pao Mujo na nož, pa tako sedam-osam puta?

Anonimni, šta još hoćeš da čuješ? Da kad Crnogorac kaže „obraza mi“, ili „đecu ne video ako lažem“, već laže? Pa, naravno. Onaj ko mora da se kune, već je negde ranije njegova reč postala laka na meri. Što bi išta verovao konvertitu?

Hoćeš da čuješ da ste sujetni? To i vi znate, nije vam potrebno moje mišljenje.

bitka-na-vucjem-dolu-lubarda-petar
Petar Lubarda, Bitka na Vučjem Dolu

Da ste neistrajni, da ste kampanjci, da vas običan rad vređa i ponižava? Da vam je važnije kakav utisak ostavljate na ulici i po kafanama, nego u kući (tu izuzimam one sa Severa Crne Gore, koji više drže do reda u kući, nego po kafićima)?
Ima jedan stih, u poslednjoj Dučićevoj pesmi, u kome kaže: „…i mrtve uče sad da miruju…“. Sve vaše nacionalne ikone su srpske, od Vuka Mandušića, do Njegoša, do Marka Miljanova, pa i samog kralja Nikole. Sad ih učite da, mrtvi, miruju, da vam ne kvare kombinacije. Računate, podlo, da ćete, kad ovo prođe, kad Milo jednom ode, moći da se bezbolno vratite među Srbe, da ispričate neku tužnu priču kako su vas mangupi prevarili, a vi, naivni, naseli. Srbi, ako su ludi, neka vas puste da se opet zbratimite, a ako su pametni, neka pamte i neka ne daju da se vratite. Oni su zaslužili, trpljenjem i istrajnošću, da budu Srbi, a vi, Montenegrini, pa i Crnogorci, niste. Biti Srbin nije biti rođen sa kršetnicom SPC, već je živo svedočenje i pred precima, i pred potomcima.

Šta mislim o SPC, Anonimni? Kažeš kako najgore pišem o njoj. Nije istina, jer ne mogu toliko loše da napišem, koliko ona može loša da bude. Sa retkim izuzecima, duboko prezirem kler i to od običnog popa, do arhipastira. Kad mi neko kaže da „ima i dobrih sveštenika i vladika“, stomak mi se okrene. Zašto nema samo dobrih? Šta je zadatak: imati 10% dobrih vladika, lekara, sudija? Kakvo je to onda društvo? Ja verujem da je, u Nemačkoj, pod Hitlerom, bilo 10% dobrih popova, lekara i sudija. Taj argument, da ima i dobrih, je pre u korist propasti jednog društva, nego što je argument za vitalnost.

O Mitropoliji nikad ništa nisam napisao i ne znam odakle ti to? Ako te već interesuje šta mislim, to je da mitropolit balansira koliko može i mora, jer radikalniji stav prema režimu može da izazove reakciju i to u vidu otimanja, recimo, imovine SPC. S druge strane, takvi kao ti će se naći na suprotnoj strani barikade i jedva će čekati da se očerupa SPC. Dobar deo Crnogoraca još ide u SPC, jer je lako lagati po kafanama, ama treba se sa Bogom sresti jednog dana, a to je malo poteže. I o tome mitropolit mora da vodi računa. Mitropolit je možda pogrešio Devedesetih, kada je svaki bašibozuk krsti, ne pitajući zašto nije kršten do dvedesete, ili tridesete godine života. Taj bašibozuk je, danas, poslednji ostatak komunizma i dobar deo crnogorštine. Jedan deo, manji, je u pripadnosti našoj verskoj zajednici pronašao sebe i pretke, smirio dušu, ali veći deo je ostao ono što je i bio-konvertit.

Što se tiče bojeva na Vučedolu, Carevom Lazu, ili Mojkovcu, kakve vi veze imate s tim? Te bitke su tukli Srbi, a ne vi. Tada vas još nije bilo. Kako vas nije sramota da se kitite tuđim perjem? Ispričali ste sebi priču da ste se, pod pritiskom, u nekom trenutku posrbili i sada, kao posle teškog pijanstva, dolazite sebi i verujete u tu budalaštinu. Ili se pravite da verujete, što je svejedno. Ne, Crnogorci i Montenegrini, na Mojkovcu vas nije bilo, još manje na Vučedolu. Vi sa srpskim pobedama i porazima, sa srpskom istorijom i verom, nemate više ništa i, ako Bog da, te ne izvarate Srbe iz Crne Gore, kad padne Milo, tako će i ostati. Lično, a to nije srpska osobina, dugo pamtim i teško zaboravljam i meni se ne biste provukli kao Srbi, za dvadesetak godina. Da li će drugi tako da pamte, ne znam.

Još mi neko reče, neki Liberal, tako se potpisuje (pljuvači su uvek bezimeni), ovako:

„Milenkovicu, Turaka je bilo u Crnu Goru ali ponedje i nije ali vidi ti rodoslov svoj da ti za onih pola milenijuma nije neki aga cukunbabu koju probao jer bi po prezimenu rekao da si iz krajeva dje se taj bratski obicaj upraznjavao“.

Liberalu, ne znam kod tebe, ali na Kopaoniku nikad ni jedne džamije nije bilo, niti jednog Turčina. Kako si došao do toga da prezime Milenković ima veze sa agama koje naskaču na Srpkinje, pojma nemam, ali montenegrinska nauka može da objasni sve. Kad ste sebi objasnili da turska noga nije kročila u Crnu Goru i kad ste sebi objasnili da niste Srbi, šta tek možete za druge da objasnite?

Ne, Liberalu, Turci nisu jahali naše babe. Ima onaj vic, u kome Crnogorac leži ispod drveta, u džamadanu, pod oružjem, dok žena čeprka neku bašticu. Naiđe Turčin, sedne, popije malo vode, pojede im ručak i, na kraju, naskoči na Crnogorku, te ode. Sve u tišini. Kad je odmakao, žena veli mužu: „Viđe li što učini ovaj? Što će ti to svo silno oružje“? A Crnogorac kaže: „Zlu ne trebalo“! Liberalu, ovo je tvoj neki predak, biće? Pomisliš li nekad zašto se o nama, ovde, takvi vicevi ne pričaju?

Ali, hajde, da podelim sa Srbima, a ne sa Montenegrinima, istinu o Topličkom ustanku: posle sloma ustanka, u mom kraju su Bugari mnogo zla počinili i, između ostalog, bilo je masovnih silovanja. Deca, rođena iz tih silovanja, su pobijena, što otvara mnoge etičke dileme. I još nešto, Liberalu: nećeš verovati, ali italijanski vojnici nisu doprli do Kopaonika, da za čokoladice naskoče na moje brđanke.

milan-milenkovic-by-aleksandra-milenkovic-e1489852944598
Milan Milenković, foto – A. Milenković

Dakle, kod mene, u kraju, nema poturčenjaka, nema džamija, niti ih je ikad bilo (najbliža je bila u Kruševcu, dobrih 85km od Kopaonika), a da li su i koliko Turci dolazili u neke kaznene ekspedicije, stvarno ne znam. Kod mene u kraju nema ni turcizama u govoru, a da se nije služila vojska, verujem da bi polovina Kopaoničana umrla, a da nikad ne sretnu nekog ko nije Srbin.

I ovo, za kraj: moj deda, otac mog oca, se predao komunistima 1946. Familija ga nije prodala dve godine, ni pod batinama, niti je on, na mukama, prodao jatake. Vi, Montenegrini, Liberali i Crnogorci (u nacionalnom smislu), prodavaćete, kad Milo padne, jedni druge na dva šamara, a možda i na produžetak licence za bavljenje nekom delatnošću, za tanjir čorbe u kafani, ili makar za pravo da pipnete da je čorba topla.

Uzgred: ja imam ime i prezime, imam nekakvu biografiju, pa bi lepo bilo da, kad neko krene da kevće na mene, napiše svoje pravo ime, ka’ što potomcima italijanskih vojnika i liberala pristoji. Nemojte da se krijete iza pseudonima. Vaši stari se tukli na Vučedolu, a vi ne smete ime da reknete? Ma, nemoguće! Đe od div-heroja postadoše anonimusi?

Tekst prenet sa portala IN4S, http://www.in4s.net/velesamoizdaja/

Milan Milenković

www.milanmilenkovic.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime