Veliki prasak Dušana Kolarskog

2
515

Pre 25 godina, usred noći iz kuhinje „tri sa tri” u kovinskom stanu porodice Vere i Petra Kolarskog, čuo se prasak. Bunovni pale svetlo. Na stolu gde se mesi testo, prave banatske štrudle, kinder torte, raspadnuto kinder jaje. Dušan, njihov petogodišnji sin izbacio je iz plastičnog jajeta diznijeve junake Mikija i Šilju, ubacio eksplozivnu smesu i izveo eksperiment sa praskom. U „uzurpiranom” delu kuhinjice dečak, tek stasao za kratke pantalone, zanesen kao alhemičar, izvodio je opite za koje su roditelji mislili da će ga „to proći”. Nije ga prošlo. Kao neki nebeski znak dečji eksperiment sa kinder jajetom označio je „Veliki prasak” Dušana Kolarskog. Njegov put od briljantnog osmoškolca, gimnazijalca i čistog desetkaša na beogradskom Prirodnomatematičkom fakultetu, gde je studirajući hemiju proglašen studentom generacije. Danas Dušan Kolarski, rođeni Pančevac, odrastao u Kovinu, ima kart blanš za najprestižnije hemijske laboratorije sveta.

Majka Vera i otac Petar prevarili su se u proceni. Mislili su da će ovaj „jajoglavi” deran staviti tačku na ambicije kad završi studije i zaposli se. Danas je njihov sin član naučnog tima holandskog profesora Bernarda Feringe, dobitnika Nobelove nagrade za hemiju za 2017. godinu. Pitamo Dušana kakav je osećaj biti član istraživačkog tima profesora Bernarda Feringe: „Pa, čika Dukiću, to je osećaj velike sreće. Mogu da kažem da sa srećom nisam kuburio na svom naučnom putu. Nailazio sam na divne i inspirativne ljude, od svojih profesora hemije, do brojnih predavača u Petnici. Oni su me nesebično darivali znanjem i tako produbljivali u meni želju za naukom. Petnica je u tom pogledu jedan od retkih dragulja koje Srbija ima. Nadam se da će to i ostati…”

Da Vas podsetimo:  Novica Stojanović, maratonac međ suncokretima

Ovaj srpski „eg hed” za vreme studija u Beogradu radio je u raznim laboratorijama, kao član istraživačkih grupa. On sam reći će kako drži da je posebno mesto u njegovoj karijeri poletnog istraživača vreme provedeno u laboratoriji profesora Ognjena Miljanića, na univerzitetu u Hjustonu. Miljanić, naš čovek, usput rečeno, postdoktorat je radio sa jednim od trojice nobelovaca Frejzerom Stjuartom. Rad u laboratoriji prof. Miljanića inspirisao je Dušana Kolarskog da, posle završenih osnovnih studija sa prosečnom ocenom deset, nastavi studije na svetski poznatom ciriškom Univerzitetu ETH. Tako je popločao put do profesora Feringe. Jednostavno, nema među internacionalno priznatim velikanima hemijske nauke nijednog koji sutra neće napisati toplu preporuku kad je reč o našem Dušanu Kolarskom. To je znao i Bernard Feringa i otvorio mu vrata laboratorije u Groningenu.

I tu u jatu darovitih učenika Bena Feringe, pristiglih sa svih strana sveta, Dušan priprema doktorat. Agilnom mladom naučniku tesan je dan za pripremu sticanja te visoke akademske titule. Rad u laboratoriji i čitanje kapitalne hemijske literature ne trpe prazan hod. Mladom „princu od nauke”, kako su ga prozvali oni koji su u njemu prepoznali pupinovsku žeđ za znanjem, pomaže ogroman entuzijazam, ali i takmičarsko okruženje. Ti momci i devojke sa svih kontinenata, zajedno sa Feringom kao mentorom, tvore ambijent za najveća dostignuća.

„Mi smo jedna velika porodica, a ne samo formalna istraživačka grupa. Svi trčimo svoju naučničku trku u inspirativnoj atmosferi. U atmosferi u kojoj Feringa svojim drugarskim stavom i naučničkim autoritetom pokazuje da je moguće biti veliki naučnik i veliki čovek”, kaže Dušan.

Kad mu krajem ove godine nobelovac Ben Feringa stisne ruku u znak priznanja za odbranjenu doktorsku disertaciju, Dušan Kolarski kreće u nove akademske podvige. Čeka ga postdoktorat. Gde? Jal Kembridž, jal Oksford. Ili na nekom trećem visokorangiranom univerzitetu u svetu. Biće to slatka muka za tridesetogodišnjeg mladog naučnika koga svi vide kao značajno pojačanje za svoj tim. Taj „bel espri” iz Banata, nasledio je sportske gene oca Petra Kolarskog, poznatog kovinskog fudbalera koji je u plućima imao daha za dve utakmice. Njegov sin bio je učesnik na dvadesetak maratonskih trka u Holandiji. Za učešće na njima dobio je 18 medalja. Sve je poklonio majci Veri. A kad, na kratko, dođe u Kovin možete ga videti kako održava fizičku kondiciju trčeći dunavskim nasipom. Ta kondicija potrebna mu je kao dopunski motor za drugu veliku trku. Dušan Kolarski trči svoj naučnički maraton. Trku za najviša naučna dostignuća.

Da Vas podsetimo:  Ovaj Južnjak zarađuje 3.000 dolara mesečno i to na potpuno legalan način

Slobodan Dukić
Izvor: pancevo.city

2 KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime