Veliki Srbin koga su osudili i ponizili – Srbi

0
141
Slobodan Jovanović / Foto: Sputnik / SANU

Vek i po od rođenja Slobodana Jovanovića Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) odlučila je da obeleži i izložbom posvećenom ovom srpskom velikanu u Galeriji SANU.

Izložba će biti posvećena Jovanovićevom životu i predstaviće vreme u kome je on živeo i stvarao, kroz fotografije, delove nameštaja, portrete Uroša Predića i Marka Murata, citate Isidore Sekulić, Miloša Crnjanskog i Jovana Skerlića o Jovanoviću, kao i kroz njegovu bogatu intelektualnu zaostavštinu.

Jovanovićev život bio je ispunjen neprekidnim radom na mnogim poljima, tako da je teško reći gde je ostavio najviše traga. Po obrazovanju pravnik, izučavao je teoriju države i prava, kao istoričar opisao je vladavinu kneza Miloša, Ustavobranitelja, kraljeva Milana i Aleksandra Obrenovića; ostavio je traga i kao književni kritičar, jedan je od utemeljivača sociologije i socijalne psihologije u Srba; kroz osnivanje Srpskog kulturnog kluba ostvario se kao angažovani intelektualac, a kao potpredsednik i predsednik jugoslovenske izbegličke vlade, pod stare dane (što će ga i koštati), ostvario se i kao političar.

Izgnanstvo kao sudbina

Prvi Slobodan u srpskoj istoriji, završio je život kao što ga je i počeo — kao izgnanik. Rođen je u Novom Sadu 1869. godine, tada u Austrougarskoj, gde je njegov otac Vladimir, osnivač Ujedinjene omladine srpske, ekonomista, ministar finansija i liberal, izbegao od političkog progona, a preminuo je u Londonu 1958. godine, dok je u svojoj zemlji osuđen kao narodni neprijatelj na 20 godina robije.

„On je bio neobično plodan pisac. Bio je po struci pravnik, pisao je pravne rasprave. Zatim se bavio istorijom, tu je, zapravo, po mom sudu i najjači; sve ključne ljude od Miloša do Aleksandra Obrenovića on je opisao u svojim besmrtnim delima. Naposletku, bavio se književnošću i književnom kritikom. Takođe, ono što je posebno važno je to da je on sa (Milanom) Bogdanovićem bio tvorac srpskog književnog stila, koji je koristio i Skerlić i svi saradnici Srpskog književnog glasnika“, kaže Kosta Čavoški, predsednik Organizacionog odbora za pripremu obeležavanja veka i po od Jovanovićevog rođenja. Zbog toga ga smatra jednim od najvećih ljudi u srpskoj istoriji prve polovine 20. veka, koji je svojim delom zadužio Srbe za sva vremena.

Da Vas podsetimo:  Prva politička debata u istoriji televizije

Osuđen i ponižen

„Srbi, posleratne vlasti, ali i SANU teško su se ogrešili o Jovanovića“, dodaje Čavoški.

Nakon Drugog svetskog rata, s obzirom da je bio potpredsednik i predsednik jugoslovenske izbegličke vlade u Londonu, Jovanović je u odsustvu osuđen na 20 godina robije sa prinudnim radom, a sva imovina mu je konfiskovana.

„Čitavih sedamnaest godina njegovo ime bilo je izbrisano sa spiska članova Akademije, iako je bio i predsednik Srpske kraljevske akademije tridesetih godina“, napominje Čavoški.

Nepravda prema Jovanoviću prvo je ispravljena početkom devedesetih, kada su njegova sabrana dela, zahvaljujući istoričaru Radovanu Samardžiću, ponovo objavljena, da bi 2007. godine bio i sudski rehabilitovan.

„Dela Slobodana Jovanovića veoma su aktuelna i danas“, kaže naš sagovornik.

Kao izuzetan pisac izbegavao je strane reči, a da ne bi razbijao koherentnost stila izbegavao je i citate.

„Bavio se ustavnim pravom i zagovarao je vladavinu prava i dvodomni parlamentarni sistem. I, konačno, bavio se srpskim pitanjem. U okviru Srpskog kulturnog kluba, uoči rata, on je to pitanje pokrenuo posle sporazuma Cvetković-Maček iz 1937. godine, a to je upozorenje Srbima da, kako je tadašnja Jugoslavija počela da se razlaže (stvorena je Banovina Hrvatska), Srbi moraju da se okrenu sebi kao Srbima, da ne bi vodili toliko računa o jugoslovenstvu, nego da vode računa o Jugoslaviji kao državi, a ne o jugoslovenstvu kao nekom posebnom identitetu“, kaže Čavoški.

Izložba u SANU, čiji je autor Bojan Milosavljević iz Balkanološkog instituta SANU, biće otvorena do 27. novembra.

Izvor: rs.sputniknews.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime