Verujemo li svojim očima ili premijerovim?

Krajem prošle godine  usvojen je Budžet Republike Srbije za 2017. g. Nikada bolji! Najbolji u istoriji Srbije! Sa najvećim suficitom deficita! Pohvale su stizale od mnogih: MMF-a, Fiskalnog saveta, Saveta guvernera, ekonomskih analitičara, najpoznatijih profesora ekonomiskih fakultata (mahom sa platnog spiska države). Drugačija mišljenja, da možda stanje u budžetu i nije baš onakvo kako nam predstavljaju, retko gde se čuju, pročitaju. Zahvaljujući „Korenima“ koji objavljuju tekstove neistomišljenika vlasti, iznosim svoje neslaganje nastalo isključivo na bazi analize objavljenih podataka.

BUDŽET

Rashodnu stranu I dalje karakteriše preraspodela stredstava: za iznose ostvarenih ušteda na penzijama,  platama prosvetnim I zdravstvenim radnicima,  biće veće dotacije u javnim gubitaškim preduzećima, odakle će se izmišljenim tenderima preneti u džepove kriminalizovanog dela birokratije, zaštićenih biznismena I političara koji ih pokrivaju.  Neće biti većih promena I kod dotacija za Fond zdravstvenog osiguranja, I dalje će kriminalci u zdravstvu otimati milijardu evra godišnje kako reče predsednik Vlade na raspravi o predlogu Budzeta za 2017.g., Vlada ih neće sprečavati jer “ne mogu se pohapsiti svi zdravstveni radnici”.  Lepa poruka, kriminal u Srbiji se isplati.

Pogledaćemo prihodnu stranu, neke delove, najzanimljivije. Primetno je da evazija poreza zadržava vrlo visoki nivo od 50%, sa tendencijom daljeg rasta, u potpunosti izostaje toliko proklamovana borba protiv sive ekonomije.

CARINA I PDV

Naplata PDV na  uvozu planirana je u visini od 357 mlrd.din., 77,1%, dok su od privrednih aktivnosti u zemlji  planirani prihodi od 106.1 mlrd.din., 22.9%. NEVEROVATNO NEPOVOLJAN ODNOS!

Teoretski  nije moguće da ovakav odnos naplacenog PDV-a bude u ukupnim prihodima. Ako znamo da su uvozničke marže u proseku 50%, već u prvom sledećem koraku PDV na uvoznu robu morao bi biti naplaćen  najmanje jos  39%, što bi u ukupnoj naplati PDV-a  plan u startu bio premasen za  16%! Mnogi stručnjaci smatraju  da je odnos potpuno nepovoljan, po njima osnovni razlog je zavisnost srpske privede od uvoza. Greše!

Da li je moguce da u Srbiji ne postoje privredne aktivnosti?

U svetu, odnos prometa robe I usluga je 1 : 2. Ako bismo isti odnos primenili I u Srbiji, na 77,1% naplaćenog PDV na uvoznoj robi morali bismo dobiti jos najmanje 154,2% dodatno naplaćenog PDV-a od prometa  usluga. Postavlja se logično pitanje: gde je domaća proizvodnja? Gde je naplaćeni PDV od prometa brašna, piva I drugih alkohonih pića, cigareta, naftnih derivata, gradjevinskog materijala (cementa, blokova, gradje)?

AKCIZNA ROBA

Nelogičnosti su primetne I u planu prihoda od akciznih proizvoda. Povećanje je planirano na prometu cigareta I naftnih derivata, isključivo zbog povećanja akciza na ovim proizvodima, kao i  kod elektricne energije   zbog uvedene akcize.  Država potvrdjuje da ne želi “prstom” mrdnuti na suzbijanju kriminala: i dalje ce najmanje 200 miliona kutija cigareta godišnje na crno stizati do potrošača, kao I preko 200 miliona litara goriva, što ce budžet oštetiti za preko 300 miliona evra (primetno je povećanje utaje na ovim robama  u odnosu na protekle godine), četvrtina celokupne godišnje prozvodnje struje biće i dalje nefakturisana!

Ostala akcizna roba – I dalje će biti u vrhu liste najpopularnijih artikala za utaje akciza I PDV-a. Vlada je planirala naplatu u 2017.g. u visini od 15.5 mlrd.din., tek polovinu mogućih prihoda.  Potpuno je nejasno zašto drzava ne želi da spreči domaće proizvodjače piva (mahom u rukama stranih investitora)    da skoro trećinu svoje proizvodnje plasiraju na crno. Podaci o kapacitetima domaćih pivara, iskorišćenosti oko 40%, I potrošnji piva po glavi stanovnika znacajno se razlikuju. Slična je situacija I u trgovini kafom,skoro uvek broj jedan artikl za kriminalne radnje. Potrošnja u Srbiji dostiže 33 hiljade tona, legalan uvoz ne prelazi 25 hiljada tona. Znčajne količine ovog napitka dolaze iz Kopra, granica sa Hrvatskom je uvek bila kao sir (šuplja) za neopazen prolazak neocarinjene robe, kao I iz crnogorske luke Bar preko koje prolazi desetak hiljada tona (tržište Crne Gore troši  1 do 2 hiljade tona) koje kasnije preko Albanije I Kosova dobrim delom završe na našem tržištu. Najveći procenat robe na crno je u trgovini žestokim alkholnim pićima,  80% ide van fiskalne kase, čak 50 miliona litara! Vina na crno završi 75 mil.litara, koliko se  i legalno proda, kao po staroj narodnoj  “pola pije, pola Šarcu daje” !!!

Iz svega prethodnog se vidi da ćemo tonuti jos više, sve dublje, svetla ce sve manje biti. Kriminalci iz državnih službi ce nas uništiti, potopiti, valjda to tako I mora da bude!

POREZ NA DOBIT

Najštimovaniji podatak u završnim računima privrednika je dobit. Dokaz je gubitak srpske privrede u 2014.g. u visini od 131 mlrd.din., već sledeće 2015.g. dobit u visini od 143 mlrd. din. Zbog dnevne politike srpska privreda će u 2016.g. sigurno zabeležiti dobit, verovatno malo više od 100 milijardi – iznos mora biti zvučan. A ko će ostvariti dobit:

1. skoro 90 % malih privrednika, domaćinsko poslovanje uvek daje rezultate, razlog više je mogućnost dobijanja kredita od poslovnih banaka, gubitaši nemaju tu mogućnost.
2. firme u rukama „stranih investitora“ koji su više godina unazad štimovanjem prikazivali gubitak, sada će biti u plusu ali do visine gubitke iz ranijih perioda kako ne bi stvorili obavezu plaćanja poreza na dobit.
3. javna preduzeća koja će, u prisustvu RTS-a i Pinka, uplatiti dividendu, iz dobijenog kredita, kako bi se pokazalo da sadašnja stranačka rukovodstva ne kradu i uništavaju imovinu Srbije kao oni pre njih –  „žuti“.

Sve priče o budžetu, hvalospevima, podsećaju me na  davno napisane stihove najvećeg srpskog pesnika Zmaj Jove Jovanovića u  pesmi „Patak i žabe“ :

„hulje lepo zbore, al nitkovski rade“!

Dragan Radović