Vesna Milenković: Kazana je malo!

2
1121

Vesna Milenković 1Za više od 11 hiljada dece u Srbiji narodne kuhinje jedina su garancija da neće biti gladni. Osnovne namirnice za jedan besplatan obrok državu koštaju 48 dinara. Zbog krize sve veći broj narodnih kuhinja jedva opstaje, a nekima preti zatvaranje. Postojeći broj kazana je premali što pokazuje podatak da je u Srbiji 180 opština sa 700.000 siromašnih, dok je 100.000 ispod granice siromaštva, kaže za “Korene” Vesna Milenković, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije.  Program narodnih kuhinja je počeo 1992. godine sa 2000 obroka. S godinama i sve većom krizom u zemlji broj se povećao. Koliko danas u Srbiji ima korisnika i da li se i dalje ukazuje potreba za osnivanjem novih kuhinja.

U 2013. godini obezbeđena je priprema obroka za 34.660 korisnika u 74 sredine. Za 2014. godinu iskazane su potrebe za obezbeđivanje podrške za pripremu 35.170 korisnika u 76 sredina. Očekuje se da se CK Niš uključi u realizaciju programa narodnih kuhinja u Nišu, a takođe je planirano otvaranje narodne kuhinje u Babušnici za 200 korisnika.

Veliki broj korisnika karakterističan je uglavnom za jug i jugoistok Srbije, ali i za mesta gde lokalna samouprava ima mogućnosti da predvidi značajnija sredstva u budžetu za tu namenu, da li to pokazuje da trenutno najveći značaj imaju narodne kuhinje u ovim krajevima?

Broj korisnika opredeljen u nekoj konkretnoj sredini s jedne strane odražava stanje potrebe za odgovorom na nemogućnost građana da samostalno obezbede svoju egzistenciju pa i obezbede jedini kuvani obrok dnevno, kao i objektivne mogućnosti sredine sa druge strane, da se na tu potrebu odgovori. Zainteresovanost donosioca odluka na lokalnom nivou, objektivne materijalne mogućnosti, uvezanost i saradnja svih uključenih aktera, deo je sistema koji je neophodan za nesmetanu realizaciju programa narodnih kuhinja u nekoj sredini. Za Crveni krst, koji koordinira ukupnu realizaciju programa narodnih kuhinja u svim sredinama u kojima se realizuje, ima jedinstven značaj i Crveni krst kontinuirano ulaže veliki napor da se priprema obroka ne stavi pod znak pitanja. Koliki je napor potrebno uložiti u cilju nesmetanog rada, zavisi od objektivnih okolnosti u svakoj pojedinačnoj sredini o kojoj govorimo.

Vlada Republike Srbije finansira jedan deo narodnih kuhinja. Koliko je novca obezbeđeno za ovu godinu?

Za 2014. godinu za nabavku 10 osnovnih artikala hrane kao i celokupnu distribuciju hrane do svih sredina u kojima se program realizuje za 35.170 korisnika za devet meseci, iz budžeta R Srbije obezbeđenio je 367.638.111 dinara, kao i 177.361.889 dinara za nabavku, pakovanje i distribuciju 41.540 porodičnih paketa hrane i isto toliko porodičnih paketa higijene za najugroženije građane u 105 najsiromašnijih opština u Srbiji. Ukupna opredeljena sredstva za ove veoma značajne programe za 2014. godinu iznose 545.000.000 dinara.

Da Vas podsetimo:  Dva puta otpuštena tokom trudnoće pa vraćena, posao i zarada i dalje neizvesni

Koliko su donatori spremni da pomognu?

Postoji zainteresovanost kod društveno odgovornih kompanija, pa i pojedinaca koji iskazuju inicijativu da pomognu program narodnih kuhinja u skladu sa svojim mogućnostima. Najčešće se ona ogleda u nabavci dodatnih namirnica, koje su neophodne za pripremu obroka, a koji ne spadaju u 10 osnovnih artikala koji se nabavljaju od sredstava Vlade Srbije (luk, krompir, meso i mesni proizvodi) ili pak dodatna nabavka osnovnih namirnica kako bi kuhinja umesto devet produžila svoj rad na sve mesece u godini. Nažalost ne postoji pravilnost u donacijama ni u smislu predmeta donacije, ni u smislu dinamike. Ponekada su česte i pravovremene, a nekada nedostaju. Izdvojićemo pozitivnu praksu u jednoj od sredina gde se na lokalnom nivou za vreme verskih praznika, sada već tradicionalno, donira veća količina mesa i mesnih proizvoda, koja obogaćuje obroke za najugroženije za određeni period.

Da li su naši građani iz dijaspore zainteresovani da pomognu narodnim kuhinjama i građanima koji se hrane u njima?

Vesna Milenković

Crveni krst u periodu za nama se obraćao dijaspori za pomoć u organizovanju oporavka dece korisnika narodnih kuhinja smatrajući da naša dijaspora u ovom delu može dati veliki značaj i doprinos učešćem u ovakvoj akciji. Napori za pomoć samog rada narodnih kuhinja više je usmeren ka lokalnim donatorima i želja Crvenog krsta jeste da se sistemski obezbedi minimum sredstava za nesmetan rad kuhinja koje će lokalni donatori potpomoći. Za opredeljivanje sredstava za oporavak dece korisnika narodnih kuhinja, koje smatramo jednom od najugroženijih kategorija dece u našoj zemlji, mišljenja smo, kao što smo i rekli, da dijaspora može i ima razumevanja da deo svojih sredstava izdvoji da bar deo od 11.695 dece korisnika narodnih kuhinja bude obradovan desetodnevnlm oporavkom , gde će umesto jednog imati čak četiri obroka, gde će upoznati desetine pa i stotine vršnjaka sa kojima će se igrati, učiti humanim vrednostima, videti more po prvi put, pa i naučiti da plivaju i za to dobiti diplomicu i vratiti se kući podstaknut da uče bolje, da je vredno pešačiti do svoje škole, da je važno pomoći drugima a i da će pomoć odnekuda stići i, jednostavno, da za njih ima nade.

Da Vas podsetimo:  Ruski sokoli u Beogradu

Šta je najpotrebnije za rad narodnih kuhinja, da li ljudi dobre volje mogu da doniraju hranu kako bi uslovi u kuhinjama bili bolji?

Generalno, potrebe se razlikuju kako od sredine do sredine tako i od vremenskog perioda o kojem je reč. Svakako svako ko želi da pomogne, a kako bi ta pomoć bila najsvrsishodnija, najbolje je kontaktirati Crveni krst Srbije koji koordinira rad svih narodnih kuhinja u Srbiji i u skladu sa trenutnim prioritetima i okolnostima i u dogovoru se opredeli kako predmet donacije tako i kome će u konkretnoj situaciji biti pomognuto.

Neki od korisnika narodne kuhinje topli obrok prodaju nakupcima, koji ga dalje preprodaju seljacima za pomije. Da li se to može kontrolisati i sprečiti? Može li se taj obrok dati možda nekome kome je potrebniji?

Odabir korisnika se ne realizuje jednostrano. Pored Crvenog krsta u odabiru korisnika učestvuju i centar za socijalni rad, predstavnici lokalnih samouprava, pa i predstavnici nekih udruženja građana kao što su udruženja penzionera, udruženje osoba sa invaliditetom i slično. Svi korisnici koji se nađu na spisku ispunjavaju najmanje jedan od kriterijuma ugroženosti i njihova ugroženost nije sporna, ali ponekad prioriteti samih ugroženih se razlikuju od ornoga što znamo da je dobro za njih, a nekada neke stvari ni ne vidimo. Naime, Crveni krst po izdavanju obroka ne može pratiti korisnike i kontrolisati samu konzumaciju. Inače, specifičnost korisnika narodnih kuhinja kod nas jeste upravo u tome što će korisnici svoje sledovanje preuzeti i poneti sa sobom kući, gde će obroke podeliti cela porodica, a ne, kako smo navikli da vidimo u filmovima, da se sedi u velikim trpezarijama i tu i na licu mesta obeduje. To govori da naši korisnici nisu pojedinci, već cele porodice. Pored toga neki nosioci prava na obrok (najčešće kada je glava porodice u pitanju) ni ne kažu ostalim članovima, ukućanima, da su korisnici narodne kuhinje, jer je teško pomiriti se sa činjenicom da kao glava porodice nisu u mogućnosti da ostvare osnovnu egzistenciju za svoju porodicu. Saznanja smo da nekada korisnici koji prodaju deo obroka nakupcima to ne čine iz razloga što im ne trebaju obroci, već, kako ne postoji nikakav drugi izvor sredstava, ovako dolaze do nekog dinara kojim će pokriti neki od nagomilanih troškova (komunalije, struja, udžbenici i pribor za školu i drugo).

Da Vas podsetimo:  Poniženost ili kako nekoga ubiti u pojam

Više od 10.000 dece su korisnici narodnih kuhinja. Crveni krst Srbije ovoj deci omogućava da tokom letnjih meseci provedu deo svog raspusta na moru. I ove godine je u planu da jedan broj mališana otputuje u Baošiće, gde se nalazi odmaralište Crvenog krsta. Međutim, nema dovoljno novčanih sredstava za sve?

Presekom iz januara meseca došli smo do podatka da je u narodnim kuhinjama u Srbiji obuhvaćeno 11.695 dece. Taj broj, iako se menja gotovo na dnevnom nivou, uvek iznosi oko jedne trećine svih korisnika narodnih kuhinja. Pomenuli smo već da ova deca spadaju u grupu najugroženijih u našoj zemlji, jer neretko, osim konzumiranja obroka iz narodnih kuhinja. njihova ugroženost se ogleda i kroz druge socijalno zdravstvene aspekte (odnose u porodici, uspeh u školi, socijalizacija, zdravlje dece). Ovoj deci, oporavak osmišljen na ovakav način, vodeći računa upravo o svim aspektima dečjeg života, njihovoj bezbednosti i, kako smo to već rekli, oporavak koji daje nadu u život, smatramo krucijalnim za zdravo odrastanje jedne populacije, jedne generacije koja treba jednog dana da nas nasledi i vodi ovo društvo. Upravo kroz izveštaje vaših medija javnost je mogla da vidi utiske te dece i kako sve to izgleda, specifičnu atmosferu u trpezariji tokom jela, kada ne možete čuti ništa do tišine koju jedino narušava zveckanje escajga i tanjira, radost prvog izlaska na plažu u životu i mnogo toga još. Kako bi se obezbedio oporavak ove dece potrebna su sredstva koja će pokriti realne troškove, kao što je prevoz od sredine iz koja dece dolaze do mora i nazad, hrana za desetodnevni oporavak, priprema hrane, higijena i drugo. Ukupni troškovi po jednom detetu za desetodnevni boravak iznose 252 evra u sezoni i 243 evra po detetu u predsezoni. Koliko će dece ove godine biti obradovano zavisi od dobre volje donatora, a Crveni krst se nada da će taj broj biti veći nego u godinama za nama. Instrukcije za uplatu se mogu naći na sajtu Crvenog krsta Srbije, a i direktnim kontaktom profesionalaca zaposlenih kod nas mogu se dobiti sve neophodne informacije i instrukcije za uplatu sredstava za ovu namenu.

Koreni

like-button.net here

wordpress-themes.org here

2 KOMENTARA

  1. Čini se da je cilj aktuelne vlasti da 95% stanovništva ide na kazan a da bi onih 5% moglo da uživa u svim blagodetima. U tom smislu se ubrzano približavamo punoj realizaciji ciljeva aktuelne vlasti u Srbiji.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime