Vinkovački okrug Sokolske župe Osijek

0
393
Vinkovački okrug Sokolske župe Osijek

Godine 1905. osnovana su društva Srpski soko u Osijeku, Vukovaru, Šidu, Vinkovcima i Dalјu, a 16 oktobra 1906. osnovana je Srpska Sokolska Župa Fruškogorska. Posle Ujedinjenja 1918. ujedinili su se Srpski i Hrvatski soko u Vinkovcima. Slovenački, hrvatski i srpski sokolski savezi ujedinili su se na Vidovdanskom saboru u Novom Sadu 1919. Osječka sokolska župa osnovana je 1920. U župu su ušla društva Županja, Vinkovci, Vukovar, Osijek, Valpovo, Donji Miholјac,  Ilok, Đakovo, Našice, Požega, Slavonski Brod i Nova Gradiška. Za starešinu izabran je Ivan Krsto Dončević, a za zamenika Mita Petrović. Župa je priredila  II. Pokrajinski slet  28-30 juna 1921. u Osijeku. Na sletu je bilo iz redova samo Osječke župe 1.000 vežbača. (1)

Župski slet u Vinkovcima održan je 1 i 2 juna 1928. Slet je bio spojen sa takmičenjima župskog naraštaja za prvenstvo u župi. Na sletu je bila posvećena i razvijena zastava društva Vinkovci, kojoj je kumovao kralјević Tomislav. Prisustvovalo  je oko 100 članova župe Novi Sad. Kralј Aleksandar je 1 juna 1928. prolazio kroz Vinkovce, na svom putu za Belјe. Posebna delegacija predala je kralјu sletsku plaketu i Spomen spis. Na takmičenjima pobedilo je društvo Vukovar, a od pojedinaca prvak muškog naraštaja bio je Velimir Stražnicki iz Vinkovaca, a od ženkog naraštaja Stojanka Uzelac iz Vukovara. Uveče održana je sokolska akademija u prostranoj dvorani Hrvatskog doma. Na akademiji nastupila su društva Brod, Đakovo, Osijek, Vinkovci, Vukovar i vojska. Glavni sletski dan bio je 2 juna 1928. Odana je pošta umrlim osnivačima sokola u Vinkovcima Luji Lovreku, osnivaču Hrvatskog i Kosti Pejiću, osnivaču Srpskog sokola. Povorku je predvodila sokolska konjica. U povorci učestvovale su 3 fanfare, 11 zastava, 800 članova i članica, naraštajaca i naraštajki. Na Trgu Slobode bila je posvećena i razvijena zastava Sokolskog društva Vinkovci. Posvetu zastave izvršili su katolički župnik dr. Mitrović i pravoslavni prota Sušić. Popodne održana je javna vežba. Na sletištu je bilo preko 5.000 osoba. Između ostalih na sletu su nastupile : Članice  župe Novi Sad (40) izvele su proste vežbe za slet u Skoplјu; Četa 17 pešadijskog puka iz Vinkovaca izvela je vežbe sa puškama. Članstvo župe Novi Sad (37) vežbalo je proste vežbe za slet u Skoplјu. Vežbe vojnika 41 pešadijskog puka iz Osijeka. … .

Slet je održan 8 i 9 juna 1929. u Osijeku. Otvoren je Sokolski dom društva Osijek. Uveče je priređna župska akademija u Narodnom Kazalištu. Na akademiji nastupala su društva Brod, Đakovo, Osijek, Vinkovci i Vukovar. Povorka je priređena 9 juna 1929. U povorci je učestvovalo 56 sokola-konjanika i 42 konjanika sokola-selјaka, 50 đaka-vojnika i 24 konjanika dobrovolјaca četnika, ukupno 172 sokola na konjima. Povorka je prošla gradom do doma. U povorci su bile 3 sokolske fanfare, 1 vojna muzika, 5 članskih i 3 naraštajske zastave, 107 članova i 67 članica, 194 sokolske dece, 98 članova u vežbačem odelu, i 200 članova i članica u građanskom odelu. Na kraju povorke  bilo je odelјenje izslanstva raznih kulturnih i nacionalnih ustanova u narodnim nošnjama. Svega je u povorci bilo 1.854 lica. Posle podne bila je održana javna vežba u kojoj su nastupile sve kategorije sokola, a osim njih i sokoli-vojnici u prostim vežbama i vežbom sa puškama, kao i sokolska konjica. Posle osnivanja Saveza Sokola Kralјevine Jugoslavije župa Osijek priredila je slet 15 i 16 avgusta 1931. u Vinkovcima. Na sletu su posvećene i razvijene društvena i naraštajska zastava društva Vukovar. Prvi put su organizovana takmičenja u četveroboju između seoskih jedinica. Prvenstvo je odnelo društvo Erdevik. Uveče je u sali Hrvatskog doma održana Sokolska akademija. Na akademiji nastupili su : Ženska deca društva Vukovar sa vežbom „Hvatanje Leptira”; Muška deca Vinkovci „Oj letni” od Jankovića; Članice Đakovo sa „Ples Japanski”, Ženski naraštaj Županja sa „Mornarima” od Borasa; Ženski naraštaj Vukovar sa „Vežbe na ručama”; Muški naraštaj Belišće sa „U boj” od dr. Murnika, Članice Đakovo sa  „Dimnjačari”; Članovi Vukovar sa „Ritmičke vežbe novog oblika”; Članovi i članice Ilok sa „čehoslovačkom Besedom” od Časke; Ženski prednjački zbor Osijek Donji Grad sa „Jutarnjim vežbama” i Muški prednjački zbor Osijek  Donji Grad sa Erbenovom osmicom.  Posveta i razviće društvene i naraštajske zastave društva Vukovar, izvršena je 16 avgusta 1931. Iza posvete krenula je povorka gradom. Učestvovala je sokolska konjica (18) fanfara Vinkovci (30), 3 društvene, 3 naraštajske i jedna zastava sokolske čete, članstvo u odori (167), članovi u vežbačem odelu (70), članice u odori (7), članice u vežbačem odelu (48), muški naraštaj (70), ženski naraštaj u odori (7), u vežbačem odelu (29), članstvo sokolskih četa u narodnom odelu (150). U povorci je bilo 603 učesnika. Posle podne održana je javna vežba. Nastupila su : Muška deca (136), ženska deca (104), ženski naraštaj (80), muški naraštaj (186), članovi (59) i članice (2), odelјenja na spravama, konjičko odelјenje Vinkovci (15) vežbom sa koplјima, članice (81), članovi (207), sokolske čete (1249 i konjičko odelјenje Vinkovci sa karuselom. Okružni sletovi su bili priređeni : Đakovo 1926 godine, Slavonski Brod i Šid 1927, Donji Miholјac 1928, Beli Manastir 1929.  i Podravska Slatina 1930. Devet okružja priredila su 1931. i 1932. svoje sletove i okružna takmičenja. Na sletu župe Novi Sad u Somboru 1927. župa Osijek učestvovala je sa 600 pripadnika članova i naraštaja. (2)

Sokolska župa Osijek je u čast 100-godišnjice rođenja dra Miroslava Tirša priredila štafetno trčanje iz sedišta svojih okružja u Osijek. Devet okružja župe Osijek trebala su da izrade pozdravna pisma, povelјe, upućene  Čehoslovačkoj Obec Sokolskoj u Pragu. Povelјe su trebale biti ukrašene narodnim motivima iz okoline sokolskih okružja i čuvane u limenim kutijama, u obliku kratkog štapa. Pruga I počinjala je u Podravskoj Slatini.  Pruga II počinjala je u Slavonskoj Požegi.  Pruga III počinjala je u Slavonskom Brodu. Pruga IV počinjala je u Vinkovcima. Pruga V počinjala je u Vukovaru.  Pruga VI počinjala je Belom Manastiru. (3) Župa Osijek je u čast 100-godišnjice rođenja dra Miroslava Tirša priredila štafetno trčanje 22 maja 1932. iz sedišta svojih okružja u Osijek. Štafeta je prvi put organizovana u Jugoslaviji. Bilo je 6 pruga. Polazak štafeta je bio svuda obavlјen svečano, u više mesta uz pucanje prangija. U pesničkim rečima pozdrava bile su istaknute karakteristike kraja koji je slao povelјu. Bile su ukrašene crtežom, koji je bio tipičan za taj kraj i obrublјene šarama narodne ornamentike, koja je bila dominantna u tome kraju. Cilј trkača bio je Trg kralјa Petra u Osijeku. Na trgu je svirala vojna muzika i fanfara društva Osijek Donji Grad. Bilo je prisutno mnoštvo gledalaca. Na trgu je bila okuplјena sva uprava župe sa starešinom Dimitrijem Petrovićem na čelu i velikim brojem sokola i sokolica. Predaji štafeta prisustvovali su okružni inspektor Mile Dejanović, u ime opštine gradonačelnik dr. Vjekoslav Hengl, … u ime vojske pukovnik Simović. Povelјe koje su trkači donosili imale su značenje pozdrava sokolskih okružja župe Osijek  Čehoslovačkoj Obec Sokolskoj. Kad je i zadnji trkač stigao, istupio je okružni načelnik okružja Našice Matko Mogorović i uz govor u ime svih okuplјenih okružnih načelnika sokolskih okruga predao povelјe župskom načelniku inž. Milošu Kvapilu, inicijatoru i glavnom organizatoru priredbe. Župski načelnik predao je povelјe starešini župe Dimitriju Petroviću. U svog govoru starešina je istakao da će pozdravne povelјe naročito izaslanstvo župe Osijek, prilikom IX svesokolskog sleta u Pragu, predati kao pozdrav župe Osijek čehoslovačkim sokolima. Posle govora sokoli i sokolice krenuli su, predvođeni fanfarom, u Sokolski dom. (4)

Sokolsko okružje Vukovar priredilo je 18 septembra 1932. okružni slet u Šidu. Društvo Šid izvršilo je osvećenje temelјa Sokolskog doma. Sokolska povorka krenula je sa sletišta na igralištu Š.K. “Fruškogorac” na čelu sa konjicom društva Vinkovci (21). Na javnoj vežbi članovi sokolske konjice iz Vinkovaca (16) vežbali su peške vežbe sa sablјama. Zadnja tačka programa bio je nastup  sokolske konjice iz Vinkovaca (18) sa vežbama sa koplјem, na konjima. (5) Župski slet župe Osijek bio je priređen u Osijeku 4 i 6 juna 1933. Povorku 4 juna 1933. je predvodila konjica društva Vinkovci (26) sa zastavom. Pred punim sletištem održana je javna vežba. Sokolsko društvo Vinkovci nastupilo je sa vežbom članova konjičke sekcije sa sablјama. (6) U Upravi društva 1934. bili su : starešina društva bio je dr. Paja Šumanovac, I zamenik dr. Levin Plemić, II zamenik dr. Dragutin Polјugan, predsednik prosvetnog odseka Aleksandar Čavrak, načelnik Pero Živić, I zamenik  Marin Bučkalović,  II zamenik Mladen Stražnicki, načelnica Jovanka Kovinčić,  I zamena Lea Rot, tajnik Josip Crepić, blagajnik Aleksandar M. Jovanović, referent za sokolske čete Bratolјub Peternek. (7)

U Narodnom kazalištu na Trgu kralјa Aleksandra u Zagrebu održana je 3 avgusta 1934. uveče svečana muzička akademija na kojoj su nastupili sokolski pobednički horovi u pevačkim takmičenjima, kao i pobednički tamburaški zborovi i muzike sa muzičkih takmičenja održanih na sletu u Sarajevu 1934. Nastupila je  fanfara Sokolskog društva  Vinkovci, koja je osvojila  II nagradu (I kategorija) na sletu   u Sarajevu 1934.(8)  U  Vinkovcima su 17 i 18 novembra 1934. održani društveni prednjački ispiti. Pristupilo je 7 kandidata od kojih su 6 položili ispite i to : Maksimilijan Pavić, Ljubica Ivković i Dragica Ištaković iz Vinkovaca, Stana Gašparević iz Mirkovaca, Luka Kartalija iz Privlake  i  Antun Šmit iz Novog Sela. (9) Sokolsko okružje Vinkovačko održalo je 27.1. 1935. sednicu načelnika svojih jedinica. Bila su zastuplјena društva Vinkovci, Otok, Komletinci, Županja i Bošnjaci, i čete Novo Selo, Jarmina, Cerić, Tordinci, Andrijaševci-Rokovci, Gaboš, Nijemci, N.Jankovci, Privlaka, Retkovci, Sikirevci. Nisu bili : društvo Banina Greda i čete Cerna, Ivankovo, Laze, Marinci, Orolik, Ostrovo, Slakovci i Vrbanja.  Predsedavao je sednici okružni načelnik M. Stražnicki. U ime načelštva župe bio je ing. Kvapil, u ime uprave društva Vinkovci tajnik Crepić i referent za sokolske čete Peternek. Načelnik okružja izvestio je o okružnim priredbama. Na takmičenju je od 27 jedinica učestvovalo samo 10. U raspravi pozvao je načelnik župe okuplјene na intenzivniji rad.U nastavku sednice razmatran je program rada za 1935. Predviđeno je da se opšte takmičenje održi u Vinkovcima, a takmičenje u odbojci u Otoku, Županji i  Vinkovcima.(10)

Vinkovci: osvećenje sokolske zastave

Sokolsko društvo Vinkovci održalo je glavnu skupštinu 10 februara 1935. Zamenik načelnika Bućkalović izveštavao je o tehničkom radu. Prednjački zbor imao je 4 prednjaka, 2 prednjačice, 7 pomoćnika, 4 pomoćnice i 5 pripravnika. Društvo je imalo konjički i velosipedski odsek, a u toku je bilo osnivanje strelјačkog i mačevalačkog odseka. Referent za čete Peternek istakao je da društvo ima 16 četa. Čete su imale zajedno 2.012 pripadnika. (11)

Župa Osijek održala je okružne prednjačke tečajeve u zimu 1934-35. Održani su početnički i produžni tečajevi. Početnički je bio namenjen polaznicima iz manjih jedinica, koje su kratko vreme pre tečaja osnovane, nisu imale sprave i telovežba je bila na niskom stupnju. Produžni su bili za polaznike, koji su ranije već bili na okružnim tečajevima ili su iz jedinica gde su mogli steći toliko znanja, da im je polaženje početničkog tečaja suvišno. Građa produžnih tečajeva je pripremlјena tako, da su polaznici po svršetku tečaja mogli polagati društveni prednjački ispit. Iz okružja Vinkovci na tečajevima su učestvovali polaznici iz jedinica Otoka, Vinkovaca, Bošnjaka, Županje, Cerića, Jarmina, Privlake, Andrijaševaca-Rokovaca, Tordinaca, Orolika, Slakovaca, Ostrova i Novog Sela. Nikoga nisu poslali na slet : Babina Greda, Gaboš, Laze, Marinci, Mirkovci, Nijemci, Novi Jankovci, Retkovci, Sikirevci i Komletinci. (12)

Sokolsko društvo Vinkovci održalo je 2 februara 1936. u sokolani I glavnu godišnju skupštinu. Prisustvovalo je oko 150 članova i članica. Na početku godine bilo je u društvu 777 članova a krajem godine 621.  Vežbača je bilo 231. U toku 1935. društvo je priredilo dve akademije i učestvovalo u dva takmičenja i jednom sletu. Konjički odsek imao je 22 izvršujuća člana i u toku godine nastupio je 9 puta. Pevački odsek imao je 21 člana, a nastupio je 6 puta. Društvo je imalo 9 seoskih četa. (13)

Župa Osijek pohodila je grob kralјa Aleksandra na Oplencu 18 i 19 maja 1935. Specijalni voz krenuo je iz Osijeka uveče 18 maja 1935. U Vinkovcima priklјučila su se okružja Slavonski Brod, Slavonska Požega, Đakovo i Vinkovci. Ukupno je bilo 617 poklonika. Voz je stigao 19 maja 1935. do sela Banje. Neki su krenuli kolima a neki pešice na Oplenac. Put od Beograda do sela Banje ostavio je dubok utisak na seoske sokole. U kripti govorio je starešina župe Osijek Dimitrije Petrović, i položio na grob srebrnu urnu sa zemlјom iz rodne kuće Štrosmajerove kao uspomenu sokolske župe Osijek. (14) U aranžmanu Sokolskog društva Vinkovci priređen je 2 juna 1935. „Olimpijski dan”. Učestvovala su društva : vinkovački “Tenis klub”, konjički i velosipedski odsek Sokolskog društva Vinkovci i lokalni fudbalski klubovi “Sloga”, “Cibalia”, “Žak” i “Obrtna omladina”. Pre podne na igralištu “Tenis kluba” održana je međudruštvana utakmica. Rano ujutro započela su daleka patrolna jahanja sokolskog konjičkog odseka i to i do 60 kilometara. Bile su odaslane tri konjičke patrole sa putnim kontrolnim listovima. Ove putne listove potvrdile su sokolske čete i lokalne vlasti u mestima kroz koje su konjanici prošli. Velosipedski odsek poslao je svoju patrolu od 4 člana na vožnju od 120 kilometara. I bicilistima su putne listove potvrdili u svim selima kroz koje su prolazili. Članice i naraštajke prodavale su olimpijske značke. Posle podne održane su fudbalske utakmice. Olimpijskom odboru poslano je 1.507 dinara i 25 para. Ista je svota bila poslana odboru 1934. povodom iste priredbe. (15)  Prilikom sokolskih svečanosti u Osijeku Donji grad 8 i 9 juna 1935. učestvovali su sokoli iz Vinkovaca. Konjički odsek od 18 članova jahao je 8 juna 1935. iz Vinkovaca u Osijek. Učestvovao je u svečanoj povorci drugog dana svečanosti. Odelјenje od 9 članova vežbalo je sletske proste vežbe. (16)

Narodna odbrana u Vinkovcima priredila je 28 juna 1935. Vidovdansku proslavu. Na priredbi je pevao sokolski pevački hor. Pavica Čavrak recitovala je pesmu “Spomen na Kosovo”, a Stevan Bogdanović  “Plavu grobnicu” od Bojića. Sokolsko društvo u Vinkovcima priredilo je 29. juna 1935. “Vidovdansko veče”. Priredba je održana u vrtnim prostorijama restorana Potočnjak. Izvedeno je 8 tačaka od kojih 4 društvena fanfara. Izvedeni su “Vesela družina” od L. Šoula i koračnica “Volga” R. Obruča. Pevao je sokolski pevački hor. Članovi i članice društva vežbali su sletske proste vežbe, a članovi konjičkog odseka izveli su “Vežbe sablјom peške” od B. Borojevića. Pavica Čavrak ponovila je svoje deklamovanje pesme “Spomen na Kosovo”. Sokolsko društvo je verno tradiciji, na svečan i doličan način odalo poštu vidovdanskim herojima. (17)

U Vinkovcima bilo je u društvu početkom 1935. 777 članova i članica. Do kraja avgusta brisano je 139 članova i članica, a pristupilo je 170, pa je u avgustu bilo 808 članova i članica. (18) Fanfara društva Vinkovci priredila je 28 jula 1935. na šetalištu dr. Miroslava Tirša promenadni koncert. Program je bio : 1. „Zrinjski” – koračnica; 2. K. Koleta “Vzpominky na mladi valčik”; 3. “Kalif bagdadski” uvertira; 4. Brodil “Srbinov dan i san”; 4. “Pošta u šumi” pesma; 6. “Vesela družina”; 7. O. Obruča “Volga” koračnica;  Fanfara je osnovana 1925. (19) Na inicijativu Saveza Sokola i sokolskih društava ulice, parkovi, … u Jugoslaviji nazivani su po osnivaču Sokolstva  dr. Miroslavu Tiršu. U Vinkovcima je bilo  šetalište dr. Miroslava Tirša, a u Beogradu Tirševa ulica, … .

U blizini Vinkovaca nalazilo se maleno selo Ostrovo. Sokolska četa u selu osnovana je 1930. Selјaci su razvijali sokolski rad uz pomoć lokalne inteligencije. Na čelu čete bio je starešina selјak Dušan Vučevac. Četa je održala javnu vežbu 20 oktobra 1935. U programu je bilo 7 tačaka. U prvoj tačci nastupala su muška deca i izvela proste vežbe. Druga grupa muške dece izvela je proste vežbe od M. Borasa. Ženska deca nastupila su u prostim vežbama. … Konjica matičnog društva Vinkovci izvela je “karusel”. Fanfara sokolskog društva Vinkovci svirala je sokolske koračnice kod nastupa i odstupa, a posle završenog programa na samom igralištu nekoliko narodnih kola. U veče je gostima priređena zakuska u novim prostorijama crkvenog doma. Nastup je vodila načelnica čete, učitelјica, Smilјa Spasić. (20) U Upravi čete Ostrovo 1934. bili su : starešina  Dušan Vučevac, zamenik Milorad Mrmoš, predsednik prosvetnog odseka Terezija Bertić, načelnik Dušan Cvetković, zamenik Dušan Mrmoš, tajnik Mihajlo Nikolić, blagajnik Naum Cvetković. Revizori su bili : Juraj Veselinović, Gligorije Kolarov. (21)

U Sokolskom društvu Vinkovci bila je održana idejna škola u toku novembra 1935. Održano je 12 predavanja u četiri nedelјe. Teme su bile : Sokolska ideologija, Sokolska štednja, Poratna omladina, Sokolska štampa, Kleveta i laž, Historija razvitka Sokolstva, Sokolska organizacija, Odnos pojedinca prema zajednici, Putevi i cilјevi Sokolstva, Podizanje telesne otpornosti i Ilirski preporod. Predavanja je posetilo 196 pripadnika društva. (22)

Sokoli u Vinkovcima proslavili su Dan ujedinjenja 1935. U velikoj dvorani Hrvatskog doma bila je 30 novembra 1935. svečana akademija. Program je bio : 1. društvena muzika je svirala sokolsku himnu. 2. starešina je održao govor u kome je pozdravio prisutne. 3. ženska deca izvela su “Buba Mare” od Lide Griner Houškove. 4. muška deca izvela su “Igra Mandarina” od Josipa Pečnera. 5. ženski naraštaj uz pratnju pevačkog odseka izveo je “Džanum na sred selo” od A. Žica. 6. muški naraštaj vežbao je “Ritmičke vežbe petorice”. 7. stariji muški naraštaj uz pratnju društvene muzike izveo je “Kazačok”. 8. društvena muzika  svirala je “Jugoslavenske cvetke” (potpuri) od A. Jakla. 9. članovi konjičkog odseka izveli su “Vežbe sablјom peške”. 10. pevački odsek pevao je “Slovenac, Srbin i Hrvat” od F. S. Vilhara. 11. članice su izvele “Anintrina igra” od A. Žic-Marčića. 12. članovi su vežbali Ritmička šestica od D. Novakovića. Po izveštaju koji je objavlјen u „Sokolskom Glasniku” najveći uspeh večeri bila je tačka “Kazačok”. Mnogobrojna publika dugo je sa ushićenjem aplaudirala i tražila ponovo izvođenje te tačke. Društvena muzika je precizno izvela karišik “Jugoslavenske cvetke”  od A. Jakla. Ženski naraštaj uz pratnju pevačke sekcije odlično je izveo “Džanum na sred selo”. Prvog decembra bila su blagodarenja u rimokatoličkoj i srpsko-pravoslavnoj crkvi i jevrejskom hramu. Zatim je bio zbor sokolskih pripadnika  u sokolani II (Građanska škola) radi polaska po zastave i na svečanu sednicu u velikoj dvorani Hrvatskog doma. Program je bio sastavlјen prema uputstvima Saveza Sokola. Svečanoj sednici prisustvovalo je oko sedam stotina članova, članica, predstavnika vlasti, društava i građana. (23)

Sokolsko društvo Vinkovci proslavilo je 9 i 10. 5. 1936. tridesetogodišnjicu rada. Prvi gosti počeli su stizati 9 maja 1936. Svečana akademija održana je u velikoj dvorani “Hrvatskog doma”. Program su izvela društva : Ruma, Slavonski Brod, Otok, Osijek-Matica, Brčko, Borovo-Vukovar, četa Orašje i domaćin društvo Vinkovci. Drugog dana 10 maja 1936. bile su okružne utakmice i pokusi za javni nastup na sportskom stadionu “Sloge”. U isto vreme dočekivani su na železničkoj stanici sokoli i sokolice koji su jutarnjim  vozovima dolazili. Stiglo je mnoštvo sokola i sokolica  vozovima iz Županje, Brčkog, Borova, Broda i Osijeka. Sokoli iz Borova došli su sa svojom muzikom. Prispeli su se svrstali u povorku na čelu sa fanfarom domaćeg društva i sa barjacima otišli u centar grada do sokolane. Dve delegacije pošle su na groblјe i položili vence na grobove zaslužnih članova : na katoličkom groblјu Mr. Luje Loreka, Vladimira Staržickog i dr. Mate Novosela; na srpsko-pravoslavnom groblјu Koste Pejića i dr. Demetra Petrovića; na centralnom groblјu Pere Živića i Krste Babovića. Sokoli i omladina realne gimnazije formirali su na stadionu “Sloge” povorku. Povorku je predvodila konjica društva Vinkovci. Za njom su išle mnogobrojne zastave i sve kategorije članova i članica. Bio je veliki broj disciplinovanih članova četa iz okružja Brčko, župe Tuzla. Povorka je prošla glavnim ulicama.  U Jurišičevoj ulici zaustavili su se kratko pred kućom na kojoj se nalazila spomen ploča kralјa Petra I. Ploču je postavilo na Vidovdan 1924. društvo Vinkovci kao spomen na boravak kralјa u Vinkovcima za vreme bosansko-hercegovačkog ustanka. Pod pločom je starešina društva Pajo Šumanovac održao kratko spomen slovo.  Povorka se zaustavila pred “Hrvatskim domom” U povorci je bilo 575 članova i članica u svečanim odorama sa 11 zastava. Bilo je preko 600 srednjoškolaca pod vođstvom svojih nastavnika. U dvorani “Hrvatskog doma” održana je svečana sednica i festival seoskih pevačkih horova. Starešina društva Pajo Šumanovac otvorio je svečanu sednicu i pozdravio dr. Levina Plemića, koji je 1906. bio prvi starešina hratskog sokola vinkovačkog. Jubilarac  dr. Levin Plemić zahvalio se. Izaslanik Saveza Sokola dr. Ivo Jelavić iz Slavonskog Broda, čestitao je jubilej u ime Saveza i župe. U ime okružja Brčko dr. Bulјina pozdravio je slavlјenike. Zamenik starešine Josip Crepić prikazao je u kratkim crtama sokolski rad u Vinkovcima. Seoski pevački zborovi iz Pačetina, Marinaca i Mirkovaca  pevali su pod vođstvom okružnog prosvetara Nikole Mijačevića četiri tačke. Dečji mešoviti zbor iz Sremskih Laza, pod upravom učitelјa Andrejevića, pevao je dve pesme. Pesma “O boju na Kosovu” ostavila je utisak na sve prisutne. Pevački odsek društva Vinkovci pevao je “Iz bratskog zagrlјaja” od Vilhara. Posle podne bio III veliki okružni javni čas. Sokoli su izveli 10 tačaka, učenici i učenice realne gimnazije izveli su 7 tačaka. Uvežbali su ih nastavnici gimnastike A. Muminagić i Zlata Košar. Konjički odsek društva završio je javni čas manješkim jahanjem i karuselom. U restauraciji Potočnjak bila je održana veselica. (24)

Sokolsko okružje Vinkovačko održalo je 18. aprila 1937. u Vinkovcima sednicu načelnika i načelnica  svojih jedinica. Prisustvovale su sve jedinice osim čete Ostrovo. Društvo Vinkovci održalo je od 15.1.1937.  do 15.2.1937. društveni prednjački tečaj. (25)  Društvo Vinkovci proslavilo je rođendan kralјa Petra 6 septembra 1937. Do podneva su održana blagodarenja i svečana sednica društva. Posle podne održan je javni čas prvi put na vlastitom vežbalištu. U Sokolani je održana 26 septembra 1937. komemorativna sednica dr. Tomašu Masariku. Pored sokola komemoraciji su prisustvovali predstavnici vojske i kulturno prosvetnih društava i udruženja. Govorio je zamenik starešine i član kulturnoprosvetnog odbora. Na kraju je društvena fanfara svirala Betovenov posmrtni marš. (26) Društvo Vinkovci proslavilo je stopedesetogodišnjicu od rođenja Vuka Karadžića 7.11.1937. Pored članova, naraštaja i dece proslavi su prisutvovali predstavnici vojske, kulturno prosvetnih i nacionalnih društava. Mileva Radaković predavala je o Vukovom životu i radu. U glazbenom odseku društva Vinkovci  osnovan je tamburaški zbor dolaskom Kneževića iz Otoka u Vinkovce. Prikom proslave rođendana kralјa Petra tamburaški zbor je nastupio sa jednom tačkom. (27)

Društvo Vinkovci održalo je 30 januara 1938. glavnu godišnju skupštinu u svom domu. U toku 1937. održano je 47 predavanja i nagovora pred vrstom. Osim toga održane su 22 priredbe vezane za prosvetni rad. Na kraju 1937. bilo je 554 svih pripadnika. Prednjački zbor imao je 4 prednjaka i prednjačica, 4 prednjačka pomoćnika i 5 prednjačkih pripravnika. Za starešinu je ponovo izabran dr. Paja Šumanovac. (28)

Muzička sekcija Sokolskog društva Vinkovci priredila je sa svojom fanfarom muzički koncert u Sokolskom domu u Sremskoj Mitrovici 2 aprila 1938. Muzika iz Vinkovaca pobedila je na festivalu u Sarajevu 1934. Dočekana je  u  Sremskoj Mitrovici sa simpatijama. Predvodio je starešina Sokolskog društva Vinkovci dr. Paja Šumanovac. Pre nastupa u Sokolskom domu svirali su na gradskom šetalištu. Starešina Sokolskog društva u Sremskoj Mitrovici Boško Novaković pozdravio je sokole iz Vinkovaca i istakao veliki značaj i vrednost muzike u sokolstvu  kao sredstva za propagandu sokolske ideje. U svom govoru  dr. Paja Šumanovac istakao je da je sokolstvo onaj vaspitni faktor koji je trebao da obori sve pregrade i brane, koje su se isprečile između braće jedne krvi i jednog jezika. (29)

U sokolskoj naraštajskoj školi na Paliću učestvovalo je iz sokolskog društva Vinkovci 6 naraštajaca i to : B. Aničić, D. Bačić, Zv. Ivanović, M. Horn, Antun Gauder i Đ. Martinović. (30) Vinkovački naraštajci pisali su  u časopisu župe Osijek „Bratstvo” o svojim utiscima iz škole. Smatrali su da je svrha škole bila da stvori dobre i vredne sokole, „koji će se u svako doba žrtvovati za dobro sokolstva i svoga naroda. „Sokolovac”, kako se zove mesto gde smo logorovali, idealan je kraj za održavanje tih škola….. . U toj školi bilo je zastupano  i sokolsko društvo Vinkovci sa svojim naraštajcima. Školu je vodio br. Kujunđić, koji se trudio da nam da što više od svoga velikog  … znanja i mi mu se na tome najlepše zahvalјujemo. Rad je bio raznovrstan. Prelazili smo sokolsku ideologiju, organizaciju, povest. Tu se plivalo, skakalo, veslalo. Osim tih grana mi smo imali i nekoliko časova vojne obuke, gađalo se iz vojničke puške. Najviše pažnje posvetilo se radu na spravama i prostim vežbama gde nas je br. Kejo uputio u vrhunsku telovežbu. Ne mogu a da ne pohvalim hranu i kuhanje naše dobre sestre Mare. Veselјe i drugarstvo raslo je iz dana u dan. … da će nam onih 21 dan što smo proveli na logorovanju ostati u nezaboravnoj uspomeni.  … Mi Vinkovčani smo još pod utiskom toga logorovanja. Svaki put kada se sastanemo na vežbi mi pevamo sve logorske pesme koje su se pevale prilikom naših izleta. Mogu reči da je sve nas dirnulo najviše zadnje spuštanje zastave i kada smo je svi zajednički poneli od jarbola na kojem je ona lepršala kroz 21 dan našega rada svakom su se zamaglile oči od suza. Svega toga mi ćemo se uvek rado sećati. .. .”  (31)  Antun Gauder, naraštajac iz Vinkovaca pišući o sokolskoj naraštajskoj školi na Paliću istakao je da je cilј naraštajske škole : „Naš skupni život u logoru, zapravo školi uređen je tako da svaki ima jednaka prava i dužnosti, upućuje nas na drugarstvo i slogu, … No u porodici mora vladati i poverenje. Mora biti uzajamne lјubavi, lјubavi pune razumevanja za tuđe pogreške, koja zna praštati,  … lјubavi, koja povećava međusobno poverenje do maksimuma, koja stvara bratske osećaje i čini od pojedinaca – do nedavno još tuđih jedno drugome — jednu zajednicu i bratsku celinu, jaku i sposobnu da odoleva svima napadima zavidnika i sokolskih protivnika, kojima je naš uspeh trun u oku i koji dobro znaju da ćemo im mi biti najžešći protivnici i najveća prepreka u njihovom razornom delovanju. Stvoriti taku zajednicu cilј je ove naše naraštajske škole.”(32)

Vinkovci 1928. – na osvećenju sokolske zastave

Rumski sokoli su 3. maja 1939. udarili temelјe svom domu, a na osvećenju temelјa bili su 21. maja 1939. Đuro Čejović, ministar za fizičko vaspitanje naroda, dr Jovan Radivojević, ban Dunavske banovine i predstavnici vojnih i civilnih vlasti, sokola, mesnih ustanova i građanstvo. Osvećenje Doma obavlјeno je 26. novembra 1939. Bio je prisutan bivši narodni poslanik sreza rumskog senator Dimitrije Magarašević. Savez Sokola predstavlјali su dr. Vladimir Belajčić i Ljubomir Maksimović. Župu Osjek zastupao je dr. Paja Šumanovac, starešina Sokolskog društva Vinkovci, sa kojim su došli brojni predstavnici njegovog društva sa sokolskom fanfarom. Od sokolskih društava bili su zastuplјeni Beograd, Zemun Matica, Zemun I, Pančevo, Šabac, Sremski Karlovci, Sremska Mitrovica, Šid, Inđija i Irig. (33)

Sokolsko društvo Vinkovci priredilo je za rođendan kralјice Marije 9. januara 1940,  u svom domu, svečano poselo. Dr. Paja Šumanovac održao je govor, u kome je izneo sve vrline kralјice, kao žene i majke, sa osobitim obzirom na vaspitanje kralјa Petra II, sokolskog starešine. Bogdanka Sedlan recitovala je pesmu od Stjepana Roce : „Kralјici Majci“, a Branko D. Filipović, dipl phil i dramski tenor iz Beograda, pevao je nekoliko operskih arija. Arije su imale uspeh kod publike pa ih je morao ponoviti. Muška i ženska deca su vežbala proste vežbe. Program je zaklјučen himnom „Oj Sloveni”, koju je svirala društvena fanfara. Dvorana je bila puna, a posle programa nastavlјeno je sa  plesom. Ples je otvoren kralјevim kolom. (34)

Srpski soko Vinkovci osnovan je 1905. Posle Ujedinjenja 1918. ujedinili su se Srpski i Hrvatski soko u Vinkovcima. Spomen ploču kralјa Petra I. postavilo  je na Vidovdan 1924. društvo Vinkovci kao spomen na boravak kralјa u Vinkovcima za vreme bosansko-hercegovačkog ustanka. Društvo je radilo na osnivanju seoskih četa, pa je osnovalo 9 četa. U društvu su bili izuzetno aktivni konjički odsek i fanfara. Muzika iz Vinkovaca pobedila je na festivalu u Sarajevu 1934.  Fanfara društva priredila je 28 jula 1935. promenadni koncert na šetalištu dr. Miroslava Tirša. U aranžmanu Sokolskog društva Vinkovci priređen je 2 juna 1935. „Olimpijski dan”. Sokolsko društvo Vinkovci bilo je u sastavu župe Osijek. Župa je svoj rad podelila na okružja. U Vinkovcima je delovalo Vinkovačko okružje Sokolske župe Osijek. U sokolskoj naraštajskoj školi na Paliću učestvovali su  naraštajci iz sokolskog društva Vinkovci. Po starešini društva  dr. Paji Šumanovcu sokolstvo  je bilo vaspitni faktor koji je trebao da obori sve pregrade i brane, koje su se isprečile između braće jedne krvi i jednog jezika. Rad društva prestao je u NDH, a sokoli su bili progonjeni od ustaša.

Saša Nedelјković,   

član  Naučnog društva  za  istoriju  zdravstvene  kulture  Srbije

_______________

Napomene:

  1. „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 140;
  2. Dimitrije Petrović, „Sokolski sletovi Sokolske župe Osijek”, „Bratstvo”, Osijek, 15 juna 1933, br. 6, str. Str. 99, 100;
  3. Ing. Miloš Kvapil, „Tirševa štafeta”, „Bratstvo”, Osijek, maja 1932, br. 1-3, str. 6-11;
  4. „Štafetno trčanje u počast 100-godišnjice rođenja Dra Miroslava Tirša”, „Bratstvo”, Osijek, juna 1932, br. 4, str. 34, 35;
  5. Ing. M. Kvapil, „ Slet sokolskog okružja Vukovar u Šidu”, „Bratstvo“, Osijek, septembra 1932, br. 5,6,7, str. 74;
  6. Ing. Kvapil, „Župski slet na Duhove 4 i 6 juna 1933”, „Bratstvo”, Osijek, 15 oktobra 1933, br. 7 i 8, str. 132-134, 139, 140;
  7. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik, I”, Beograd 1934, str. XCIX;
  8. „Svečana akademija pobedničkih sokolskih zborova i glazbi u Narodnom kazalištu”, „Sokolski Glasnik”, Ljublјana,  14 avgust 1934, br. 33-34, str. 4,5;
  9. „Društveni prednjački ispiti”,  „Sokolski Glasnik”, Ljublјana, 18 januara 1935, br. 4, str. 4;
  10. Kl, „Okružje vinkovačko”, „Sokolski Glasnik”, Ljublјana, 22 februara 1935, br. 9, str. 5;
  11. „Glavna skupština”, „Sokolski Glasnik”, Ljublјana, 8 marta 1935, br. 11, str. 5;
  12. V.H, „Okružni prednjački tečajevi u zimu 1934-35.”, „Sokolski Glasnik”, Ljublјana, 19 aprila 1935, br. 17, str. 7;
  13. „Glavna godišnja skupština Sokolskog društva Vinkovci”, „Sokolski Glasnik”, Ljublјana, 21 februara 1936, br. 8, str. 3;
  14. K, „Poklonstveni pohod župe Osijek na grob Viteškog Kralјa Aleksandra I Ujedinitelјa”, „Sokolski Glasnik”, Ljublјana, 7 juna 1935, br. 24, str. 3;
  15. „Olimpijski dan”, „Sokolski Glasnik”, Ljublјana, 12 avgusta 1935, br. 30, str.  7;
  16. „Sudelovanje u Osijeku”, „Sokolski Glasnik”, Ljublјana, 12 avgusta 1935, br. 30, str. 7;
  17. „Proslava Vidovdana”, „Sokolski Glasnik”, Ljublјana, 12 avgusta 1935, br. 30, str. 7;
  18. „Društvena statistika”, „Sokolski Glasnik”, Ljublјana, 13 septembra 1935, br. 34, str. 4;
  19. „Koncerat fanfare”, „Sokolski Glasnik”, Ljublјana, 13 septembra 1935, br. 34, str. 4;
  20. „Priredba Sokolske čete u Ostrovu”, „Sokolski Glasnik”, Ljublјana, 15 novembra 1935, br. 43, str. 3;
  21. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik, I”, Beograd 1934, str. CII;
  22. „Idejna škola”, „Sokolski Glasnik”, Ljublјana, 20 decembra 1935, br. 48, str. 7;
  23. „Proslava Prvog decembra”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 13 decembra 1935, br. 47, str. 3;
  24. A-ć, „Jubilej Sokolskog društva Vinkovci”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 22 maja 1936, br. 20, str. 4;
  25. S.M, „Iz Sokolskog okružja Vinkovci”, „Bratstvo”, Osijek, januar-april 1937, br. 1-4, str. 10;
  26. S.Đ.Ć. „Iz Vinkovačkog okružja”, „Bratstvo”, Osijek,  15 oktobra 1937, br.8, str. 110;
  27. „Iz Vinkovačkog okružja”, „Bratstvo”, Osijek, 15 decembra 1937, br. 10, str. 147;
  28. S.Đ.Č-ć, „Iz Vinkovačko-brodskog okružja”, „Bratstvo”, Osijek, 15 februara 1938, br. 2, str. 28;
  29. „Koncert muzike Sokolskog društva-Vinkovci u Srem. Mitrovici”, „Sokolski život”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1 maj 1938, br. 5, str. 112;
  30. „Bratstvo”, Osijek, 15 februara 1939, br. 2, str. 83; „Naš naraštaj čita i piše”, „Bratstvo”, Osijek, 15 oktobra 1939, br. 10, str. 208;
  31. Vinkovački naraštajci, „Naraštajska vaspitna škola na Paliću”, „Bratstvo”, Osijek, august-septembar 1939, br. 9, str. 187;
  32. Antun Gauder, naraštajac Vinkovci, „U sokolskoj naraštajskoj školi na Paliću”, „Bratstvo”, Osijek, 15 oktobra 1939, br. 10, str. 208;
  33. P. Zidarev, „Osvećenje sokolskog Doma u Rumi”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 januara 1940, br. 1, str. 12, 13;
  34. „Kratke vesti iz našeg sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 12 januar 1940, br. 2, str. 2;

 

 

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime