Više nego tragično! Otišao u Njujork da prizna da je dve decenije pričao gluposti, a da je pameti došao u poslednjih pet godina.

1
471

Bilo je više nego žalosno posmatrati Aleksandra Vučića na „tribini“ Klintonove globalne inicijative. Naravno, nastup srpskog predsednika vlade bio bi neverovatno smešan da se tu ne radi o čoveku koji predstavlja jednu državu i jedan celi narod. Naime, jedna individua koja nastupa samo u svoje ime može od sebe da pravi budalu koliko želi – i niko joj to ne bi smeo sprečavati. Ali, ako jedna osoba svojim istupanjem ruži bilo koga drugoga, npr. prikazuje svoju porodicu u negativnom svetlu, onda takav zaslužuje da bude prezren i ignorisan od ozbiljnog sveta.

Nema potrebe da se nadugačko objašnjava da je Aleksandru Vučiću porodica Klinton naredila da se 20. septembra „nacrta“ na njihovom privatnom mafijaškom skupu. Isto tako nije potrebno mnogo pameti pa da se shvati zašto AV nije imao izbora nego da spakuje kofere i krene na put u ponor, u koji sa sobom vodi i sav srpski narod. Jednostavno, onaj koji se „ničega ne plaši“ (u svojim govorima, naravno) pojavio se na Klintonovoj „inicijativi“ uplašen kao nedozreli dečak kojeg mama i tata godinama nisu puštali „među svet“.

Ko s đavolom tikve sadi o glavu mu se razbijaju. Srbijom vladaju ucenjeni kukavci, marionete koje nijedan pokret u vlastitom telu nisu u stanju da izvedu samostalno. S jedne strane preti im Hag, a sa druge, verovatno, sudbina slična Đinđićevoj (setimo se Vučićeve usplahirenosti i konfuzije kada je pre koju godinu na konferenciji za štampu somnabulno govorio: „Znam da mi se približilo!“). U tom času, malo je onih koji su uspeli da razumeju takav Alekov šifrovani „poziv u pomoć“.

Na kraju, jasno je da nijedan političar od integriteta ne bi sebi dopustio da se meša u predizbornu kampanju bilo koje države na svetu, a ponajmanje bi mu palo na pamet da se petlja u još nerazmršeni predizborni posao jedne moćne svetske super sile kakva je Amerika. Odlazak Aleksandra Vučića u Njujork i njegovo učešće u kampanji zločinca Bila Klintona i njegove supruge Hilari može se razumeti samo kao „vraćanje duga“ koji se mora vratiti milom ili silom.

Neobično je i najstrašnije u svemu je činjenica da još uvek ogroman broj Srba veruje u političku veštinu i ozbiljne „reformske kvalitete“ Aleksandra Vučića. Velike mase i danas prihvataju zdravo za gotovo njegova svakodnevna ulepšavanja stvarnosti providnom minhauzenovskom kozmetikom. I pored neskrivenih antidržavnih poteza – počev od toga da strane savetnike u srpskoj vladi plaćaju strane države i davanja redovnih raporta zapadnim ambasadorima, pa do angažovanja ratnog zločinca Tonija Blera kao glavnog „menadžera“ u Vladi Srbije – veliki deo naroda i dalje veruje u dobre namere velikog AV reformatora i vođe. Teško je razumeti zašto je to tako, osim ako nam u međuvremenu uistinu nije izmenjena svest, a sve po onom „dobrosusedskom“ receptu nemačkog Bundestaga i kancelarke Merkelove.

D. Gosteljski

1 KOMENTAR

  1. Ne znam da li je broj Srba i gradjana Srbije koji veruju u Vucica ogroman, i ne mislim da jeste – jer bih od svih onih koji ga podrzavaju odvojio one koji to rade iz interesa ili bilo kakve vrste prinude – ali je verovatno znatan. Kod onih koji zaista veruju u njega nema, ocigledno, racionalne osnove za to. Oni mu veruju je sto to zele, kao sto se veruje (Credo quia absurdum est!), bez zahteva da se verovanje dokaze, jer im je to potrebno, i zbog toga su spremni su da zatvore oci pred cinjenicama. Nije slucajno zasto veruju bas njemu, koji zna slatko da laze i da se prenemaze – i to je sve sto im je potrebno. Oni veruju u njegove lazi kao sto se veruje u bilo kog boga, jer su im te lazi potrebne. Oni nisu neophodno ni glupi ni neobrazovani, cak ni neobavesteni, mada sigurno ima i takvih, jer verovanje nema veze sa razumom i pamecu, samo sa emotivnom potrebom. Zalosno i nakaradno, ali oni su nasli pribeziste u Vucicevim lazima.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime