Višepartijsko upravljanje

0
553

BIASindrom partijskih upliva u državne institucije, koji se sada dešava u MUP-a Srbije sa neizvesnim krajem, svojevremeno je zahvatio i Vojsku Jugoslavije (SRJ), kada je Miloševićev režim po svaku scenu hteo da stavi Vojsku Jugoslavije pod svoj uticaj. Želja političara sa balkanskih prostora, da suprotno demokratskim ustavima, dominiraju i imaju kontrolu nad institucijama države, koje po svom biću ne smeju da štite interese određenih partija nego interese svih građana, uvek rađa negativnu pojavu otuđenja takve institucije i od građana i ne retko od same vlasti. Ona postaje sila za sebe. Iako je operacionalizacija pojave različita, u zavisnosti od karaktera institucije i vremena u kome se dešava, sublimirana suština je ostala ista.

Vojska, kao daleko uređeniji hijerarhijski sistem od MUP se relativno brzo oporavila zahvaljujući i opštem zlu zvanom agresija NATO na SRJ, koja je prekinula proces partizacije i delovala kao kohezioni faktor svih snaga države u odbrani od agresije. Svesna ove činjenice, Vojska SRJ mudro je izbegla 5. oktobra da se stavi na bilo čiju stranu u neprikrivenoj stranačkoj borbi za vlast, tako da sa visokim stepenom sigurnosti možemo verovati i očekivati period dugoročno stabilnog odnosa vlasti prema Vojsci i Vojske prema vlasti, bez obzira što proces nije reverzibilan, u praksi je i te kako moguć jer Vojska raspolaže oružanom silom. Bez obzira koja ličnost je na čelu Ministarstva odbrane Vojska Srbije zadržala je konstantno uzlazni trend jačanja ugleda u zemlji i u međuarmijskim odnosima što se manifestuje svakodnevno. Rekao bih da je Vojska Srbije, koja je prošla kroz golgotu raspada SFRJ prva izvukla neophodne pouke, racionalno procenila budućnost između potencijalnog i realnog i u granicama mogućnosti katastrofalno slabe ekonomije države postigla rezultate vredne pažnje.

S druge strane, imamo mnogo problema u policiji koji su posledica nekritičkog prijema ljudi u službu za vreme devedesetih godina, mimo bezbednosnih kriterijuma za prijem u radni odnos i koji su imali podeblja dosijea u evidencijama policije. Taj kadar, svojim paravojnim delovanjem izvan svake kontrole, naneo je mnogo veću političku štetu ugledu Srbije nego bilo koja od mnogih pogrešnih odluka tadašnjeg režima. Politika režima toga vremena bila je pogubna jer se bazirala na pogrešnoj proceni da će se lako rešiti bivših kriminalaca, ljudi sklonih kriminalu i bogaćenju na lak način, kada odrade posao i premoste jedan period tranzicije.

Da Vas podsetimo:  Gradski prevoz u Beogradu kao deseti krug pakla

Da to može tako ni jedna zemlja sveta ne bi imala i održavala veoma skupu vojnu silu već bi se oslanjala na ad hok skupljenu gomilu kriminalaca, avaturista, pljačkaša i mnogih drugih sa one strane zakona.
Međutim, ljudi koji se ozbiljno bave politikom i razumeju zakonitosti u političkoj praksi, svakako znaju da stvari ne idu tako kako su kreatori politike dolaska na vlast sa ulice i tranzicione pljačke preko institucija demokratije, u prvom redu preko zakonodavne vlasti, zamišljali.

Katasrofalan diletantizam većine funkcionera vlasti od raspada SFRJ u vođenju međunarodne i unutrašnje politike rezultirao je izolacijom zemlje, bombardovanjem, ubistvom premijera Đinđića, raspadom ekonomije, mešanjem iz inostranstva u unutrašnje probleme i pretvaranje naše političke elite u izvršioce volje drugih. Dakle, ne radi se o oceni da li je bilo ili nije bilo mešanja u unutrašnje stvari zemlje, nego se postavljalo pitanje kako netransparentnije sprovesti volju moćnih provlačenjem te volje kroz legalne institucije države, a pri tom ostati čist. Međutim to je nemoguće i nagomilani problemi probijaju branu na mestu gde ih je najviše.

Potpuno realno bilo je da očekujemo pucanje najslabije karike u sistemu koji neki žele da prikažu, svesno ili ne, kao korupciju, borbu protiv organizovanog kriminala, nesavesne privatizacije, nepotizam i mnoge druge diverzivne kvalifikacije koje imaju za cilj prikrivanje suštine – ne mogu diletanti da uspešno vode državu, koliko god oni iskreno verovali da čine najbolje što mogu!

Ne sumnjam da je i gospodin Šećeroski iskreno ušao u prve višestranačke izbore u Srbiji!

Jednostavno, surova praksa ih svakodnevno demantuje, da ne otvaramo probleme u sudstvu, zdravstvu, prosveti, privredi…Gotovo da nema oblasti društvene delatnosti koja funcioniše na ispravan način.

Smena vrha MUP-a samo je potvrdila tezu o diletantizmu.

Da Vas podsetimo:  U 2018. godini u Pančevu bio „prekomerno zagađen vazduh"

Lično, ne verujem da je premijer autor te odluke jer po prirodi stvari on samo realizuje ono što mu se servira kroz razne službe ( čitaj interese), i nisam sklon analizama, procenama i ocenama raznih „dobrih“ poznavalaca političkog života Srbije, koji dolaze iz medija. Mediji su postali prilično destruktivi alati u rukama interesnih grupa. S tim u vezi medijski nastupi premijera Srbije, s obzirom da ne izlaze iz okvira dnevne upotrebe i nemaju refleksiju na suštinu stanja, ne bi trebalo uzimati kao relevantan faktor u izvlačenju bilo kakvog ozbiljnijeg zaključka.

Međutim, da mnoge stvari ne funkcionišu u dužem periodu ukazivale su indikativne pojave otkako je gospodin Vučić preuzeo kontrolu nad svim službama bezbednosti(prvi pogrešan potez) – najavio borbu protiv svih oblika devijantnih pojava u državi bez još uvek opipljivih rezultata osim uzimanja kaucije od tajkuna u milionskim iznosima i puštanje da se brane sa slobode, obnarodovanje raznih afera o prisluškivanjima, pokušajima ovakvih ili onakvih ovih ili onih, ugrožavanja lične bezbednosti ovih ili onih, moralno diskreditovanje pojedinih visokih državnika itd.
Čini se da je gospodin premijer prevideo činjenicu da su rukovođenje partijskim poslušnicima i upravljanje državom u kojoj postoji pluralizam raznih interesa dve različite stvari. Tome je doprinela i ubedljiva pobeda na izborima, od koje gospodin Vučić u korelaciji sa ineresima koalicionih partnera i obaveza države preuzetih međunarodnim ugovorima nema baš ništa!

Zašto su problemi eskalirali baš sada i ko je inicijator? Na ovo pitanje teško da se može dati odgovor osim da neki insajder izađe sa saopštenjem. Konačno zašto bi to i bilo bitno građanima Srbije. Mnogo su važnije poruke ovakvog čina, koja bi mogla da glasi:

Nema se više šta i kada!

Da Vas podsetimo:  Vučić se opet malo zaigrao

Karte iz devedesetih i 2000. su podeljene, ko je šta dobio dobio je, ko je koga izblefirao izblefirao je, međunarodna zajednica ne daje novi špil karata a zahteva od Srbije da se karte stave na sto i vidi ko je kakav! Vreme je da se za ozbiljne korake prema Evropskoj uniji, učini nešto ozbiljno. A to „nešto ozbiljno“ zadire u još ozbiljnije interese ljudi koji su preko noći postali bogataši i nemaju nameru da se tek tako liše stečenog. Pred mnogo većim problemom politike zapada „prodora na istok“ u Ukrajini i adekvatnog odgovora Moskve, srpski problem postao je minoran i zahteva hitno rešavanje. Po već viđenom, deo naše političke elita nije u stanju da vidi procese na pravi način i nastoji da zadrži svoje pozicije, što je čini se, sve neizvesnije.

I tu je suština dešavanja. Po prirodi stvari s obzirom da „ozna sve dozna“ za svakoga i o svakome ima po nešto, ali niko ne zna šta se o njemu zna. Kada stvari počnu da se kreću u tom pravcu onda nastaje stanje paranoje i sve opcije su otvorene. Kojekakve afere oko lokalnih narko dilera raznih papaja banana manga i kivija najobičnije su političke diverzije.

Ko ima informacije taj vlada! Nekome je izgleda prekipelo, ili je neko priteran uza zid!

U celoj ovoj ujdurmi sa MUP nameće se pitanje – kako to da se BIA nigde ne spominje?

Arsenije Stanković

Srpski kulturni klub

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime