Visoki službenički savet – licemerje godine

0
746
Foto: pixabay.com

Da nisam sinoć slušao dnevnik N1, ostao bih uskraćen za saznanje da mi, poput evropskih zemalja sa razvijenom demokratijom, imamo kodeks ponašanja državnih službenika, čak i Visoki službenički savet – sve nam je to u podužem prilogu ispričala predsednica tog saveta, da to postoji još od 2016. godine i da je taj kodeks ustanovljen po projektu Evropske unije koji se kod nas sprovodi u okviru reforme javne uprave. 

       A onda sam, kad sam odlučio da o tome nešto i napišem, odmah zapao u ozbiljnu dilemu – da li da to pretstavim kao događaj godine – ni tu nisam imao dilemu, ali sam zapeo u nastavku – da li je to vic godine, a vicevima se naravno treba i smejati, ili je to licemerje godine, čemu se ne treba smejati. Odlučio sam se za ovo drugo, što naravno ne isključuje ni ono prvo.

       Ne bih da nabrajam sve odredbe Kodeksa i obaveze državnih službenika koje iz njega proističu, zadržaću se samo na dve – zaštiti od korupcije i političkoj neutralnosti i da je sve to naravno – kao i svaka druga pravna norma, pokriveno sankcijama, rekao bih čak i prilično oštrim, koje idu od novčanih, do nemogućnosti napredovanja u službi u dužem vremenskom periodu, čak i otkazom. 

       Eto, da smo o tome više čuli 2016. godine, verovatno bismo se i obradovali, a što je još važnije – ne bi više ni bilo ni korupcije ni kršenja ptravila o političkoj neutralnosti, jer državnih službenika više ne bi ni bilo.

       Nažalost, ponovila se i ovde uhodana praksa – donesemo dobar propis, pretstavimo to u izveštajima Evropskoj uniji kao urađenu obavezu (verovatno su oni za taj projekat dali i neku donaciju), a onda to stavimo u špajz i nastavimo po starom.

       Moram da priznam da sam ja oduvek bio skeptičan prema velikim „projektima“, a priznajem i to da bih – u vreme dok sam bio direktor, u takvim situacijama obično zamolio projektanta da mi to nacrta, ponekad i na okruglo …. Nekako sam više voleo termin „posao“ od termina „projekat“ i pristalica sam teorije koju jednom prilikom reče poznata folk pevačica Lepa Lukiić – Sve moje koleginice rade na nekim projektima, a ja nisam projektant, jednostavno izađem na binu, uzmem mikrofon i pevam.

       Koji je to projekat o kome pomenuta predsednica Visokog službeničkog saveta ni posle 4 godine postojanja ne pomenu i ostvarene rezultate – koliko je državnih službenika kažnjeno zbog korupcije, koliko zbog kršenja pravila o političkoj neutralnosti – posebno u situaciji kad rukovodioci odeljenja i slušžbi uoči izbora izdaju kvotu svojim zaposlenima koliko njihovih treba da glasa za Naprednu političku opciju, te koliko je onih drugih koji nisu hteli ili nisu uspeli da ispune taj uslov dobilo otkaz.

       Iznenađuje me i stav Nemaanje Nenadića, direktora Transparentnosti Srbije, koji se takođe pojavio u pomenutom prilogu i govorio o tome da je za početak najvažnija stvar da građani o tome budu obavešteni – koji početak kad to vidimo traje već 4 godine sa sve Visokim službeničkim savetom, a da pritom ni jednog momenta nije postavio pitanje – ni on, ni autori priloga, o rezultatima tog četvorogodišnjeg rada i trošenju državnih para, dakako.

       Ne mogu se neke stvari jednostavno „prekopirati“ sa Zapada. U Velikoj Britaniji na primer, državni službenici (civil servants) je kategorija zaposlenih koja služi državi a ne političkoj opciji koja je pobedila na izborima i njihova „službenička karijera“ ne zavisi od te okolnosti, tako da bi za njih ovaj projekat mogao biti primenjiv – za nas to, pa ni nalik. 

Predrag Rakočević
Dragiša Čolić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime